Austrija

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Austrija (višeznačna odrednica).

Republika Austrija Republik Österreich  (nemački)
Zastava Grb
Himna: Земља планина, земља река (nem. Land der Berge, Land am Strome)
Glavni grad	Beč
Službeni jezik	nemački, u pojedinim regijama: slovenački, hrvatski, mađarski
Vladavina
Oblik države	Savezna republika
— Predsednik	Aleksander van der Belen
— Kancelar	Karl Nehamer
— Vice-kancelar	Verner Kogler
Istorija
Nezavisnost	Od Zapadne Nemačke 27. jula 1955.
Geografija
Površina	‍
— ukupno	83.855 km2 (115)
— voda (%)	1,7
Stanovništvo	‍
— 2014.	8.504.850 (95)
— gustina	101,42 st./km2
Ekonomija
Valuta	Evro
— stoti deo valute	‍100 центи‍
Ostale informacije
Vremenska zona	UTC +1 (CET) UTC +2 (CEST)
Internet domen	‍.at‍
Pozivni broj	+43
¹ Pre 2002. Austrijski šiling

Austrija (nem. Österreich), zvanično Republika Austrija (nem. Republik Österreich), je država u centralnoj Evropi. Graniči se sa Nemačkom i Češkom na severu, Slovačkom i Mađarskom na istoku, Slovenijom i Italijom na jugu, Švajcarskom i Lihtenštajnom na zapadu i nema izlaz na more. Glavni grad je Beč (nem. Wien).

Po političkom uređenju Austrija je parlamentarna demokratija. Sastoji se od devet federalnih država, i jedna je od dve evropske države koje su proglasile stalnu neutralnost (druga je Švajcarska). Austrija je članica Ujedinjenih nacija od 1955. a Evropskoj uniji se pridružila 1995. godine.

Poreklo imena

Njeno ime nem. Österreich se na srpski može prevesti kao „istočno carstvo”, što potiče od staronemačkog Ostarrîchi. Izraz verovatno potiče od dijalekatskog prevoda srednjovekovnog latinskog imena za region Marchia orientalis, što znači „istočna granica”, jer se nalazila na istočnom kraju Svetog rimskog carstva, što se takođe ogleda u imenu Ostmark koje se koristilo nakon pripajanja Austrije Trećem rajhu.

Istorija

Glavni članak: Istorija Austrije

Pošto su je osvajali Rimljani, Huni, Lombardi, Ostrogoti, Bavari i Franci, Austrija je bila pod vlašću Babenberga od 10. do 13. veka, kad su ih nasledili Habzburgovci. Kuća Habzburg je potom vladala Austrijom sve do 20. veka. Nakon ukidanja Svetog rimskog carstva, Austrija je 1867. godine postala deo dvojne monarhije, Austrougarske. Austrougarska se raspala kada je izgubila Prvi svetski rat, pa je nastala Austrija u današnjim granicama. Austriju je pripojila Nemačka 1938. godine. Saveznici su nakon Drugog svetskog rata držali Austriju do 1955. godine, kad je opet stekla potpunu nezavisnost pod uslovom da ostane potpuno i trajno neutralna, a zabranili su joj udruživanje sa Nemačkom. Nakon propasti komunizma u istočnoj Evropi, Austrija se politički sve više angažovala, pa je 1995. godine postala članica Evropske unije, a 2002. je uvela valutu evro.

Starije kameno doba

Vilendorfska Venera iz Starijeg kamenog doba

Područje Austrije bilo je naseljeno i u starijem kamenom dobu, o čemu svedoči i jedan od najvrednijih nalaza arheologije u Austriji tzv. Vilendorfska Venera. Nastala je oko 25.000 godina p. n. e. na području današnjeg Vilendorfa kod mesta Vahaua u Donjoj Austriji. Pronađena je 1908. godine, a danas se nalazi u Prirodno-istorijskom muzeju u Beču

Kelti, rimske provincije

Karta rimskih provincija na području današnje Austrije

Na području današnje Austrije keltska plemena — Ambidraven, Ambisonten, Boier, Kampi i Noriker, osnivaju kraljevstvo Norikum. Ovo kraljevstvo bilo je poznato po izvozu gvožđa, sve do područja današnje Italije, kao i po svojim konjima. Imali su i svoju kovnicu novca. Širenjem Rimskog carstva, kroz mirno osvajanje, pod rimskim vojskovođama i carskim sinovima Tiberijem i Druzom 15. godine p, n, e. područje današnjeg Tirola i Vorarlberga prelazi u posed Rima. Rimljani osnivaju provincije Norikum, Panonija i Retija. Veći rimski gradovi u to vreme bili su: Solva — kod mesta Vagna, Ovilava — Vels, Lauriacum — Lorch kod Ensa, Cetium — Sankt Pelten, Vidobona — Beč, Iuavavum — Salcburg.

