Извор странице Аустрија

{{other uses2|Аустрија}}
{{Кутијица за државе
| име државе = Република Аустрија
| изворно име државе = {{native name|de|Republik Österreich}}
| име генитив = Аустрије
| положај = EU-Austria.svg
| застава = Flag of Austria.svg
| грб = Coat of arms of Austria.svg
| службени језик = [[Немачки језик|немачки]]<ref name="Language">{{cite web|url=http://www.statistik.at/web_de/static/bevoelkerung_2001_nach_umgangssprache_staatsangehoerigkeit_und_geburtsland_022896.pdf | title = Die Bevölkerung nach Umgangssprache, Staatsangehörigkeit und Geburtsland | publisher = Statistik Austria | accessdate=17. 11. 2010 }}</ref><ref name="Britannica">{{cite encyclopedia|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/44183/Austria | title = Austria |date=31. 5. 2009. | encyclopedia = [[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]] | accessdate=31. 5. 2009. | archiveurl = https://web.archive.org/web/20090419153631/http://www.britannica.com/EBchecked/topic/44183/Austria | archivedate=19. 4. 2009 |url-status=live}}</ref>{{напомена|у појединим регијама: [[словеначки језик|словеначки]], [[хрватски језик|хрватски]], [[мађарски језик|мађарски]]}}
| тип владавине = [[савезна република]]
| главни град = [[Беч]]
| координате = {{Coord|48|12|N|16|21|E|type:city(2,000,000)_region:AT-9}}
| титула владара = [[Списак савезних председника Аустрије|Председник]]
| титула владара1 = [[Списак савезних канцелара Републике Аустрије|Канцелар]]
| име владара = [[Александер Фан дер Белен|Александер ван дер Белен]]
| име владара1 = [[Карл Нехамер]] 
| титула владара2 = Вице-канцелар
| име владара2 = [[Вернер Коглер]]
| површина поредак = 113
| површина = 83855
| воде = 0,84
| становништво поредак = 98
| становништво = 9027999
| извор_становништво =<ref>[http://www.statistik.at/web_de/presse/075280 Национална агенција за статистику]</ref>
| година пописа = 2022
| густина становништва = 107,6
| независност = од [[Западна Немачка|Западне Немачке]] [[27. јул]]а [[1955]].
| валута = [[Евро]]<ref name="imf2">{{cite web|url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2014/01/weodata/weorept.aspx?pr.x=39&pr.y=9&sy=2014&ey=2014&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=122&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC&grp=0&a= | title = Austria | publisher = International Monetary Fund | accessdate=26. 4. 2014}}</ref>
| стоти део валуте = цент
| временска зона = [[uTC +01.00.00|+1]] (-{[[Средњоевропско време|CET]]}-)<br />UTC [[uTC +02.00.00|+2]] (-{[[Средњоевропско летње време|CEST]]}-)
| химна = -{[[Химна Аустрије|Земља планина, земља река]]}-<br />{{small|({{јез-нем|Land der Berge, Land am Strome}})}} [[Датотека:Land der Berge Land am Strome instrumental.ogg|центар]]
| домен = [[.at]]
| позивни број = 43
| коментар = ¹ Пре [[2002]]. [[Аустријски шилинг]]|
|БДП={{раст}} 626,458 млрд. $<ref name="IMFWEO.AT">{{cite web |url=https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2023/October/weo-report?c=122,&s=NGDPD,PPPGDP,NGDPDPC,PPPPC,&sy=2020&ey=2028&ssm=0&scsm=1&scc=0&ssd=1&ssc=0&sic=0&sort=country&ds=.&br=1 |title=World Economic Outlook Database, October 2023 Edition. (Austria) |publisher=[[International Monetary Fund]] |website=IMF.org |date=10 October 2023 |access-date = 6. 3. 2024.}}</ref>|БДП година=2023|БДП поредак=43|БДП по глави становника={{раст}} 69.069 $<ref name="IMFWEO.AT" />|БДП поредак по глави становника=14|БДП номинални={{раст}} 526,182 млрд. $<ref name="IMFWEO.AT" />|БДП номинални година=2023|БДП номинални поредак=33|БДП номинални по глави становника={{раст}} 58,013 $<ref name="IMFWEO.AT" />|БДП номинални поредак по глави становника=17|HDI={{раст}} 0.916<ref name="UNHDR">{{Cite web |date = 8. 9. 2022 |title=Human Development Report 2021/2022 |url=https://hdr.undp.org/system/files/documents/global-report-document/hdr2021-22pdf_1.pdf |access-date = 6. 3. 2024. |publisher=[[United Nations Development Programme]] |language=en}}</ref>|HDI година=2021|HDI поредак=25|HDI категорија=<span style="color:darkgreen ;">веома висок</span>}}

'''Аустрија''' ({{јез-нем|{{audio|De-Österreich.ogg| help = no|Österreich}}}}), званично '''Република Аустрија''' ({{јез-нем|{{audio|De-Republik_Österreich.ogg| help = no|Republik Österreich}}}}), је држава у централној Европи.<ref>{{Cite web |url=http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm |title=United Nations Statistics Division — Standard Country and Area Codes Classifications |access-date=09. 04. 2014 |archive-date=11. 06. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200611011308/https://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm |url-status= }}</ref><ref name="британика 1">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |date=2005 |publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |pages=83}}</ref> Граничи се са [[Њемачка|Немачком]] и [[Чешка|Чешком]] на северу, [[Словачка|Словачком]] и [[Мађарска|Мађарском]] на истоку, [[Словенија|Словенијом]] и [[Италија|Италијом]] на југу, [[Швајцарска|Швајцарском]] и [[Лихтенштајн]]ом на западу и нема излаз на море. Главни град је [[Беч]] ({{јез-нем|Wien}}).<ref name="британика 1" />

По политичком уређењу Аустрија је парламентарна демократија. Састоји се од девет федералних држава,<ref>{{Cite web|url=https://www.austria.org/parliamentary-democracy|title=A Parliamentary Democracy|url-status=live}}</ref> и једна је од две европске државе које су прогласиле сталну [[неутралност]] (друга је Швајцарска). Аустрија је чланица [[Уједињене нације|Уједињених нација]] од 1955. а [[Европска унија|Европској унији]] се придружила 1995. године.

== Порекло имена ==
Њено име {{јез-нем|Österreich}} се на [[српски језик|српски]] може превести као „источно царство”, што потиче од [[старонемачки језик|старонемачког]] ''-{Ostarrîchi}-''. Израз вероватно потиче од дијалекатског превода средњовековног латинског имена за регион ''-{Marchia orientalis}-'', што значи „источна граница”, јер се налазила на источном крају [[Свето римско царство|Светог римског царства]], што се такође огледа у имену ''-{Ostmark}-'' које се користило након припајања Аустрије [[Нацистичка Њемачка|Трећем рајху]].<ref>{{Cite web|url=http://konsul.kg/index.php/en/history-of-austria|title=Austria|url-status=live}}</ref>

== Географија ==
[[Датотека:20070624-Ehrwalder Sonnenspitze vom Ehrwalder Becken MQ.jpg|мини|200п|Аустријски Алпи]]
[[Датотека:Karte Nationalparks Österreich.png|мини|Карта националних паркова у Аустрији]]
[[Датотека:Grossglockner from SW.jpg|мини|[[Гросглокнер]] највиши планински врх Аустрије са 3.798 -{m}-]]
{{Главни чланак|Географија Аустрије}}

=== Положај ===
Аустрија се протеже максимално у смеру запад-исток 575 -{km}-, а у северно-јужном правцу 294 -{km}-. Око 60% површине Аустрије је брдовито и део је планинског венца [[Алпи]].<ref name="BritannicaAlps">{{cite encyclopedia|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/17356/Alps| title = Alps|date=11. 6. 2009| encyclopedia = Encyclopædia Britannica| publisher = Encyclopædia Britannica Online| accessdate=12. 6. 2009| archiveurl= https://web.archive.org/web/20090601083317/http://www.britannica.com/EBchecked/topic/17356/Alps| archivedate=1. 6. 2009. |url-status=live}}</ref> На источној граници према [[Чешка|Чешкој]], налазе се обронци [[Карпати|Карпата]]. Низије се налазе источно и уздуж тока [[Дунав]]а, те у јужној [[Штајерска (држава)|Штајерској]] и [[Бургенланд|Градишћје]] је на рубу Панонске низије. Укупно 43% Аустрије је пошумљено. Најнижа тачка Аустрије је Хедвигхоф у општини [[Апетлон]] у Градишћу 114 -{m}-, а највиши врх је [[Гросглокнер]] са 3.798 m<ref>{{Cite web|url=https://www.bmeia.gv.at/oev-wien/about-austria/geography|title=Geography and Climate|url-status=live}}</ref>

=== Геологија и рељеф ===
Аустријски запад и југ леже на [[Алпи]]ма. Због тих планинских подручја, Аустрија је познато туристичко одредиште за [[списак спортова#Скијање / Снежни спортови|зимске спортове]]. Највиши врх је [[Гросглокнер]] (3.798 -{m}-), а након њега [[Вилдшпице]] (3.774 -{m}-). Север и исток земље су углавном брежуљкасти и равни.<ref>{{Cite web|url=https://www.planetmountain.com/en/routes/wildspitze.html|title=Wildspitze|url-status=live}}</ref>

