Austrija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Republika Austrija
Republik Österreich
Flag of Austria.svg
Austria Bundesadler.svg

Himna:
Land der Berge, Land am Strome
Zemlja planina, zemlja reka
{{{alt}}}
Glavni grad Beč
Službeni jezik nemački,[1][2] u pojedinim regijama: slovenački, hrvatski, mađarski
Vladavina
Oblik države Savezna republika
 — Predsednik Aleksander van der Belen
 — Kancelar Kristijan Kern
Istorija
Nezavisnost Od Zapadne Nemačke 27. jula 1955.
Geografija
Površina
 — ukupno 83.855 km2(115)
 — voda (%) 1,7
Stanovništvo
 — 2014. 8.504.850 [3](95)
 — gustina 99/km2
Ekonomija
Valuta Evro[4]
 — stoti deo valute ‍100 центи‍
Ostale informacije
Vremenska zona UTC +1 (CET)
UTC +2 (CEST)
Internet domen .at
Pozivni broj +43

¹ Pre 2002. Austrijski šiling

Austrija (nem. Österreich), zvanično Republika Austrija (nem. Republik Österreich), je država u centralnoj Evropi.[5] Graniči se sa Nemačkom i Češkom na severu, Slovačkom i Mađarskom na istoku, Slovenijom i Italijom na jugu, Švajcarskom i Lihtenštajnom na zapadu i nema izlaz na more. Glavni grad je Beč (nem. Wien).

Po političkom uređenju Austrija je parlamentarna demokratija. Sastoji se od devet federalnih država, i jedna je od dve evropske države koje su proglasile stalnu neutralnost (druga je Švajcarska). Austrija je članica Ujedinjenih nacija od 1955. a Evropskoj uniji se pridužila 1995. godine.

Poreklo imena[uredi]

Njeno ime nem. Österreich se na srpski može prevesti kao „istočno carstvo“, što potiče od staronemačkog Ostarrîchi. Izraz verovatno potiče od dijalekatskog prevoda srednjovekovnog latinskog imena za region Marchia orientalis, što znači „istočna granica“, jer se nalazila na istočnom kraju Svetog rimskog carstva, što se takođe ogleda u imenu Ostmark koje se koristilo nakon pripajanja Austrije Trećem rajhu.

Istorija[uredi]

Glavni članak: Istorija Austrije

Pošto su je osvajali Rimljani, Huni, Lombardi, Ostrogoti, Bavari i Franci, Austrija je bila pod vlašću Babenberga od 10. do 13. veka, kad su ih nasledili Habzburgovci. Kuća Habzburg je potom vladala Austrijom sve do 20. veka. Nakon ukidanja Svetog rimskog carstva, Austrija je 1867. godine postala deo dvojne monarhije, Austrougarske. Austrougarska se raspala kada je izgubila Prvi svetski rat, pa je nastala Austrija u današnjim granicama. Austriju je pripojila Nemačka 1938. godine. Saveznici su nakon Drugog svetskog rata držali Austriju do 1955. godine, kad je opet stekla potpunu nezavisnost pod uslovom da ostane potpuno i trajno neutralna, a zabranili su joj udruživanje sa Nemačkom. Nakon propasti komunizma u istočnoj Evropi, Austrija se politički sve više angažovala, pa je 1995. godine postala članica Evropske unije, a 1999. je uvela valutu evro.

Starije kameno doba[uredi]

Vilendorfska Venera iz Starijeg kamenog doba

Područje Austrije bilo je naseljeno i u starijem kamenom dobu, o čemu svedoči i jedan od najvrednijih nalaza arheologije u Austriji tzv. Vilendorfska Venera. Nastala je oko 25.000 godina p. n. e na području današnjeg Vilendorfa kod mesta Vahaua u Donjoj Austriji. Pronađena je 1908. godine, a danas se nalazi u Prirodno-istorijskom muzeju u Beču

Kelti, rimske provincije[uredi]

Karta rimskih provincija na području današnje Austrije[6]