Srednji vek

Faksimil darovnog ugovora u kojem se prvi put pominje Austrija

Carica Marija Terezija

Nakon što su teritoriju današnje Austrije osvajali Rimljani, Huni, Lombardi, Ostrogoti, Bavarci i Franci, ona dolazi pod vlast dinastije Babenberga od 10. do 13. veka, kad su ih naslijedili Habzburgovci. 976. godine spominje se markgrof Leopold I iz dinastije Babenberg, kao povjerenik cara Otona I. Prvo pominjanje Austrije, kao Ostarrîchi zabeleženo je 1. novembra 996. godine u ugovoru o poklonu 950 ha zemljišta, cara Otona III, biskupu od Freisinga u okolini današnje opštine Nojhofen an der Ibs u Donjoj Austriji rečima: „…in regione vulgari vocabulo Ostarrîchi in marcha et in comitatu Heinrici comitis filii Luitpaldi marchionis.”

Oko 1000. godine pojavljuju se imena za Austriju, koja imaju i druga značenja, kao npr. in orientali regno, in oriente, Osterland Austria i terra orientalis. Danas većina jezika naziva Austriju tim imenom, izuzev slovačkog Rakúsko, češkog Rakousko i finskog jezika Itävalta.

Izumiranjem dinastije Babenberg, Rudolf Habzburški 1240. godine postaje prvi nemački kralj iz dinastije Habzburg, te uzima ime Rudolf I, vojvoda austrijski i štajerski. Dinastija Habzburg vladala je Austrijom sve do svog izumiranja 1780. godine, kada ju je nasledila lotarinška dinastija pod imenom Habzburg-Lorena.

Austrijsko carstvo

Raspadom Svetog rimskog carstva 1804. godine, Franc II, kao poslednji vladar tog carstva osniva Austrijsko carstvo i uzima ime Franc I, austrijski car. Carstvo se prostiralo na područjima današnje Austrije, Češke, Slovačke, Rumunije, Hrvatske, Slovenije, Mađarske, severnih delova Italije, kao i delova Poljske i Srbije, Nemačke i Bosne i Hercegovine.

Austro-Ugarska

Austrijsko carstvo je 1867. godine podeljeno je kao dvojna monarhija, Austro-Ugarske na austrijski i mađarski dio. Odlukom Berlinskog kongresa Austrija okupira Bosnu i Hercegovinu, koju 1908. godine anektira. Napadom Austro-Ugarske na Srbiju 1914. godine započeo je Prvi svetski rat. Sa ukupnom površinom od 676.615 km² Austro-Ugarska je bila druga po veličini zemlja u Evropi, a po broju stanovnika sa oko 53 miliona 1914. godine, treća u Evropi. Austro-Ugarska se raspala nakon što je izgubila Prvi svetski rat, pa je mirovnim ugovorom u Sen Žermenu i mirovnim sporazumom u Trijanonu 1918. godine, nastala Austrija u današnjim granicama, nazvana Prva Republika, sa prvim predsednikom vlade Karlom Renerom. 1938. godine Austriju je pripojila nacistička Nemačka.

Drugi svetski rat

Krajem Drugog svetskog rata 1945. godine saveznici su podelili Austriju na četiri okupacione zone sve do 1955. godine, kad je stekla potpunu nezavisnost, pod uslovima da ostane neutralna, te da se odrekne težnji za ponovnom pripojenju Nemačkoj. 27. aprila 1945. godine proglašena je privremena vlada na čelu sa Karlom Renerom. Ta vlada proglašava uspostavljenje tzv. Druge republike i upravlja Austrijom, sa manjim promenama, sve do prvih legitimnih izbora 1949. godine.

Savremeno doba

Austrija je 1995. godine postala članica Evropske unije, a 1999. je uvela valutu euro.