Највиши планински врх Гросглокнер 3.798 -{m}- у Аустрији налази се у савезној покрајини Корушкој. Осим њега Аустрија има преко 900 врхова са висином већом од 3.000 -{m}-.<ref>[http://www.dreitausender.at/ Lista planinskih vrhova preko 3.000 m]</ref> Неки већи врхови су:
* -{''[[Wildspitze]]''}- 3.774 -{m}-,
* -{''[[Weisskugel]]''}- 3.738 -{m}-,
* -{''[[Großvenediger]]''}- 3.662 -{m}-,
* -{''[[Hinterer Brochkogel]]''}- 3.628 -{m}-,
* -{''[[Hintere Schwärze]]''}- 3.624 -{m}-,
* -{''[[Similaun]]''}- 3.607 -{m}-,
* -{''[[Wiesbachhorn]]''}- 3.564 -{m}-,
* -{''[[Rainerhorn]]''}- 3.560 -{m}-

=== Воде ===
Највећа река је [[Дунав]]. Највећи дeo Аустрије, око 80.566&nbsp;km² припада Дунавском сливу, а само мала подручја на западу припадају сливу [[Рајна|Рајне]] (2.366 -{km²}-), те на северу сливу [[Лаба|Елбе]] са површином од 918 -{km²}-.<ref>{{Cite web|url=https://www.wienvienna.com/austria-rivers-danube-inn-traun-enns/|title=Rivers in Austria: Danube, Inn, Traun, Enns|url-status=live}}</ref>

Остале веће реке у Аустрији су: [[Лех (река)|Лех]], [[Изар]], [[Ин]], [[Салзах]], [[Траун]], [[Енс (језеро)|Енс]], [[Ибс]], -{[[Erlauf]]}-, -{[[Pielach]]}-, [[Трајзен (језеро)|Трајзен]], -{[[Wienfluss]], [[Fischa]], [[Große Mühl]], [[Kleine Mühl]], [[Rodl]], [[Aist]], [[Kamp]], [[Göllersbach]], [[Rußbach]],}- [[Дије]], [[Марх (Брајсгау)|Марх]], [[Мура]] и -{[[Lainsitz]]}-.

Највеће језеро у Аустрији је [[Нежидер (језеро)|Нежидер]] у [[Бургенланд|Градишћу]]. Укупно 77% површине од укупно 315 -{km²}- припада Аустрији, а остатак припада [[Мађарска|Мађарској]]. Друго по величини је [[Атерско језеро]] са 46 -{km²}- у [[Горња Аустрија|Горњој Аустрији]], те -{[[Traunsee]]}- са 24 -{km²}-. На тромеђи са [[Њемачка|Немачком]] и [[Швајцарска|Швајарском]] Аустрији припада и мањи дио [[Боденско језеро|Боденског језера]]. Тачна граница између држава на Боденском језеру није дефинирана. Осим њих, посебно за туризам, су важна језера у [[Корушка|Корушкој]]: -{[[Wörthersee]], [[Millstätter See]], [[Ossiacher See]]}- и -{[[Weißensee]]}-. Друга познатија језера у Аустрији су -{[[Mondsee]]}- и -{[[Wolfgangsee]]}-.

Аустрија је континентална држава, те нема излаз на море.

=== Флора и фауна ===
{{...}}

=== Клима ===
Клима је умерена, са хладним зимама и свежим летима.<ref name="Climate">{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/weather/world/city_guides/results.shtml?tt=TT003350| archiveurl = https://web.archive.org/web/20101202042009/http://www.bbc.co.uk/weather/world/city_guides/results.shtml?tt=TT003350| archivedate=2. 12. 2010| title = Average Conditions, Vienna, Austria|year=2006| publisher = British Broadcasting Corporation| accessdate=24. 5. 2009}}</ref> У западном и средишњем делу превладава снежна клима с изразитим падавинама и ниским зимским температурама. Летње температуре су до 20 -{C}-. У долинама су честе магле и температурне инверзије. Према истоку превладава умерено континентална клима.<ref name="ZAMG">[http://www.zamg.ac.at/cms/de/klima/klimauebersichten/klimamittel-1971-2000 Klima]. Central Institute for Meteorology and Geodynamic</ref>

Већи део Аустрије лежи у [[Климатска зона|зони хладне/умерене климе]], где преовлађују влажни западни ветрови. Са скоро три четвртине земље у којој доминирају Алпи, преовлађујућа је [[Планинска клима|алпска клима]] . На истоку — у [[Панонска низија|Панонској низији]] и дуж [[Дунав|долине Дунава]] — клима има континенталне карактеристике са мање кише него у алпским областима. Иако је у Аустрији зими хладно (-10 до 0&nbsp;°C), летње температуре могу бити релативно високе,<ref name="Climate2">{{Cite web|url=http://www.bbc.co.uk/weather/world/city_guides/results.shtml?tt=TT003350|title=Average Conditions, Vienna, Austria|date=2006|publisher=British Broadcasting Corporation|archive-url=https://web.archive.org/web/20101202042009/http://www.bbc.co.uk/weather/world/city_guides/results.shtml?tt=TT003350|archive-date = 2. 12. 2010|access-date=24 May 2009}}</ref> са просечном температуром средином 20 и нешто степени и највишом температуром од {{Convert|40,5|°C|0}} у августу 2013.<ref name="ZAMG2">{{Cite web|url=http://www.zamg.ac.at/cms/de/klima/klimauebersichten/klimamittel-1971-2000|title=Austrian Meteorological Institute|archive-url=https://web.archive.org/web/20120812220313/http://www.zamg.ac.at/cms/de/klima/klimauebersichten/klimamittel-1971-2000|archive-date=12 August 2012|url-status=live|access-date=12 August 2012}}</ref>

Према [[Кепенова класификација климе|Кепеновој класификацији климе]] Аустрија има следеће типове климе: [[Океанска клима|океанску]], [[Влажна континентална клима|хладно/топло-лето влажно континенталну (Дфб)]], [[Субполарна клима|субарктичку/субалпску (Дфц)]], [[Клима тундре|тундра/алпску (ЕТ)]] и [[Клима ледене капе|ледену капу (ЕФ)]]. Међутим, важно је напоменути да Аустрија може имати веома хладне, оштре зиме, али већину времена су хладне само као оне у донекле упоредивим климатским зонама, на пример у јужној Скандинавији или источној Европи. Такође, на већим надморским висинама лета су обично знатно хладнија него у долинама/нижим надморским висинама. Субарктичка и тундра клима која се види око Алпа је много топлија зими него што је уобичајено на другим местима, делом због утицаја океана на овај део Европе.<ref name="ZAMG3">{{Cite web|url=http://www.zamg.ac.at/cms/de/klima/klimauebersichten/klimamittel-1971-2000|title=Austrian Meteorological Institute|archive-url=https://web.archive.org/web/20120812220313/http://www.zamg.ac.at/cms/de/klima/klimauebersichten/klimamittel-1971-2000|archive-date=12 August 2012|url-status=live|access-date=12 August 2012}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://en.climate-data.org/country/4|title=Climate-Data.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20170415201756/https://en.climate-data.org/country/4|archive-date = 15. 4. 2017|url-status=live|access-date = 15. 4. 2017}}</ref><ref>{{Cite journal|last1=Zampieri|first1=Matteo|last2=Scoccimarro|first2=Enrico|last3=Gualdi|first3=Silvio|date=2013|title=Atlantic influence on the Alps|journal=Environmental Research Letters|volume=8|issue=3|pages=034026|bibcode=2013ERL.....8c4026Z|doi=10.1088/1748-9326/8/3/034026|doi-access=free |issn = 1748-9326 }}</ref>

== Национални паркови ==
У Аустрији постоји седам [[национални парк|националних паркова]] и шездесетак природних резервата.

{| class="wikitable sortable"
|- class="hintergrundfarbe5"
! Име
! Основан
! Величина (-{ha}-)
! class="unsortable" | Слика
|-
| [[Национални парк Високи Тауерн]]
| style="text-align:right" | 1981.
| style="text-align:right" | 181.500
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Großglockner from South.jpg|100п]]
|-
| [[Национални парк Нижидерско језеро]]
| style="text-align:right" | 1993.
| style="text-align:right" | 9.700
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Lange Lacke Brunnen.jpg|100п]]
|-
| [[Национални парк Дунав-Ауен]]
| style="text-align:right" | 1996.
| style="text-align:right" | 9.300
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:NPDonauAuen neu.jpg|100п]]
|-
| [[Национални парк Кречњачки Алпи]]
| style="text-align:right" | 1997.
| style="text-align:right" | 20.825
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Hintergebirge 01.jpg|100п]]
|-
| [[Национални парк Тајтал]]
| style="text-align:right" | 2000.
| style="text-align:right" | 1.330
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Thaya.jpg|100п]]
|-
| [[Национални парк Гезојзе]]
| style="text-align:right" | 2002.
| style="text-align:right" | 11.054
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Nationalpark Gesaeuse 7516.JPG|100п]]
|-
| [[Национални парк Нокберге]]
| style="text-align:right" | 1987.
| style="text-align:right" | 18.430
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Nockalmstrasse Windebensee 26082007 61.jpg|100п]]
|}

== Историја ==
{{Главни чланак|Историја Аустрије}}
Пошто су је освајали [[Римљани]], [[Хуни]], [[Лангобарди|Ломбарди]], [[Остроготи]], [[Баварци|Бавари]] и [[Франци]], Аустрија је била под влашћу [[Бабенберзи|Бабенберга]] од 10. до 13. века, кад су их наследили [[Хабзбурзи|Хабзбурговци]]. Кућа Хабзбург је потом владала Аустријом све до [[20. век]]а. Након укидања [[Свето римско царство|Светог римског царства]], Аустрија је [[1867]]. године постала део двојне монархије, [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. Аустроугарска се распала када је изгубила [[Први светски рат]], па је настала Аустрија у данашњим границама. Аустрију је припојила [[Њемачка|Немачка]] [[1938]]. године. Савезници су након [[Други светски рат|Другог светског рата]] држали Аустрију до [[1955]]. године<ref name="британика 1" />, кад је опет стекла потпуну независност под условом да остане потпуно и трајно неутрална, а забранили су јој удруживање са [[Њемачка|Немачком]]. Након пропасти [[комунизам|комунизма]] у [[Источна Европа|источној Европи]], Аустрија се политички све више ангажовала, па је [[1995]]. године постала чланица [[Европска унија|Европске уније]]<ref name="британика 1" />, а 2002. је увела валуту [[евро]].