Na području današnje Austrije keltska plemena — Ambidraven, Ambisonten, Boier, Kampi i Noriker, osnivaju kraljevstvo Norikum. Ovo kraljevstvo bilo je poznato po izvozu gvožđa, sve do područja današnje Italije, kao i po svojim konjima. Imali su i svoju kovnicu novca. Širenjem Rimskog carstva, kroz mirno osvajanje, pod rimskim vojskovođama i carskim sinovima Tiberijem i Druzom 15. godine p, n, e. područje današnjeg Tirola i Vorarlberga prelazi u posed Rima. Rimljani osnivaju provincije[7] Norikum, Panonija i Retija. Veći rimski gradovi u to vreme bili su: Solva — kod mesta Vagna, OvilavaVels, Lauriacum — Lorch kod Ensa, CetiumSankt Pelten, VidobonaBeč, IuavavumSalcburg.

Srednji vek[uredi]

Faksimil darovnog ugovora u kojem se prvi put pominje Austrija

Nakon što su teritoriju današnje Austrije osvajali Rimljani, Huni, Lombardi, Ostrogoti, Bavarci i Franci, ona dolazi pod vlast dinastije Babenberga od 10. do 13. veka, kad su ih naslijedili Habzburgovci. 976. godine spominje se markgrof Leopold I iz dinastije Babenberg, kao povjerenik cara Otona I. Prvo pominjanje Austrije, kao Ostarrîchi[8] zabeleženo je 1. novembra 996. godine u ugovoru o poklonu 950 ha zemljišta, cara Otona III, biskupu od Freisinga u okolini današnje opštine Nojhofen an der Ibs u Donjoj Austriji rečima: „...in regione vulgari vocabulo Ostarrîchi in marcha et in comitatu Heinrici comitis filii Luitpaldi marchionis.

Oko 1000. godine pojavljuju se imena za Austriju, koja imaju i druga značenja, kao npr. in orientali regno, in oriente, Osterland Austria i terra orientalis. Danas većina jezika naziva Austriju tim imenom, izuzev slovačkog Rakúsko, češkog Rakousko i finskog jezika Itävalta.

Izumiranjem dinastije Babenberg, Rudolf Habzburški 1240. godine postaje prvi nemački kralj iz dinastije Habzburg, te uzima ime Rudolf I, vojvoda austrijski i štajerski. Dinastija Habzburg vladala je Austrijom sve do svog izumiranja 1780. godine, kada ju je nasledila lotarinška dinastija pod imenom Habzburg-Lorena.

Austrijsko carstvo[uredi]

Raspadom Svetog Rimskog carstva 1804. godine, Franc II, kao poslednji vladar tog carstva osniva Austrijsko carstvo i uzima ime Franc I, austrijski car. Carstvo se prostiralo na područjima današnje Austrije, Češke, Slovačke, Rumunije, Hrvatske, Slovenije, Srbije, Mađarske, severnih delova Italije, kao i delova Poljske,Nemačke i Bosne i Hercegovine.

Austro-Ugarska[uredi]

Austrijsko carstvo je 1867. godine podeljeno je kao dvojna monarhija, Austro-Ugarske na austrijski i mađarski dio. Odlukom Berlinskog kongresa Austrija okupira Bosnu i Hercegovinu, koju 1908. godine anektira.[9] Napadom Austro-Ugarske na Srbiju 1914. godine započeo je Prvi svetski rat. Sa ukupnom površinom od 676.615 km2 Austro-Ugarska je bila druga po veličini zemlja u Evropi, a po broju stanovnika sa oko 53 miliona 1914. godine, treća u Evropi. Austro-Ugarska se raspala nakon što je izgubila Prvi svetski rat, pa je mirovnim ugovorom u Sen Žermenu i mirovnim sporazumom u Trijanonu 1918. godine, nastala Austrija u današnjim granicama,[10] nazvana Prva Republika, sa prvim predsednikom vlade Karlom Renerom. 1938. godine Austriju je pripojila nacistička Nemačka.[11][12]

Drugi svetski rat[uredi]

Krajem Drugog svetskog rata 1945. godine saveznici su podelili Austriju na četiri okupacione zone[13] sve do 1955. godine, kad je stekla potpunu nezavisnost, pod uslovima da ostane neutralna, te da se odrekne težnji za ponovnom pripojenju Nemačkoj.[14] 27. aprila 1945. godine proglašena je privremena vlada na čelu sa Karlom Renerom. Ta vlada proglašava uspostavljenje tzv. Druge republike i upravlja Austrijom, sa manjim promenama, sve do prvih legitimnih izbora 1949. godine.