Geografija

Austrijski Alpi

Karta nacionalnih parkova u Austriji

Grosglokner najviši planinski vrh Austrije sa 3.798 m

Glavni članak: Geografija Austrije

Položaj

Austrija se proteže maksimalno u smeru zapad-istok 575 km, a u severno-južnom pravcu 294 km. Oko 60% površine Austrije je brdovito i deo je planinskog venca Alpi. Na istočnoj granici prema Češkoj, nalaze se obronci Karpata. Nizije se nalaze istočno i uzduž toka Dunava, te u južnoj Štajerskoj i Gradišćje je na rubu Panonske nizije. Ukupno 43% Austrije je pošumljeno. Najniža tačka Austrije je Hedvighof u opštini Apetlon u Gradišću 114 m, a najviši vrh je Grosglokner sa 3.798 m

Geologija i reljef

Austrijski zapad i jug leže na Alpima. Zbog tih planinskih područja, Austrija je poznato turističko odredište za zimske sportove. Najviši vrh je Grosglokner (3.798 m), a nakon njega Vildšpice (3.774 m). Sever i istok zemlje su uglavnom brežuljkasti i ravni.

Najviši planinski vrh Grosglokner 3.798 m u Austriji nalazi se u saveznoj pokrajini Koruškoj. Osim njega Austrija ima preko 900 vrhova sa visinom većom od 3.000 m. Neki veći vrhovi su:

• Wildspitze 3.774 m,
• Weisskugel 3.738 m,
• Großvenediger 3.662 m,
• Hinterer Brochkogel 3.628 m,
• Hintere Schwärze 3.624 m,
• Similaun 3.607 m,
• Wiesbachhorn 3.564 m,
• Rainerhorn 3.560 m

Vode

Reke

Najveća reka je Dunav. Najveći deo Austrije, oko 80.566 km² pripada Dunavskom slivu, a samo mala područja na zapadu pripadaju slivu Rajne (2.366 km²), te na severu slivu Elbe sa površinom od 918 km².

Ostale veće reke u Austriji su: Leh, Izar, In, Salzah, Traun, Ens, Ibs, Erlauf, Pielach, Trajzen, Wienfluss, Fischa, Große Mühl, Kleine Mühl, Rodl, Aist, Kamp, Göllersbach, Rußbach, Dije, Marh, Mura i Lainsitz.

Jezera

Najveće jezero u Austriji je Nežider u Gradišću. Ukupno 77% površine od ukupno 315 km² pripada Austriji, a ostatak pripada Mađarskoj. Drugo po veličini je Atersko jezero sa 46 km² u Gornjoj Austriji, te Traunsee sa 24 km². Na tromeđi sa Nemačkom i Švajarskom Austriji pripada i manji dio Bodenskog jezera. Tačna granica između država na Bodenskom jezeru nije definirana. Osim njih, posebno za turizam, su važna jezera u Koruškoj: Wörthersee, Millstätter See, Ossiacher See i Weißensee. Druga poznatija jezera u Austriji su Mondsee i Wolfgangsee.

Austrija je kontinentalna država, te nema izlaz na more.

Klima

Klima je umerena, sa hladnim zimama i svežim letima. U zapadnom i središnjem delu prevladava snežna klima s izrazitim padavinama i niskim zimskim temperaturama. Letnje temperature su do 20 C. U dolinama su česte magle i temperaturne inverzije. Prema istoku prevladava umereno kontinentalna klima.

Gradovi

Najveći gradovi su: Beč (glavni grad), Salcburg, Inzbruk, Grac i Linc.

Vidi još: Spisak gradova u Austriji

Nacionalni parkovi

U Austriji postoji sedam nacionalnih parkova i šezdesetak prirodnih rezervata.

Ime	Osnovan	Veličina (ha)	Slika
Nacionalni park Visoki Tauern	1981.	181.500
Nacionalni park Nižidersko jezero	1993.	9.700
Nacionalni park Dunav-Auen	1996.	9.300
Nacionalni park Krečnjački Alpi	1997.	20.825
Nacionalni park Tajtal	2000.	1.330
Nacionalni park Gezojze	2002.	11.054
Nacionalni park Nokberge	1987.	18.430

Politika

Zgrada austrijske skupštine u Beču

Glavni članak: Politika Austrije

Šef države je predsednik, koji se bira na opštim izborima svakih 6 godina. Predsednik posle parlamentarnih izbora imenuje mandatara koji je obavezan da formira vladu.

Austrijski parlament ima dva doma: Bundesrat (Savezno veće), koji ima 64 predstavnika saveznih država prema broju stanovnika i Nacionalrat (Nacionalno veće), koji ima 183 zastupnika koji se biraju direktno.