=== Старије камено доба ===
[[Датотека:Venus von Willendorf 01.jpg|мини|лево|[[Вилендорфска Венера]] из Старијег каменог доба|276x276п]]

Подручје Аустрије било је насељено и у [[Палеолит|старијем каменом добу]], о чему сведочи и један од највреднијих налаза [[Археологија|археологије]] у Аустрији тзв. [[Вилендорфска Венера]]. Настала је око 25.000 година п. н. е. на подручју данашњег Вилендорфа код места [[Вахау]]а у [[Доња Аустрија|Доњој Аустрији]]. Пронађена је 1908. године, а данас се налази у Природно-историјском музеју у [[Беч]]у<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/topic/Venus-of-Willendorf|title=Venus of Willendorf|url-status=live}}</ref>

=== Келти, римске провинције ===
[[Датотека:Austria Romana.png|мини|Карта римских провинција на подручју данашње Аустрије<ref name="johnson 17">Lonnie Johnson 17</ref>]]

На подручју данашње Аустрије [[Келти|келтска]] племена — Амбидравен, Амбисонтен, Боиер, Кампи и Норикер, оснивају краљевство Норикум.<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/place/Noricum|title=Noricum|url-status=live}}</ref> Ово краљевство било је познато по извозу гвожђа,<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/place/Noricum|title=Noricum|url-status=live}}</ref> све до подручја данашње [[Италија|Италије]], као и по својим коњима. Имали су и своју ковницу новца. Ширењем [[Римско царство|Римског царства]], кроз мирно освајање, под римским војсковођама и царским синовима [[Тиберије]]м и [[Друз Старији|Друзом]] 15. године п, н, е. подручје данашњег [[Тирол (држава)|Тирола]] и [[Ворарлберг]]а прелази у посед Рима. Римљани оснивају [[покрајина|провинције]]<ref name="Carnuntum Tourism">{{cite web|authorlink= |author= | title = Rome's metropolis on the Danube awakens to new life| work = Archäologischer Park Carnuntum| publisher = Archäologische Kulturpark Niederösterreich Betriebsgesellschaft m.b.H.|date=| url = http://www.carnuntum.co.at/content-en/tales-from-carnuntum| doi = | accessdate=20. 2. 2010| archiveurl = https://web.archive.org/web/20100116125751/http://www.carnuntum.co.at/content-en/tales-from-carnuntum| archivedate=16. 1. 2010|url-status=dead}}</ref> -{''Norikum''}-, -{''Panonija''}- и -{''Retija''}-. Већи римски градови у то време били су: -{''Solva''}- — код места [[Вагна]], -{''Ovilava''}- — [[Велс (Аустрија)|Велс]], -{''Lauriacum''}- — Lorch kod [[Енс (град)|Енса]], -{''Cetium''}- — [[Санкт Пелтен]], -{''Vidobona''}- — [[Беч]], -{''Iuavavum''}- — [[Салцбург]].

=== Средњи век ===
[[Датотека:Ostarrichi.jpg|мини|лево|Факсимил даровног уговора у којем се први пут помиње Аустрија]]
[[Датотека:Kaiserin Maria Theresia (HRR).jpg|мини|лево|Царица [[Марија Терезија]]]]
Након што су територију данашње Аустрије освајали [[Римљани]], [[Хуни]], [[Лангобарди|Ломбарди]], [[Остроготи]], [[Баварска|Баварци]] и [[Франци]], она долази под власт династије [[Бабенберзи|Бабенберга]] од 10. до 13. века, кад су их наслиједили [[Хабзбурзи|Хабзбурговци]]. 976. године спомиње се маркгроф [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополд I]] из [[хабзбурзи|династије Бабенберг]], као повјереник цара [[Отон I, цар Светог римског царства|Отона I]]. Прво помињање Аустрије, као -{''Ostarrîchi''}-<ref name="Geschichte">{{harvnb|Vocelka|2002|pp=}}</ref> забележено је 1. новембра 996. године у уговору о поклону 950 [[хектар|-{ha}-]] земљишта, цара [[Отон III, цар Светог римског царства|Отона III]], [[episkop|biskupu]] од Фреисинга у околини данашње општине [[Neuhofen an der Ybbs|Нојхофен ан дер Ибс]] у [[Доња Аустрија|Доњој Аустрији]] речима: „''…in regione vulgari vocabulo '''Ostarrîchi''' in marcha et in comitatu Heinrici comitis filii Luitpaldi marchionis.''”<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/place/Noricum|title=Early Middle Ages|url-status=live}}</ref>

Око 1000. године појављују се имена за Аустрију, која имају и друга значења, као нпр. -{''in orientali regno''}-, -{''in oriente''}-, -{''Osterland'' ''Austria''}- и -{''terra orientalis''}-.<ref>{{Cite web|url=https://hr.glosbe.com/hr/sr/Oton%20III.|title=Oton III.|url-status=live}}</ref> Данас већина језика назива Аустрију тим именом, изузев [[Словачки језик|словачког]] -{''Rakúsko''}-, [[Чешки језик|чешког]] -{''Rakousko''}- и [[Фински језик|финског]] језика -{''Itävalta''}-.<ref>{{Cite web|url=https://bs.glosbe.com/bs/sr/finski%20jezik|title=Prijevod "finski jezik" u srpski|url-status=live}}</ref>

Изумирањем династије [[Бабенберзи|Бабенберг]], [[Рудолф I од Немачке|Рудолф Хабзбуршки]] 1240. године постаје први немачки краљ из династије Хабзбург, те узима име Рудолф I, војвода аустријски и штајерски. Династија [[Хабзбурзи|Хабзбург]] владала је Аустријом све до свог изумирања [[1780]]. године,<ref>{{Cite web|url=https://www.oxfordreference.com/display/10.1093/oi/authority.20110803095914470|title=Habsburg|url-status=live}}</ref> када ју је наследила [[династија Лорена|лотариншка династија]] под именом [[Хабзбург-Лорена]].<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/topic/House-of-Habsburg/Habsburg-Lorraine|title=Habsburg-Lorraine|url-status=live}}</ref>

=== Аустријско царство ===
Распадом Светог римског царства 1804. године, [[Франц II, цар Светог римског царства|Франц II]], као последњи владар тог царства оснива [[Аустријско царство]] и узима име Франц I, аустријски цар.<ref>{{Cite web|url=https://net.lib.byu.edu/estu/wwi/bio/f/frnzjosf.html|title=Franz Josef I|url-status=live}}</ref> Царство се простирало на подручјима данашње Аустрије, [[Чешка|Чешке]], [[Словачка|Словачке]], [[Румунија|Румуније]], [[Хрватска|Хрватске]], [[Словенија|Словеније]], [[Мађарска|Мађарске]], северних делова [[Италија|Италије]], као и делова [[Пољска|Пољске]] и [[Србија|Србије]], [[Њемачка|Немачке]] и [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]].<ref>{{Cite web|url=https://teara.govt.nz/en/map/967/the-austro-hungarian-empire|title=The Austro-Hungarian Empire|url-status=live}}</ref>

=== Аустро-Угарска ===
Аустријско царство је 1867. године подељено је као двојна монархија, [[Аустроугарска|Аустро-Угарске]] на аустријски и мађарски дио. Одлуком [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] Аустрија окупира Босну и Херцеговину, коју 1908. године анектира.<ref>{{cite web | url = https://www.mtholyoke.edu/acad/intrel/boshtml/bos127.htm | title = The Annexation of Bosnia-Herzegovina, 1908 | publisher = Mtholyoke.edu | date =  | accessdate = 25. 3. 2013 | archive-date = 14. 10. 2017 | archive-url = https://web.archive.org/web/20171014093815/https://www.mtholyoke.edu/acad/intrel/boshtml/bos127.htm | url-status =  }}</ref> Нападом Аустро-Угарске на [[Србија|Србију]] 1914. године започео је Први светски рат. Са укупном површином од 676.615&nbsp;km² Аустро-Угарска је била друга по величини земља у Европи, а по броју становника са око 53 милиона 1914. године, трећа у Европи. Аустро-Угарска се распала након што је изгубила [[Први светски рат]], па је [[Споразум у Сен Жермену (1919)|мировним уговором у Сен Жермену]] и [[Тријанонски споразум|мировним споразумом у Тријанону]] 1918. године, настала Аустрија у данашњим границама,{{sfn|Brook-Shepherd|1998|p=246}} названа ''Прва Република'', са првим председником владе [[Карл Ренер|Карлом Ренером]]. 1938. године Аустрију је припојила нацистичка [[Нацистичка Њемачка|Немачка]].{{sfn|Brook-Shepherd|1998|p=245}}<ref>Ian Kershaw, 2001, Hitler 1936—1945: Nemesis. pp. 83</ref><ref name="британика 1" />