Savremeno doba[uredi]

Austrija je 1995. godine postala članica Evropske unije,[15] a 1999. je uvela valutu euro.

Geografija[uredi]

Austrijski Alpi
Karta nacionalnih parkova u Austriji
Grosglokner najviši planinski vrh Austrije sa 3.798 m
Glavni članak: Geografija Austrije

Položaj[uredi]

Austrija se proteže maksimalno u smeru zapad-istok 575 km, a u severno-južnom pravcu 294 km. Oko 60% površine Austrije je brdovito i deo je planinskog venca Alpi.[16] Na istočnoj granici prema Češkoj, nalaze se obronci Karpata. Nizije se nalaze istočno i uzduž toka Dunava, te u južnoj Štajerskoj i Gradišćje je na rubu Panonske nizije. Ukupno 43% Austrije je pošumljeno. Najniža tačka Austrije je Hedvighof u opštini Apetlon u Gradišću 114 m, a najviši vrh je Grosglokner sa 3.798 m

Geologija i reljef[uredi]

Austrijski zapad i jug leže na Alpima. Zbog tih planinskih područja, Austrija je poznato turističko odredište za zimske sportove. Najviši vrh je Grosglokner (3.798 m), a nakon njega Vildšpice (3.774 m). Sever i istok zemlje su uglavnom brežuljkasti i ravni.

Najviši planinski vrh Grosglokner 3.798 m u Austriji nalazi se u saveznoj pokrajini Koruškoj. Osim njega Austrija ima preko 900 vrhova sa visinom većom od 3.000 m.[17] Neki veći vrhovi su:

Vode[uredi]

Reke[uredi]

Najveća reka je Dunav. Najveći dio Austrije, oko 80.566 km2 pripada Dunavskom slivu, a samo mala područja na zapadu pripadaju slivu Rajne (2.366 km2), te na severu slivu Elbe sa površinom od 918 km2.

Ostale veće reke u Austriji su: Leh, Izar, In, Salzah, Traun, Ens, Ibs, Erlauf, Pielach, Trajzen, Wienfluss, Fischa, Große Mühl, Kleine Mühl, Rodl, Aist, Kamp, Göllersbach, Rußbach, Dije, Marh, Mura i Lainsitz.

Jezera[uredi]

Najveće jezero u Austriji je Nežider u Gradišću. Ukupno 77% površine od ukupno 315 km2 pripada Austriji, a ostatak pripada Mađarskoj. Drugo po veličini je Atersko jezero sa 46 km2 u Gornjoj Austriji, te Traunsee sa 24 km2. Na tromeđi sa Nemačkom i Švajarskom Austriji pripada i manji dio Bodenskog jezera. Tačna granica između država na Bodenskom jezeru nije definirana. Osim njih, posebno za turizam, su važna jezera u Koruškoj: Wörthersee, Millstätter See, Ossiacher See i Weißensee. Druga poznatija jezera u Austriji su Mondsee i Wolfgangsee.

Austrija je kontinentalna država, te nema izlaz na more.

Flora i fauna[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj odeljak treba proširiti.

Zemljište[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj odeljak treba proširiti.

Klima[uredi]

Klima je umerena, sa hladnim zimama i svežim letima.[18] U zapadnom i središnjem delu prevladava snežna klima s izrazitim padalinama i niskim zimskim temperaturama. Letnje temperature su do 20 C. U dolinama su česte magle i temperaturne inverzije. Prema istoku prevladava umereno kontinentalna klima.[19]

Gradovi[uredi]

Najveći gradovi su: Beč (glavni grad), Salcburg, Insbruk, Grac i Linc.

Vidi još: Spisak gradova u Austriji

Nacionalni parkovi[uredi]

U Austriji postoji sedam nacionalnih parkova i šezdesetak prirodnih rezervata.