Austrijski parlament nakon izbora 2017 (Nacionalrat, 183 zastupnika) ima sledeći sastav:

• 62 zastupnika iz Narodne Stranke
• 52 zastupnika iz Socijaldemokratske stranke
• 51 zastupnika iz Slobodarske stranke
• 10 zastupnika iz Stranke Neos
• 8 zastupnika iz zelenog pokreta Pilz

Administrativna podela

Glavni članak: Austrijske pokrajine

		Pokrajina	Glavni grad	Na nemačkom
	B	Burgenland	Ajzenštat	Burgenland	Eisenstadt
	K	Koruška	Klagenfurt	Kärnten	Klagenfurt
	NÖ	Donja Austrija	Sankt Pelten	Niederösterreich	Sankt Pölten
	OÖ	Gornja Austrija	Linc	Oberösterreich	Linz
	S	Salcburg	Salcburg	Salzburg	Salzburg
	St	Štajerska	Grac	Steiermark	Graz
	T	Tirol	Inzbruk	Tirol	Innsbruck
	V	Forarlberg	Bregenc	Vorarlberg	Bregenz
	W	Beč	Beč	Wien	Wien

Privreda

Austrija je jedna od 10 najbogatijih zemalja na svetu po visini bruto domaćeg proizvoda, ima visoko razvijenu socijalno-tržišnu privredu i visok životni standard. Sve do 80-ih godina 20. veka mnoge velike industrijske kompanije su bile nacionalizovane; poslednjih godina, međutim, privatizacija je redukovala državnu imovinu do nivoa ostalih evropskih privreda. Odmah posle visoko razvijene industrije, turizam ima najveći udeo u nacionalnoj privredi.

Nemačka je kroz istoriju bila najveći spoljnotrgovački partner Austrije, čineći je tako podložnom brzim promenama nemačke privrede. No otkada je Austrija postala članica Evropske unije i ojačala veze sa ostalim evropskim privredama, došlo je do redukcije zavisnosti o nemačkoj privredi. Članstvo u Evropskoj uniji je, dalje, privuklo mnoštvo stranih investitora koji su iskoristili ulazak Austrije na jedinstveno ekonomsko tržište kao i njenu blizinu potencijalnim, budućim članicama Evropske unije. Ekonomski rast je ubrzan poslednjih godina i bio je na nivou od 3,3% 2006. godine.

Valuta

Evro je, u Austriji, u upotrebi od 2002. godine. Kao priprema, kovanice su počele da se izrađuju još 1999. godine, mada sve imaju utisnutu godinu kada su uvedene u upotrebu, 2002.. Pre usvajanja evra, u upotrebi je bio austrijski šiling iz 1939. godine.

Stanovništvo

Glavni članak: Demografija Austrije

Službeni jezik je nemački, koji se takođe govori u Nemačkoj. Ipak, standardni nemački jezik u Austriji ima razlike u odnosu na varijantu koja se koristi u Nemačkoj. Na primer, koristi se nekoliko slovenskih reči (npr. kukuruz, kren).

Samo tri etničke grupe su tradicionalne etničke manjine. To su Slovenci u Koruškoj, te Mađari i Hrvati u Burgenlandu na granici sa Mađarskom.

U Koruškoj i Štajerskoj živi oko 50.000 Slovenaca. Po nekim procenama državnih vlasti u Austriji živi oko 500.000 Srba.

Austrija ima i mnogo radnika-imigranata.

Više od tri četvrtine Austrijanaca su katolici.

Ostale važne vere su pravoslavlje, islam i protestantizam.

Izvor: [1]
	№	Grad	Pokrajina	Populacija
Beč Grac	1.	Beč	Beč	1 714 142	Linc Salcburg
	2.	Grac	Štajerska	261 540
	3.	Linc	Gornja Austrija	189 367
	4.	Salcburg	Salcburg	148 078
	5.	Inzbruk	Tirol	120 147
	6.	Klagenfurt	Koruška	94 303
	7.	Filah	Koruška	59 285
	8.	Vels	Gornja Austrija	58 713
	9.	Sankt Pelten	Donja Austrija	51 956
	10.	Dornbirn	Forarlberg	45 605

Kultura

Dvorac Schönbrunn u Beču

U Austriji su rođeni mnogi slavni kompozitori, među ostalima Mocart, Johan Štraus otac i sin, Šenberg, Vebern i Berg.

Treba spomenuti i slavne fizičare Bolcman i Šredinger, filozofe Vitgenštajn i Gedel, psihoanalitičara Frojd, pisca Musila i slikara Klimt.