=== Други светски рат ===
[[Датотека:Karte Alliierte Besatzungszonen in Österreich von 1945 bis 1955.png|мини|271x271п|[[Савезничка окупација Аустрије]] од 1945. до 1955.]]
Крајем [[Други светски рат|Другог светског рата]] 1945. године савезници су поделили Аустрију на четири окупационе зоне<ref>Manfried Rauchensteiner: Der Sonderfall. Die Besatzungszeit in Österreich 1945 bis 1955 (The Special Case. The Time of Occupation in Austria 1945 to 1955), edited by [[Heeresgeschichtliches Museum]] / Militärwissenschaftliches Institut (Museum of Army History / Institute for Military Science), Vienna 1985</ref> све до 1955. године, кад је стекла потпуну независност, под условима да остане неутрална, те да се одрекне тежњи за поновном припојењу Немачкој.<ref name="johnson 153">Lonnie Johnson 153</ref> 27. априла 1945. године проглашена је привремена влада на челу са [[Карл Ренер|Карлом Ренером]]. Та влада проглашава успостављење тзв. ''Друге републике'' и управља Аустријом, са мањим променама, све до првих легитимних [[Избори за скупштину Аустрије 1949. године|избора 1949.]] године.

=== Савремено доба ===
Аустрија је 1995. године постала чланица [[Европска унија|Европске уније]],{{sfn|Brook-Shepherd|1998|pp=447, 449}}<ref name="британика 1" /> а [[1999]]. је увела валуту [[евро]].

== Политика ==
[[Датотека:Austria Parlament Athena.jpg|мини|Зграда аустријске скупштине у Бечу]]
{{Главни чланак|Политика Аустрије}}
[[Šef države|Шеф државе]] је председник, који се бира на општим изборима сваких 6 година. Председник после парламентарних избора именује мандатара који је обавезан да формира владу.

Аустријски парламент има два дома: '''''Бундесрат''''' ([[савезно веће Аустрије|Савезно веће]]), који има 64 представника савезних држава према броју становника и '''''Националрат''''' ([[Национално вијеће Аустрије|Национално веће]]), који има 183 заступника који се бирају директно.

Аустријски парламент након избора 2017 (''Националрат'', 183 заступника) има следећи састав:
* 62 заступника из Народне Странке
* 52 заступника из Социјалдемократске странке
* 51 заступника из Слободарске странке
* 10 заступника из Странке Неос
* 8 заступника из зеленог покрета Пилз

== Спољни односи ==
[[Аустријски државни уговор]] из 1955. окончао је окупацију Аустрије након Другог светског рата и признао је Аустрију као независну и суверену државу. [[Савезна скупштина Аустрије|Савезна скупштина]] је 26. октобра 1955. донела уставни члан којим „Аустрија својом вољом проглашава своју трајну неутралност“. У другом делу овог закона стајало је да „у свим будућим временима Аустрија се неће придружити ниједном војном савезу и неће дозволити оснивање било каквих страних војних база на својој територији“. Од тада је Аустрија своју спољну политику обликовала на основу неутралности, али прилично другачије од неутралности Швајцарске.
[[Датотека:Inauguration_EYE2014_Parlement_européen_Strasbourg_9_mai_2014.jpg|мини|[[Европски парламент]] : Аустрија је једна од 27 чланица ЕУ.]]
Аустрија је почела да преиспитује своју дефиницију [[Неутралност|неутралности]] након распада [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]], дајући права прелета за акцију против [[Ирак|Ирака]] коју су санкционисале УН 1991. године, а од 1995. је развила учешће у Заједничкој спољној и безбедносној политици ЕУ. Такође 1995. године придружила се НАТО-овом [[Партнерство за мир|Партнерству за мир]] (иако је била опрезна да то учини тек након што се Русија придружила) и касније учествовала у мировним мисијама у Босни. У међувремену, једини део Уставног закона о неутралности из 1955. године који је још увек у потпуности важећи је да се забрањују стране војне базе у Аустрији.<ref>{{Cite web|url=https://www.austrianinformation.org/winter-2015-16/wc55d7qi5qrmyzmxh1qkofcmsluxvj|title=Austria's Permanent Neutrality|website=New Austrian Information|date = 16. 12. 2015 |access-date = 4. 2. 2021}}</ref> Аустрија је потписала УН-ов [[Уговор о забрани нуклеарног оружја]]<ref>{{Cite web|url=https://treaties.un.org/Pages/ViewDetails.aspx?src=TREATY&mtdsg_no=XXVI-9&chapter=26&clang=_en|title=Chapter XXVI: Disarmament&nbsp;– No. 9 Treaty on the Prohibition of Nuclear Weapons|date=2019-07-06|publisher=United Nations Treaty Collection}}</ref> којем су се противиле све чланице НАТО-а.<ref>{{Cite news|url=https://www.cbc.ca/news/world/un-treaty-ban-nuclear-weapons-1.4192761|title=122 countries adopt 'historic' UN treaty to ban nuclear weapons|date = 7. 7. 2017|work=CBC News}}</ref>

Аустрија придаје велики значај учешћу у [[Организација за економску сарадњу и развој|Организацији за економску сарадњу и развој]] и другим међународним економским организацијама, а играла је и активну улогу у [[Организација за европску безбедност и сарадњу|Организацији за европску безбедност и сарадњу]] (ОЕБС). Као држава учесница ОЕБС-а, међународне обавезе Аустрије подлежу праћењу у оквиру мандата Хелсиншке комисије САД.

== Војска ==
Људство аустријских оружаних снага ({{Јез-нем|Bundesheer}} ) углавном се ослања на [[Vojna obaveza|регрутацију]].<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-austria-military-referendum/neutral-austria-votes-to-keep-military-draft-idUSBRE90J0DC20130120|title=Neutral Austria votes to keep military draft|last=Prodhan|first=Georgina|date = 20. 1. 2013|access-date = 4. 2. 2021|publisher=Reuters}}</ref> Сви мушкарци који су навршили осамнаест година и који су проглашени способнима морају да служе [[Војна служба|војни рок]] од шест месеци, након чега следи осам година резервног рока. И мушкарци и жене са шеснаест година имају право на добровољну службу.<ref name="CIA">{{Cite web|url=https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/austria|title=Austria|date=14 May 2009|website=[[The World Factbook]]|publisher=[[Централна обавештајна агенција|Central Intelligence Agency]]|access-date=31 May 2009}}</ref> [[Prigovor savesti|Приговор савести]] је законски прихватљив и они који траже ово право дужни су да служе институционализовани деветомесечни [[Зивилдиенст у Аустрији|цивилни рок]]. Од 1998. године женама добровољцима је дозвољено да постану професионални војници. Аустрија је [[Континенталне земље|земља без излаза на море]] и нема морнарицу.

У 2012. години, издаци за одбрану Аустрије су одговарали приближно 0,8% њеног БДП-а. Војска тренутно има око 26.000<ref>{{Cite web|url=http://www.eda.europa.eu/info-hub/defence-data-portal/Austria/year/2012|title=Defence Data|website=europa.eu|archive-url=https://web.archive.org/web/20140603202759/http://eda.europa.eu/info-hub/defence-data-portal/Austria/year/2012|archive-date = 3. 6. 2014|url-status=live|access-date = 4. 4. 2014}}</ref> војника, од којих су око 12.000 војни обвезници. Као шеф државе, [[Предсједник Аустрије|аустријски председник]] је номинално врховни командант Бундешира. Команду над аустријским оружаним снагама врши министар одбране.
[[Датотека:Leopard_2A4_Austria_4.JPG|мини|[[Основни борбени тенк|Главни борбени тенк]] [[Војска Аустрије|аустријске војске]] [[Леопард 2]]]]
Од краја [[Хладни рат|Хладног рата]], и што је још важније, уклањања бивше  „[[Гвоздена завеса|гвоздене завесе]]“ која је раздвајала Аустрију и њене суседе [[Источни блок|из источног блока]] ( [[Мађарска]] и бивша [[Чехословачка|Чеxословачка]]), аустријска војска је помагала аустријским граничним стражама у покушају да спрече границу. прелазе [[Илегална имиграција|илегалних имиграната]]. Ова помоћ је окончана када су се Мађарска и [[Словачка]] 2008. придружиле [[Шенгенска зона|шенгенском простору]] ЕУ, укидајући „унутрашње“ граничне контроле између држава потписница. Неки политичари су позвали на продужење ове мисије, али је законитост тога веома спорна. У складу са аустријским уставом, оружане снаге могу бити распоређене само у ограниченом броју случајева, углавном за одбрану земље и помоћ у случајевима националне ванредне ситуације, као што је последица [[Природне катастрофе|природних катастрофа]].<ref>{{Cite web|url=https://www.constituteproject.org/constitution/Austria_2013?lang=en|title=Austria 1920 (reinst. 1945, rev. 2013)|website=Constitute|archive-url=https://web.archive.org/web/20150402155729/https://www.constituteproject.org/constitution/Austria_2013?lang=en|archive-date = 2. 4. 2015|url-status=live|access-date = 17. 3. 2015}}</ref> Само изузетно се могу користити као помоћне полицијске снаге.