Ime Osnovan Veličina (ha) Slika
Nacionalni park Visoki Tauern 1981. 181.500 Großglockner from South.jpg
Nacionalni park Nižidersko jezero 1993. 9.700 Lange Lacke Brunnen.jpg
Nacionalni park Donau-Auen 1996. 9.300 NPDonauAuen neu.jpg
Nacionalni park Krečnjački Alpi 1997. 20.825 Hintergebirge 01.jpg
Nacionalni park Tajtal 2000. 1.330 Thaya.jpg
Nacionalni park Gezojze 2002. 11.054 Nationalpark Gesaeuse 7516.JPG
Nacionalni park Nokberge 1987. 18.430 Nockalmstrasse Windebensee 26082007 61.jpg

Politika[uredi]

Zgrada austrijske skupštine u Beču
Glavni članak: Politika Austrije

Šef države je predsednik, koji se bira na opštim izborima svakih 6 godina. Predsednik posle parlamentarnih izbora imenuje mandatara koji je obavezan da formira vladu.

Austrijski parlament ima dva doma: Bundesrat (savezno veće), koji ima 64 predstavnika saveznih država prema broju stanovnika, i Nacionalrat (državno veće), koji ima 183 zastupnika koji se biraju direktno.

Nakon tri decenije vlasti socijaldemokrata (SPÖ), 2000. godine je osnovana desna koalicija konzervativne Narodne stranke (ÖVP) i desničarske Slobodarske stranke (FPO).

Kada je unutar FPO zavladala gužva oko eolitike i vodstva stranke, savezni kancelar Volfgang Šisel (ÖVP) najavio je 9. septembra 2002. da će opšti izbori biti održani prevremeno, krajem novembra.

U izborima od 24. novembar 2002. stranka OVP premoćno je pobedila (42,3 % glasova), dok je FPO dobio 10,1 %.

Austrijski parlament (Nacionalrat, 183 zastupnika) ima sledeći sastav:

  • 57 zastupnika iz Socijaldemokratske stranke
  • 51 zastupnika iz Narodne Stranke
  • 34 zastupnika iz Slobodarske stranke
  • 20 zastupnika iz Stranke zelenih

Dana 28. februara 2003. koalicija između ÖVP i FPO je obnovljena, a Volfgang Šisel (ÖVP) je opet postao savezni kancelar. Njegov zamenik je bio Herbert Haupt (FPO) dok ga nije zamenio Hubert Gorbač (FPO) 20. oktobra 2003.

Pre toga su dugo trajali „ispitivački pregovori“ između ÖVP i ostalih najvećih stranaka — FPO, SPÖ i Zelenih.

Administrativna podela[uredi]

Glavni članak: Austrijske pokrajine
Austrijske pokrajine
Pokrajina Glavni grad Na nemačkom
B  Burgenland Ajzenštat Burgenland Eisenstadt
K  Koruška Klagenfurt Kärnten Klagenfurt
 Donja Austrija Sankt Pelten Niederösterreich Sankt Pölten
 Gornja Austrija Linc Oberösterreich Linz
S  Salcburg Salcburg Salzburg Salzburg
St  Štajerska Grac Steiermark Graz
T  Tirol Inzbruk Tirol Innsbruck
V  Forarlberg Bregenc Vorarlberg Bregenz
W  Beč Beč Wien Wien

Privreda[uredi]

Austrija je jedna od 10 najbogatijih zemalja na svetu po visini bruto domaćeg proizvoda, ima visoko razvijenu socijalno-tržišnu privredu i visok životni standard. Sve do 80-ih godina prošlog veka mnoge velike industrijske kompanije su bile nacionalizovane; poslednjih godina, međutim, privatizacija je redukovala državnu imovinu do nivoa ostalih evropskih privreda. Odmah posle visoko razvijene industrije, turizam ima najveći udeo u nacionalnoj privredi.