Sport

Sport u Austriji je veoma popularan. Fudbal i rukomet su najpopularniji. Pored toga učestvovali su na raznim takmičenjima i pri tom osvojili brojne medalje.

Obrazovanje

Osnovno i srednje obrazovanje

Glavni članak: Obrazovni sistem u Austriji

Visoko obrazovanje

Glavni članak: Lista univerziteta u Austriji

Sistem visokog obrazovanja u Austriji sastoji se od federalnih univerziteta (nem. Universitäten), privatnih univerziteta (nem. Privatuniversitäten) i visokih škola (nem. Fachhochschulen). Tri vrste institucija funkcionišu na osnovu različitih zakona gde je jedna od glavnih razlika način finansiranja rada institucija. Dve institucije u Donjoj Austriji imaju specijalan status.

Turizam

Turizam zauzima veoma važno mesto u privredi Austrije. U tome prednjači pokrajina Tirol (centar-Inzbruk) na zapadu zemlje, koja ostvaruje skoro polovinu ukupnih austrijskih prihoda od turizma. Razvijen je i hotelski i seoski turizam, a turisti dolaze leti i zimi. Znatne prihode od turizma ostvaruje Beč.

Литература

• Brook-Shepherd, Gordon (1998). The Austrians: a thousand-year odyssey. New York: Carroll & Graf Publishers, Inc. ISBN 978-0-7867-0520-7. 
• Jelavich, Barbara (1987). Modern Austria: empire and republic 1815—1986. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-31625-5. 
• Johnson, Lonnie (1989). Introducing Austria: a short history. Riverside, Calif.: Ariadne Press. ISBN 978-0-929497-03-7. 
• Rathkolb, Oliver. The Paradoxical Republic: Austria, 1945—2005 (Berghahn Books; 2010, 301 pages). Translation of 2005 study of paradoxical aspects of Austria's political culture and society.
• Schulze, Hagen (1996). States, nations, and nationalism: from the Middle Ages to the present. Cambridge, Mass.: Blackwell. ISBN 978-0-631-20933-1. 
• Ingeborg Auer u. a.: ÖKLIM — Digitaler Klimaatlas Österreichs.. In: Christa Hammerl u. a. (ed): Die Zentralanstalt für Meteorologie und Geodynamik 1851—2001. Leykam, Wien. 2001. ISBN 978-3-7011-7437-9.
• Richard und Maria Bamberger, Ernst Bruckmüller, Karl Gutkas (ed): Österreich-Lexikon. Verlagsgemeinschaft Österreich-Lexikon, Wien. 2004. ISBN 978-3-85498-385-9. — Fortgeführt als Online-Ausgabe.
• Ernst Bruckmüller: Sozialgeschichte Österreichs. Oldenbourg, Wien 2000
• Harald Fidler: Österreichs Medienwelt von A—Z. Das komplette Lexikon mit 1000 Stichwörtern von Abzockfernsehen bis Zeitungssterben.. Falter, Wien. 2008. ISBN 978-3-85439-415-0.
• Friedrich Heer: Der Kampf um die österreichische Identität.. Böhlau, Wien. 2001. ISBN 978-3-205-99333-9.
• Erwin Ringel: Die österreichische Seele: Zehn Reden über Medizin, Politik, Kunst und Religion.. Neuauflage. Kremayr & Scheriau, Wien. 2005. ISBN 978-3-218-00761-0.
• Robert und Melita Sedlaczek: Das österreichische Deutsch.. Ueberreuter. 2004. ISBN 978-3-8000-7075-6.
• Helmut Seel, Josef Scheipl: Das österreichische Bildungswesen am Übergang ins 21. Jahrhundert.. Leykam, Graz. 2004. ISBN 978-3-7011-7388-4.
• Peter Berger: Kurze Geschichte Österreichs im 20. Jahrhundert.. 2. verb. Auflage. Facultas Universitätsverlag, Wien. 2008. ISBN 978-3-7089-0354-5.
• Karl Vocelka: Geschichte Österreichs. Kultur — Gesellschaft — Politik.. Heyne. . München. 2002. ISBN 978-3-453-21622-8. 
• Herwig Wolfram (ed): Österreichische Geschichte. 14 Bände. Ueberreuter, Wien 1994—2006.

Spoljašnje veze

• Austrija. info, zvanični turistički info portal
• Austrijsko pravo
• Vesti iz Austrije
• Službeni portal Austrije
• Austrijska turistička zajednica
• ski Austrija
• ORF-redakcija za narodne grupe
• Kundenservice