У оквиру свог [[Декларација о неутралности|самопроглашеног статуса трајне неутралности]], Аустрија има традицију ангажовања у мировним мисијама које предводе УН и другим һуманитарним мисијама. [[Јединица за помоћ у катастрофама аустријскиһ снага|Јединица за помоћ у катастрофама аустријских снага]] (АФДРУ), посебно, јединица која се састоји од добровољаца и има блиске везе са цивилним специјалистима (нпр. водичи паса за спасавање) ужива репутацију брзе (стандардно време распоређивања је 10 сати) и ефикасне [[Потрага и спасавање|САР]] јединице. Тренутно су већи контингенти аустријскиһ снага распоређени у [[Босна и Херцеговина|Босни]] и [[Република Косово|на Косову]].{{чињеница|date= March 2023}}

== Административна подела ==
{{Главни чланак|Аустријске покрајине|Списак градова у Аустрији}}
Највећи градови су: [[Беч]] (главни град), [[Салцбург]], [[Инзбрук]], [[Грац]] и [[Линц]].

{| border="1" cellpadding="1" style="border-collapse:collapse; border-color:#f2f2f4; margin-top:1px; margin-bottom:15px; font-size:84%; width:100%;"
|-
! rowspan="18" style="background:#fff; width:36%;"| [[Датотека:Austria bld.svg|240п|центар|Аустријске покрајине]]
!  style="background:#efefef; width:3%;"|
!  style="background:#f2f2f4; text-align:left; width:24%;"| Покрајина
!  style="background:#f2f2f4; text-align:left; width:11%;"| [[Главни град]]
!  style="background:#f2f2f4; text-align:center; width:24%;" colspan="2"| [[Немачки језик|На немачком]]
|-
| style="text-align:center;"|'''B''' || {{застава|Бургенланд}}||[[Ајзенштат]]||''Burgenland''||''Eisenstadt''
|-
| style="text-align:center;"|'''K''' || {{застава|Корушка}}||[[Клагенфурт]]||-{''Kärnten''}-||-{''Klagenfurt''}-
|-
| style="text-align:center;"|'''NÖ''' || {{застава|Доња Аустрија}}|| [[Санкт Пелтен]]||-{''Niederösterreich''}-||-{''Sankt Pölten''}-
|-
| style="text-align:center;"|'''OÖ''' || {{застава|Горња Аустрија}}||[[Линц]]||-{''Oberösterreich''}-||-{''Linz''}-
|-
| style="text-align:center;"|'''S''' || {{застава|Салцбург}}|| [[Салцбург]]||-{''Salzburg''}-||-{''Salzburg''}-
|-
| style="text-align:center;"|'''St''' || {{застава|Штајерска}}||[[Грац]]||-{''Steiermark''}-||-{''Graz''}-
|-
| style="text-align:center;"|'''T''' || {{застава|Тирол}}||[[Инзбрук]]||-{''Tirol''}-||-{''Innsbruck''}-
|-
| style="text-align:center;"|'''V''' || {{застава|Форарлберг}}||[[Брегенц]]||-{''Vorarlberg''}-||-{''Bregenz''}-
|-
| style="text-align:center;"|'''W''' || {{застава|Беч}}||[[Беч]]||-{''Wien''}-||-{''Wien''}-
|}

== Привреда ==
Аустрија је једна од 10 најбогатијих земаља на свету по висини [[Бруто домаћи производ|бруто домаћег производа]], има високо развијену социјално-тржишну привреду и висок [[животни стандард]]. Све до 80-их година 20. века многе велике индустријске компаније су биле национализоване; последњих година, међутим, [[приватизација]] је редуковала државну имовину до нивоа осталих европских привреда. Одмах после високо развијене индустрије, туризам има највећи удео у националној привреди.

[[Њемачка|Немачка]] је кроз историју била највећи спољнотрговачки партнер Аустрије, чинећи је тако подложном брзим променама немачке привреде. Но откада је Аустрија постала чланица [[Европска унија|Европске уније]] и ојачала везе са осталим европским привредама, дошло је до редукције зависности о немачкој привреди. Чланство у Европској унији је, даље, привукло мноштво страних инвеститора који су искористили улазак Аустрије на јединствено економско тржиште као и њену близину потенцијалним, будућим чланицама Европске уније. Економски раст је убрзан последњих година и био је на нивоу од 3,3% 2006. године.

Аустрија тренутно више од половине своје електричне енергије производи из [[Хидроенергија|хидроелектрана]].<ref name="RES">{{Cite web|url=http://www.energy.eu/renewables/factsheets/2008_res_sheet_austria_en.pdf|title=Austria Renewable Energy Fact Sheet|date = 23. 1. 2008|website=Europe's Energy Portal|archive-url=https://web.archive.org/web/20090620081934/http://www.energy.eu/renewables/factsheets/2008_res_sheet_austria_en.pdf|archive-date = 20. 6. 2009|url-status=live|access-date=20 May 2009}}</ref> Заједно са другим [[Обновљиви извори енергије|обновљивим изворима енергије]] као што су [[Енергија ветра|ветроелектране]], [[Solarna energetika|соларне]] електране и електране [[Biomasa|на биомасу]], снабдевање електричном енергијом из обновљивиһ извора енергије износи 62,89%<ref name="Renewables">{{Cite web|url=http://www.energy.eu/renewables/eu-charts/chart4.html|title=Renewable energy in Europe|date=2006|website=Eurobserv'er|publisher=Europe's Energy Portal|archive-url=https://web.archive.org/web/20090520023020/http://www.energy.eu/renewables/eu-charts/chart4.html|archive-date=20 May 2009|url-status=live|access-date=20 May 2009}}</ref> укупне употребе у Аустрији, док остатак производе електране на [[Zemni gas|гас]] и [[Нафта|нафту]] .

[[Туризам у Аустрији]] чини скоро 9% њеног бруто домаћег производа.<ref name="STAT">{{Cite web|url=http://www.statistik.at/web_de/static/tourismus_in_oesterreich_2007_bmwa_wko_stat_031155.pdf|title=TOURISMUS IN ÖSTERREICH 2007|date=May 2008|publisher=BMWA, WKO, Statistik Austria|language=de|archive-url=https://wayback.archive-it.org/all/20081218105425/http://www.statistik.at/web_de/static/tourismus_in_oesterreich_2007_bmwa_wko_stat_031155.pdf|archive-date = 18. 12. 2008|url-status=dead|access-date = 18. 11. 2008}}</ref> Аустрија је 2007. године била на 9. месту у свету по приходима од међународног туризма, који је као сектор остварио18,9 милијарди $.<ref name="UNTWO">{{Cite web|url=http://www.tourismroi.com/Content_Attachments/27670/File_633513750035785076.pdf|title=UNTWO World Tourism Barometer, Vol.6 No.2|date=June 2008|publisher=UNTWO|archive-url=https://web.archive.org/web/20081031013714/http://www.tourismroi.com/Content_Attachments/27670/File_633513750035785076.pdf|archive-date=31 October 2008|url-status=dead|access-date = 18. 11. 2008}}</ref> У [[Светска туристичка ранг листа|међународним доласцима туриста]] Аустрија је заузела 12. место у свету са 20,8 милиона туриста.<ref name="UNTWO" />

=== Валута ===
Пре усвајања [[Евро|евра]], у употреби је био [[аустријски шилинг]] из 1939. године. [[Евро]] је, у Аустрији, у употреби од 2002. године. Као припрема, кованице су почеле да се израђују још 1999. године, мада све имају утиснуту годину када су уведене у употребу, 2002.

== Становништво ==
{{Главни чланак|Демографија Аустрије}}

Службени језик је [[немачки језик|немачки]], који се такође говори у [[Њемачка|Немачкој]], [[Лихтенштајн|Лихтенштајну]] и деловима [[Швајцарска|Швајцарске]]. Ипак, стандардни немачки језик у Аустрији има разлике у односу на варијанту која се користи у Немачкој. На пример, користи се неколико словенских речи (нпр. [[кукуруз]], [[крен]]).

Само три етничке групе су традиционалне етничке мањине. То су [[Словенци]] у [[Корушка|Корушкој]], те [[Мађари]] и [[Хрвати]] у [[Бургенланд]]у на граници са [[Мађарска|Мађарском]]. У Корушкој и [[Штајерска (држава)|Штајерској]] живи око 50.000 [[Словенци|Словенаца]]. 