Nemačka je kroz istoriju bila najveći spoljnotrgovački partner Austrije, čineći je tako podložnom brzim promenama nemačke privrede. No odkada je Austrija postala članica Evropske unije i ojačala veze sa ostalim evropskim privredama, došlo je do redukcije zavisnosti o nemačkoj privredi. Članstvo u Evropskoj uniji je, dalje, privuklo mnoštvo stranih investitora koji su iskoristili ulazak Austrije na jedinstveno ekonomsko tržište kao i njenu blizinu potencijalnim, budućim članicama Evropske unije. Ekonomski rast je ubrzan poslednjih godina i bio je na nivou od 3,3 % 2006. godine.

Valuta[uredi]

Evro je, u Austriji, u upotrebi od 2002. godine. Kao priprema, kovanice su počele da se izrađuju još 1999. godine, mada sve imaju utisnutu godinu kada su uvedene u upotrebu, 2002.-u. Pre usvajanja evra, u upotrebi je bio austrijski šiling iz 1939. godine.

Stanovništvo[uredi]

Glavni članak: Demografija Austrije

Službeni jezik je nemački, koji se takođe govori u Nemačkoj. Ipak, standardni jezik nemačkog u Austriji ima razlike u odnosu na varijantu koja se koristi u Nemačkoj. Na primer, koristi se nekoliko slovenskih reči (npr. kukuruz, kren).

Samo tri etničke grupe su tradicionalne etničke manjine Slovenci u Koruškoj te Mađari i Hrvati u Burgenlandu na granici sa Mađarskom.

U Koruškoj i Štajerskoj živi oko 50.000 Slovenaca. Po nekim procenama državnih vlasti u Austriji živi oko 300.000 Srba.

Austrija ima i mnogo radnika-imigranata.

Više od tri četvrtine Austrijanaca su katolici.

Ostale važne vere su pravoslavlje, islam i protestantizam.


 

Izvor: [1]
Grad Teritorija Populacija
Beč
Beč
Grac
Grac
1. Beč Beč 1 714 142 Linc
Linc
Salcburg
Salcburg
2. Grac Štajerska 261 540
3. Linc Gornja Austrija 189 367
4. Salcburg Salcburg 148 078
5. Insbruk Tirol 120 147
6. Klagenfurt Koruška 94 303
7. Filah Koruška 59 285
8. Vels Gornja Austrija 58 713
9. Sankt Pelten Donja Austrija 51 956
10. Dornbirn Foralberg 45 605


Kultura[uredi]

Dvorac Schönbrunn u Beču

U Austriji su rođeni mnogi slavni kompozitori, među ostalima Mocart, Johan Štraus otac i sin, Šenberg, Vebern i Berg.

Treba spomenuti i slavne fizičare Bolcman i Šredinger, filozofe Vitgenštajn i Gedel, psihoanalitičara Frojd, pisca Musila i slikara Klimt.

Sport[uredi]

Sport u Austriji je veoma popularan.[20] Fudbal i rukomet su najpopularniji. Pored toga učestvovali su na raznim takmičenjima i pri tom osvojili brojne medalje.

Obrazovanje[uredi]

Osnovno i srednje obrazovanje[uredi]

Visoko obazovanje[uredi]

Sistem visokog obrazovanja u Austriji sastoji se od federalnih univerziteta (nem. Universitäten), privatnih univerziteta (nem. Privatuniversitäten) i visokih škola (nem. Fachhochschulen). Tri vrste institucija funkcionišu na osnovu različitih zakona gde je jedna od glavnih razlika način financiranja rada institucija. Dve institucije u Donjoj Austriji imaju specijalan status.

Turizam[uredi]

Turizam zauzima veoma važno mesto u privredi Austrije. U tome prednjači pokrajina Tirol (centar-Insbruk) na zapadu zemlje, koja ostvaruje skoro polovinu ukupnih austrijskih prihoda od turizma. Razvijen je i hotelski i seoski turizam, a turisti dolaze leti i zimi. Znatne prihode od turizma ostvaruje Beč.