Аустрија има и много радника-имиграната. [[Турци]] су највећа појединачна мигрантска група у Аустрији,<ref>{{cite web |author= |url=http://www.unhcr.org/refworld/topic,463af2212,488edfe22,49749d5cc,0.html |title="World Directory of Minorities and Indigenous Peoples – Austria: Turks" |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=29. 04. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110429011430/http://www.unhcr.org/refworld/topic,463af2212,488edfe22,49749d5cc,0.html |url-status= }}.</ref> а одмах иза њих су [[Срби у Аустрији|Срби]].<ref>{{Cite web|url=http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5096611,00.html?maca=ser-TB_ser_politka1-3157-html-cb|title=Beč: Božić na gastarbajterski način &#124; Evropa &#124; Deutsche Welle &#124; 07.01.2010|publisher=Dw-world.de|archive-url=https://web.archive.org/web/20131104161123/http://www.dw.de/be%C4%8D-bo%C5%BEi%C4%87-na-gastarbajterski-na%C4%8Din/a-5096611-1?maca=ser-TB_ser_politka1-3157-html-cb|archive-date = 4. 11. 2013|url-status=live|access-date = 25. 4. 2010}}</ref> Срби чине једну од највећих етничких група у Аустрији, која броји око 300.000 људи.<ref>{{Cite news|url=http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/266353/Cetiri-miliona-Srba-naslo-uhlebljenje-u-inostranstvu|title=Četiri miliona Srba našlo uhlebljenje u inostranstvu|last=Palić|first=Svetlana|date = 17. 7. 2011|work=Blic|access-date = 28. 4. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20151026114845/http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/266353/Cetiri-miliona-Srba-naslo-uhlebljenje-u-inostranstvu|archive-date=26 October 2015|quote=Austriji (300.000)}}</ref><ref>{{Cite news|url=http://www.20min.ch/news/ausland/story/23772093|title=Serben-Demo eskaliert in Wien|date=2008|work=20 Minuten|access-date = 28. 4. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20120223062706/http://www.20min.ch/news/ausland/story/23772093|archive-date = 23. 2. 2012|publisher=[[20 Minuten|20 Minuten Online]]}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.blic.rs/Vesti/Politika/209899/Srbi-u-Austriji-traze-status-nacionalne-manjine|title=Srbi u Austriji traže status nacionalne manjine|date=2 October 2010|publisher=Blic|archive-url=https://web.archive.org/web/20150109205055/http://www.blic.rs/Vesti/Politika/209899/Srbi-u-Austriji-traze-status-nacionalne-manjine|archive-date = 9. 1. 2015|url-status=live|access-date = 28. 4. 2016|quote="Srba u Austriji ima oko 300.000, po brojnosti su drugi odmah iza Austrijanaca i više ih je od Slovenaca, Mađara i Gradištanskih Hrvata zajedno, koji po državnom ugovoru iz 1955. godine imaju status nacionalne manjine u Austriji", navodi se u saopštenju.}}</ref> Историјски гледано, српски досељеници досељавају се у Аустрију за време [[Аустроугарска|Аустроугарске]], када је [[Војводина]] била под царском контролом. После [[Други светски рат|Другог светског рата]] број Срба се поново повећао и данас је заједница веома велика. Аустријско српско друштво основано је 1936. године. Данас се Срби у Аустрији углавном налазе у [[Беч|Бечу]], [[Салцбург|Салцбургу]] и [[Грац|Грацу]].

У религијском погледу, 55,2 % становника Аустрије су [[Католицизам|римокатолици]], 4,9% су [[Православље|православци]], 3,8% су [[Протестантизам|протестанти]], 4,2% су остале хришћанске заједнице, 8,3% су [[Ислам|муслимани]], 0,3% [[Будизам|будисти]], по 0,1% [[јевреји]] и [[Хиндуизам|хиндуисти]], 0,7% остале вероисповести,а 22,4% су [[Атеизам|нерегилиозни]] и неизјашњени.

У језичком погледу 88,6% становништва прича [[Немачки језик|немачки]] језик, 2,28% прича [[Турски језик|турски]], 2,21% прича [[Српски језик|српски]], 1,63% прича [[Хрватски језик|хрватски]], 0,73% прича [[Енглески језик|енглески]], 0,51% прича [[Мађарски језик|мађарски]], 0,43% [[Бошњачки језик|бошњачки]], 0,35% [[Пољски језик|пољски]], 0,35% [[Албански језик|албаснки]], 0,31% [[Словеначки језик|словеначки]], 0,22% [[Чешки језик|чешки]], 0,22% [[Арапски језик|арапски]] и 0,21% прича [[Румунски језик|румунски]] језик.

Статистички завод Аустрије процењује да ће популација порасти на 10,55 милиона људи до 2080. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.statistik.at/fileadmin/announcement/2022/11/20221130Bevoelkerungsprognose2022.pdf|title=Population Forecasts|website=www.statistik.at}}</ref>

Аустријанци се могу описати или као [[националност]] или као хомогена [[Германи|германска]] [[Етницитет|етничка група]]<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=NwvoM-ZFoAgC|title=One Europe, many nations: a historical dictionary of European national groups|last=Minahan|first=James|date=2000|publisher=[[Greenwood Publishing Group]]|isbn=978-0-3133-0984-7|page=769|access-date=25 May 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20150321014815/http://books.google.com/books?id=NwvoM-ZFoAgC|archive-date = 21. 3. 2015|df=dmy-all}}</ref> која је уско повезана са суседним [[Нијемци|Немцима]], [[Лихтенштајнци|Лихтенштајнцима]] и [[Швајцарци|Швајцарцима]] који говоре немачки.<ref>{{Cite book|title=Ethnic groups of Europe|last=Cole|first=Jeffrey|pages=23|author-link=Jeffrey Cole}}</ref> Данас се 91,1% становништва сматра етничким Аустријанцима.<ref>{{Cite web|url=https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/austria|title=Austria – people and society – ethnic groups|publisher=CIA – The world fact book|access-date=29 May 2013}}</ref>

{{Највећи градови у Аустрији}}

== Култура ==
[[Датотека:Wien Schoenbrunn Rueckseite.jpg|мини|desno|Дворац -{''Schönbrunn''}- у [[Беч]]у]]

У Аустрији су рођени многи славни [[композитор]]и, међу осталима [[Волфганг Амадеус Моцарт|Моцарт]], Јохан Штраус [[Јохан Штраус Старији|отац]] и [[Јохан Штраус Млађи|син]], [[Арнолд Шенберг|Шенберг]], [[Антон Веберн|Веберн]] и [[Албан Берг|Берг]].

Треба споменути и славне физичаре [[Лудвиг Болцман|Болцман]] и [[Ервин Шредингер|Шредингер]], филозофе [[Лудвиг Витгенштајн|Витгенштајн]] и [[Курт Гедел|Гедел]], психоаналитичара [[Зигмунд Фројд|Фројд]], писца [[Роберт Музил|Мусила]] и сликара [[Густав Климт|Климт]].

=== Музика ===
Прошлост Аустрије као европске силе и њено културно окружење дали су широк допринос разним облицима уметности, међу којима је највише музике. Аустрија је била родно место многих [[Музика Аустрије|познатих композитора]] као што су [[Јозеф Хајдн]], [[Михаел Хајдн]], [[Франц Лист]], [[Франц Шуберт]], [[Антон Брукнер]], [[Јохан Штраус Старији|Јохан Штраус старији]] и [[Јохан Штраус Млађи]], као и чланови [[Друга бечка школа|Друге бечке школе]] као што су [[Арнолд Шенберг]], [[Антон Веберн]] и [[Албан Берг]]. [[Волфганг Амадеус Моцарт]] је рођен у [[Салцбург|Салцбургу]], тада независној црквеној кнежевини [[Свето римско царство|Светог римског царства]], која је касније постала део Аустрије, а велики део Моцартове каријере провео је у Бечу.

Беч је дуго био важан центар музичких иновација. Композитори из 18. и 19. века били су привучени у град због покровитељства Хабзбурга, што је од Беча учинило европском престоницом класичне музике. Током [[Барок|барока]], словенски и мађарски народни облици утицали су на аустријску музику.

Статус Беча је започео свој успон као културни центар почетком 16. века и био је фокусиран на инструменте, укључујући [[Лаута|лауту]]. [[Лудвиг ван Бетовен]] је већи део свог живота провео у Бечу. Актуелна аустријска [[национална химна]], приписана Моцарту, изабрана је после [[Други светски рат|Другог светског рата]] да замени [[Сеи гесегнет оһне Енде|традиционалну аустријску химну]] Јозефа Хајдна.
[[Датотека:StateOperaViennaNightBackside.jpg|мини|[[Бечка државна опера]]]]
Аустријанац Х[[Херберт фон Карајан|ерберт фон Карајан]] био је главни диригент [[Берлинска филһармонија|Берлинске филхармоније]] 35 година. Генерално се сматра једним од највећих диригента 20. века, а био је доминантна фигура у европској класичној музици од 1960-их до своје смрти.<ref name="NYT obit">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/1989/07/17/obituaries/herbert-von-karajan-is-dead-musical-perfectionist-was-81.html|title=Herbert von Karajan Is Dead; Musical Perfectionist was 81|last=Rockwell|first=John|date = 17. 7. 1989|work=The New York Times|access-date = 27. 7. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180712135148/https://www.nytimes.com/1989/07/17/obituaries/herbert-von-karajan-is-dead-musical-perfectionist-was-81.html|archive-date = 12. 7. 2018|pages=A1}}</ref>

Међународни поп музичар Јохан Хелцел, познат и по уметничком имену [[Фалко]], рођен је у [[Беч|Бечу]] 19. фебруара 1957. године.

Аустријска певачица [[Кончита Вурст]] победила је на Песми Евровизије 2014.<ref name="vanBrugen">{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/av/entertainment-arts-27360312|title=Austria's Conchita Wurst wins Eurovision Song Contest|last=van Brugen|first=Sophie|date=11 May 2014|work=BBC|access-date=23 August 2022}}</ref>

=== Наука и филозофија ===
Аустрија је била колевка бројних научника са међународном репутацијом. Међу њима су [[Лудвиг Болцман]], [[Ернст Мах|Ернст Ма]]<nowiki/>х, [[Виктор Франц Хес]] и [[Кристијан Доплер]], истакнути научници 19. века. У 20. веку, доприноси [[Лиза Мајтнер|Лизе Мајтнер]], [[Ервин Шредингер|Ервина Шредингера]] и [[Волфганг Паули|Волфганга Паулија]] нуклеарном истраживању и [[Квантна механика|квантној механици]] били су кључни за развој овиһ области током 1920-иһ и 1930-иһ. Данашњи [[Квантна механика|квантни физичар]] је [[Антон Цајлингер]], познат као први научник који је демонстрирао [[Квантна телепортација|квантну телепортацију]].

Поред [[Физичар|физичара]], Аустрија је била родно место двојице најистакнутијих филозофа 20. века, [[Лудвиг Витгенштајн|Лудвига Витгенштајна]] и [[Карл Попер|Карла Попера]]. Поред њих, Аустријанци су били биолози [[Грегор Мендел]] и [[Конрад Лоренц]], као и математичар [[Курт Гедел]] и инжењери као што су [[Фердинанд Порше]] и [[Зигфрид Маркус]].
[[Датотека:Karl_Popper.jpg|десно|мини|224x224пиксел|[[Карл Попер|Карл Поппер]]]]
У фокусу аустријске науке увек су биле медицина и психологија, почевши од [[Средњевековни|средњег века]] са [[Парацелзус|Парацелзусом]] . Угледни лекари попут [[Теодор Билрот|Теодора Билрота]], [[Клеменс фон Пирке|Клеменса фон Пиркеа]] и [[Антон Еиселсберг|Антона фон Ајзелсберга]] градили су на достигнућима Бечке медицинске школе из 19. века. Аустрија је била дом [[Зигмунд Фројд|Зигмунда Фројда]], оснивача [[Психоанализа|психоанализе]], [[Алфред Адлер|Алфреда Адлера]], оснивача [[Индивидуална психологија|индивидуалне психологије]], психолога [[Пол Вацлавик|Пола Вацлавика]] и [[Ханс Аспергер|Ханса Аспергера]] и псиһијатра [[Виктор Франкл|Виктора Франкла]]. Аустрија је била рангирана на 17. у [[Глобални индекс иновација|Глобалном индексу иновација]] 2022. године, у односу на 21. у 2019.<ref>{{Cite book|url=https://www.wipo.int/global_innovation_index/en/2022/index.html|title=Global Innovation Index 2022, 15th Edition|last=WIPO|date=2022|work=www.wipo.int|publisher=World Intellectual Property Organization|isbn=978-9-2805-3432-0|series=Global Innovation Index|language=en|doi=10.34667/tind.46596|access-date=2022-11-16}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.wipo.int/global_innovation_index/en/2020/index.html|title=Release of the Global Innovation Index 2020: Who Will Finance Innovation?|website=World Intellectual Property Organization|language=en|access-date=2021-09-02}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.wipo.int/global_innovation_index/en/2019/index.html|title=Global Innovation Index 2019|website=World Intellectual Property Organization|language=en|access-date=2021-09-02}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://ec.europa.eu/newsroom/rtd/items/691898|title=RTD - Item|website=ec.europa.eu|access-date=2021-09-02}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://knowledge.insead.edu/entrepreneurship-innovation/global-innovation-index-2930|title=Global Innovation Index|date=2013-10-28|website=INSEAD Knowledge|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20210902101622/https://knowledge.insead.edu/entrepreneurship-innovation/global-innovation-index-2930|archive-date = 2. 9. 2021|url-status=dead|access-date=2021-09-02}}</ref>

[[Аустријска школа]] економије, која је истакнута као један од главних конкурентскиһ праваца економске теорије, повезана је са аустријским економистима [[Карл Менгер|Карлом Менгером]], [[Јозеф Шумпетер|Јозефом Шумпетером]], [[Еуген фон Бем-Баверк|Еугеном фон Бом-Баверком]], [[Лудвиг фон Мизес|Лудвигом фон Мизесом]] и [[Фридрих Хајек|Фридрихом Хајеком]] . Други значајни емигранти рођени у Аустрији укључују менаџера Питера Дракера, социолога [[Пол Лазарсфелд|Пола Феликса Лазарсфелда]] и научника [[Густав Носал|сер Густава Носала]].

=== Спорт ===
Спорт у Аустрији је веома популаран.<ref>{{Cite journal|last1=Horak| first1 = Roman | last2=Spitaler| first2 = Georg |year=2003| title = Sport, Space and National Identity: Soccer and Skiing as Formative Forces: On the Austrian Example| url =https://archive.org/details/sim_american-behavioral-scientist_2003-07_46_11/page/1508| journal = American Behavioral Scientist| volume = 46| issue = 11| via = |pages=1508–18| doi = 10.1177/0002764203046011004 | s2cid = 144319167 }}</ref> Због планинског терена, [[алпско скијање]] је популаран спорт у Аустрији и значајан је за промоцију и привредни развој земље.<ref>{{Cite journal|last1=Horak|first1=Roman|last2=Spitaler|first2=Georg|date=2003|title=Sport, Space and National Identity: Soccer and Skiing as Formative Forces: On the Austrian Example|url=https://archive.org/details/sim_american-behavioral-scientist_2003-07_46_11/page/n49|journal=American Behavioral Scientist|volume=46|issue=11|pages=1508–1518|doi=10.1177/0002764203046011004|s2cid=144319167 }}</ref> Слични спортови као што су [[Сноубординг|сноуборд]] или [[скијашки скокови]] су такође широко популарни. Аустријски спортисти као што су [[Анемари Мозер Прел|А]][[Анемари Мозер Прел]], [[Франц Кламер]], [[Херман Мајер|Херманн Мајер]], [[Тони Саилер]], [[Бенјамин Рајх|Бењамин Рајх]], [[Марлис Шилд|Марлиес Шилд]] и [[Марсел Хиршер|Марцел Хирсцһер]] су надалеко цењени као неки од највећиһ алпских скијаша свиһ времена, [[Армин Коглер]], [[Андреас Фелдер]], [[Ернст Веттори|Ерн]] [[Андреас Голдбергер]], [[Андреас Видһолзл]], [[Томас Моргенштерн|Томас Моргенштер]][[Томас Моргенштерн|н]] и [[Грегор Шлиренцауер|Грегор Шлиренцауе]]<nowiki/>р као неки од највећих скакача свих времена. [[Боб]], [[санкање]] и [[Скелетон|скелет]] су такође популарни догађаји са сталном стазом која се налази у [[Иглс боб, санка и скелетон стаза|Иглсу]], где су била домаћин такмичења у бобу и сањкању за Зимске олимпијске игре [[Зимске олимпијске игре 1964.|1964.]] и [[Зимске олимпијске игре 1976.|1976.]] одржане у [[Инзбрук|Инсбруку]]. [[Зимске олимпијске игре младиһ 2012|Прве Зимске олимпијске игре младиһ]] 2012. године одржане су и у Инсбруку.<ref name="WYO2012">{{Cite web|url=http://www.olympic.org/uk/news/olympic_news/full_story_uk.asp?id=2890|title=YOG Innsbruck 2012: Relive the announcement|date = 12. 12. 2008|publisher=International Olympic Committee|archive-url=https://web.archive.org/web/20081216073505/http://www.olympic.org/uk/news/olympic_news/full_story_uk.asp?id=2890|archive-date = 16. 12. 2008|url-status=live|access-date = 24. 12. 2008}}</ref>

Популаран [[тимски спорт]] у Аустрији је [[фудбал]] којим управља [[Фудбалски савез Аустрије|Аустријски фудбалски савез]] .<ref name="Football">{{Cite web|url=http://www.oefb.at|title=Österreichischer Fußballbund|date=2009|website=ÖFB|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20090628120811/http://www.oefb.at|archive-date = 28. 6. 2009|url-status=live|access-date = 17. 6. 2009}}</ref> Аустрија је била међу најуспешнијим фудбалским нацијама на европском континенту и заузела 4. место на [[Светско првенство у фудбалу 1934.|Светском првенству у фудбалу 1934. године]], 3. на [[Светско првенство у фудбалу 1954.|Светском првенству у фудбалу 1954.]] и 7. на [[Светско првенство у фудбалу 1978.|Светском првенству у фудбалу 1978. године]] . Међутим, аустријски фудбал у последње време није био међународно успешан. Такође је био домаћин [[Европско првенство у фудбалу 2008.|Европског фудбалског првенства 2008.]] са Швајцарском. Национална аустријска фудбалска лига је [[Бундеслига Аустрије у фудбалу|аустријска Бундеслига]], која укључује тимове као што су рекордни шампиони [[ФК Рапид Беч|СК Рапид Беч]], [[ФК Аустрија Беч]], [[ФК Ред бул Салцбург|Ред Бул Салцбург]] и [[ФК Штурм|Штурм Грац]].

Поред фудбала, Аустрија има и професионалне националне лиге за већину главних тимских спортова, укључујући [[Хокејашка лига Аустрије|Аустријску хокејашку лигу]] за [[хокеј на леду]], [[:en:Österreichische_Basketball_Bundesliga|Österreichische Basketball Bundesliga]] за кошарку и [[Аустријска фудбалска лига|Аустријску фудбалску лигу]] за амерички фудбал. Популарно је и јахање; чувена [[Шпанска школа јахања|шпанска школа јахања у Бечу]] налази се у Бечу.
[[Датотека:Fischer_Sports_franz-klammer_1976.jpg|мини|Скијашки тркач [[Франц Кламер]] освојио је златну медаљу на Зимским олимпијским играма у [[Инзбрук|Инзбруку]] [[Зимске олимпијске игре 1976.|1976]] .]]
[[Ники Лауда]] је бивши возач [[Формула 1|Формуле 1]] који је три пута био шампион света у Ф1, побеђујући 1975, 1977. и 1984. Он је тренутно једини возач који је био шампион и за Ферари и за Мекларен. Други познати аустријски возачи Ф1 су на пример [[Герхард Бергер]] и [[Johen Rint|Јохен Ринт]]. Аустрија је такође домаћин Ф1 трка ([[Велика награда Аустрије]]).

[[Томас Мустер]] је бивши [[Тенис|тенисер]] и један од највећих играча на шљаци свих времена. Освојио је [[Отворено првенство Француске 1995|Отворено првенство Француске 1995 . године]], а 1996 . био је [[Списак играча на првом месту АТП листе (појединачно)|први]] на [[АТП ранг-листа|АТП ранг листи]]. [[Доминик Тим]] је такође још један истакнути тенисер који је био чак 3. светски број и такође је био у финалима [[Отворено првенство Француске у тенису|Отвореног првенства Француске]] и [[Отворено првенство Аустралије у тенису|Отвореног првенства Аустралије у тенису]]. Други познати аустријски тенисери су [[Хорст Скоф]] и [[Јирген Мелцер]].

Спорт је играо значајну улогу у развоју националне свести и подизању националног самопоуздања у првим годинама Друге републике после Другог светског рата, кроз догађаје као што је бициклистичка трка [[Турнеја по Аустрији|Турнеја Аустрије]] и кроз спортске успеһе као што је трчање фудбалске репрезентације у трећи на Светском првенству 1954. и наступи Тонија Сајлера и остатка „Кицбилског чудотворног тима“ 1950-иһ.<ref>{{Cite journal|last=Marschick|first=Matthias|date=Summer 2011|title=Austrian Sport and the Challenges of Its Recent Historiography|journal=Journal of Sport History|volume=38|issue=2|pages=189–198|doi=10.5406/jsporthistory.38.2.189|jstor=10.5406/jsporthistory.38.2.189|s2cid=145300546 }}</ref><ref>{{Cite journal|last=Norden|first=Gilbert|date=Spring 2001|title=Austrian Sport Museums|url=http://library.la84.org/SportsLibrary/JSH/JSH2001/JSH2801/JSH2801h.pdf|journal=Journal of Sport History|volume=28|issue=1|pages=87–107|archive-url=https://web.archive.org/web/20170114031850/http://library.la84.org/SportsLibrary/JSH/JSH2001/JSH2801/JSH2801h.pdf|archive-date = 14. 1. 2017|access-date = 3. 1. 2017}}</ref>

== Образовање ==

=== Основно и средње образовање ===
{{Главни|Образовни систем у Аустрији }}

=== Високо образовање ===
{{Главни|Листа универзитета у Аустрији }}
Систем високог образовања у Аустрији састоји се од федералних универзитета ({{lang-de|Universitäten}}), приватних универзитета ({{lang-de|Privatuniversitäten}}) и високих школа ({{lang-de|Fachhochschulen}}). Три врсте институција функционишу на основу различитих закона где је једна од главних разлика начин финансирања рада институција. Две институције у [[Доња Аустрија|Доњој Аустрији]] имају специјалан статус.

== Туризам ==
Туризам заузима веома важно место у привреди Аустрије. У томе предњачи покрајина Тирол (центар-Инзбрук) на западу земље, која остварује скоро половину укупних аустријских прихода од туризма. Развијен је и хотелски и сеоски туризам, а туристи долазе лети и зими. Знатне приходе од туризма остварује Беч.

== Напомене ==
{{напомене}}

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
* {{Cite book| last=Brook-Shepherd | first=Gordon | title=The Austrians: a thousand-year odyssey | url=https://archive.org/details/austriansthousan00broo|year=1998| publisher=Carroll & Graf Publishers, Inc | location=New York |isbn=978-0-7867-0520-7|pages=}}
* {{Cite book| last=Jelavich| first=Barbara | title=Modern Austria: empire and republic 1815—1986 | url=https://archive.org/details/modernaustria00barb|year=1987| publisher=Cambridge University Press | location=Cambridge |isbn=978-0-521-31625-5|pages=}}
* {{Cite book| last=Johnson| first=Lonnie | title=Introducing Austria: a short history |year=1989| publisher=Ariadne Press | location=Riverside, Calif. |isbn=978-0-929497-03-7|pages=}}
* {{cite book|author=Rathkolb, Oliver.  |title=The Paradoxical Republic: Austria, 1945—2005|year=2010  |url=https://archive.org/details/paradoxicalrepub0000rath  |location= |publisher=Berghahn Books |isbn=}} (2010, 301 pages). Translation of 2005 study of paradoxical aspects of Austria's political culture and society.
* {{Cite book| last=Schulze| first=Hagen | title=States, nations, and nationalism: from the Middle Ages to the present | url=https://archive.org/details/statesnationsnat0000schu|year=1996| publisher=Blackwell | location=Cambridge, Mass. |isbn=978-0-631-20933-1|pages=}}
* Ingeborg Auer u. a.: ''ÖKLIM — Digitaler Klimaatlas Österreichs.''. In: Christa Hammerl u. a. (ed): ''Die Zentralanstalt für Meteorologie und Geodynamik 1851—2001.'' Leykam, Wien. {{page|year=2001|isbn=978-3-7011-7437-9|pages=}}
* Richard und Maria Bamberger, Ernst Bruckmüller, Karl Gutkas (ed): ''Österreich-Lexikon''. Verlagsgemeinschaft Österreich-Lexikon, Wien. {{page|year=2004|isbn=978-3-85498-385-9|pages=}} — Fortgeführt als {{cite web |author= |url=http://www.aeiou.at/aeiou.encyclop |title=Online-Ausgabe |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=17. 08. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150817144538/http://www.aeiou.at/aeiou.encyclop |url-status=unfit }}.
* Ernst Bruckmüller: ''Sozialgeschichte Österreichs.'' Oldenbourg, Wien 2000
* {{cite book|author=Harald Fidler|title=Österreichs Medienwelt von A—Z. Das komplette Lexikon mit 1000 Stichwörtern von Abzockfernsehen bis Zeitungssterben. |location= |publisher= |year=2008 |isbn= |isbn=978-3-85439-415-0|pages=}}. Falter, Wien. 
* {{cite book|author=Friedrich Heer|title=Der Kampf um die österreichische Identität. |location= |publisher= |year=2001 |isbn= |isbn=978-3-205-99333-9|pages=}}. Böhlau, Wien. 
* {{cite book|author=Erwin Ringel|title=Die österreichische Seele: Zehn Reden über Medizin, Politik, Kunst und Religion. |location= |publisher= |year=2005 |isbn= |isbn=978-3-218-00761-0|pages=}}. Neuauflage. Kremayr & Scheriau, Wien. 
* {{cite book|author=Robert und Melita Sedlaczek |title=Das österreichische Deutsch. |location= |publisher=Ueberreuter |year=2004|isbn=978-3-8000-7075-6|pages=}}
* Helmut Seel, Josef Scheipl: ''Das österreichische Bildungswesen am Übergang ins 21. Jahrhundert.''. Leykam, Graz. {{page|year=2004|isbn=978-3-7011-7388-4|pages=}}
* {{cite book|author=Peter Berger|title=Kurze Geschichte Österreichs im 20. Jahrhundert. |location= |publisher= |year=2008 |isbn= |isbn=978-3-7089-0354-5|pages=}}. 2. verb. Auflage. Facultas Universitätsverlag, Wien. 
* {{cite book|first=Karl|last=Vocelka|title=Geschichte Österreichs. Kultur — Gesellschaft — Politik.|publisher=Heyne|publisher=|location=München|year=2002|isbn=978-3-453-21622-8|pages=}}
* Herwig Wolfram (ed): ''Österreichische Geschichte.'' 14 Bände. Ueberreuter, Wien 1994—2006.

{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==

* [http://www.austria.info/ Аустрија. инфо], званични туристички инфо портал
* [http://www.rechtsfreund.at/law-austria.htm Аустријско право]
* {{cite web |author= |url=http://www.austrianews.co.uk/ |title=Вести из Аустрије |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=13. 09. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080913123758/http://www.austrianews.co.uk/ |url-status=unfit }}
* {{cite web |author= |url=http://www.austria.gv.at/ |title=Službeni portal Austrije |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=21. 01. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070121212837/http://www.austria.gv.at/ |url-status=unfit }}
* [http://www.austria-tourism.at/ Austrijska turistička zajednica]
* [http://www.alpelino.com/de/winter/oesterreich ski Austrija]
* [http://volksgruppen.orf.at/hrvati ORF-redakcija za narodne grupe]
* [https://www.kundenservicedienst.com/ Kundenservice] {{Wayback|url=https://www.kundenservicedienst.com/ |date=20221115082353 }}

{{Теме Аустрије}}
{{Државе Аустрије}}
{{Европа}}
{{Државе ЕУ}}
{{Подножје|Аустрија|Европска унија|Европа}}

[[Категорија:Аустрија| ]]
[[Категорија:Државе у Европи]]
[[Категорија:Државе чланице Европске уније]]
[[Категорија:Средња Европа]]
[[Категорија:Континенталне земље]]