Reference[uredi]

  1. „Die Bevölkerung nach Umgangssprache, Staatsangehörigkeit und Geburtsland” (PDF). Statistik Austria. Pristupljeno 17. 11. 2010. 
  2. „Austria”. Encyclopædia Britannica. 31. 5. 2009. Arhivirano iz originala na datum 19. 4. 2009. Pristupljeno 31. 5. 2009. 
  3. Nacionalna agencija za statistiku
  4. „Austria”. International Monetary Fund. Pristupljeno 26. 4. 2014. 
  5. United Nations Statistics Division — Standard Country and Area Codes Classifications
  6. Lonnie Johnson 17
  7. „Rome's metropolis on the Danube awakens to new life”. Archäologischer Park Carnuntum. Archäologische Kulturpark Niederösterreich Betriebsgesellschaft m.b.H. Arhivirano iz originala na datum 16. 1. 2010. Pristupljeno 20. 2. 2010. 
  8. 'Karl Vocelka', Geschichte Österreich. ISBN 978-3-453-21622-8 Heyne Verlag München
  9. „The Annexation of Bosnia-Herzegovina, 1908”. Mtholyoke.edu. Pristupljeno 25. 3. 2013. 
  10. Brook-Shepherd (1998). str. 246.
  11. Brook-Shepherd (1998). str. 245.
  12. Ian Kershaw, 2001, Hitler 1936-1945: Nemesis. str. 83
  13. Manfried Rauchensteiner: Der Sonderfall. Die Besatzungszeit in Österreich 1945 bis 1955 (The Special Case. The Time of Occupation in Austria 1945 to 1955), edited by Heeresgeschichtliches Museum / Militärwissenschaftliches Institut (Museum of Army History / Institute for Military Science), Vienna 1985
  14. Lonnie Johnson 153
  15. Brook-Shepherd (1998). str. 447, 449.
  16. „Alps”. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica Online. 11. 6. 2009. Arhivirano iz originala na datum 1. 6. 2009. Pristupljeno 12. 6. 2009. 
  17. Lista planinskih vrhova preko 3.000 m
  18. „Average Conditions, Vienna, Austria”. British Broadcasting Corporation. 2006. Arhivirano iz originala na datum 2. 12. 2010. Pristupljeno 24. 5. 2009. 
  19. Klima. Central Institute for Meteorology and Geodynamic
  20. Horak, Roman; Spitaler, Georg (2003). „Sport, Space and National Identity: Soccer and Skiing as Formative Forces: On the Austrian Example”. American Behavioral Scientist. 46 (11): 1508—18. 

Literatura[uredi]

  • Brook-Shepherd, Gordon (1998). The Austrians: a thousand-year odyssey. New York: Carroll & Graf Publishers, Inc. ISBN 0-7867-0520-5. 
  • Jelavich, Barbara (1987). Modern Austria: empire and republic 1815–1986. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-31625-1. 
  • Johnson, Lonnie (1989). Introducing Austria: a short history. Riverside, Calif.: Ariadne Press. ISBN 0-929497-03-1. 
  • Rathkolb, Oliver. The Paradoxical Republic: Austria, 1945–2005 (Berghahn Books; 2010, 301 pages). Translation of 2005 study of paradoxical aspects of Austria's political culture and society.
  • Schulze, Hagen (1996). States, nations, and nationalism: from the Middle Ages to the present. Cambridge, Mass.: Blackwell. ISBN 0-631-20933-6. 
  • Ingeborg Auer u. a.: ÖKLIM – Digitaler Klimaatlas Österreichs. In: Christa Hammerl u. a. (Hrsg.): Die Zentralanstalt für Meteorologie und Geodynamik 1851–2001. Leykam, Wien. 2001. ISBN 3-7011-7437-7.
  • Richard und Maria Bamberger, Ernst Bruckmüller, Karl Gutkas (Hrsg.): Österreich-Lexikon. Verlagsgemeinschaft Österreich-Lexikon, Wien. 2004. ISBN 3-85498-385-9. – Fortgeführt als Online-Ausgabe.
  • Ernst Bruckmüller: Sozialgeschichte Österreichs. Oldenbourg, Wien 2000
  • Harald Fidler: Österreichs Medienwelt von A–Z. Das komplette Lexikon mit 1000 Stichwörtern von Abzockfernsehen bis Zeitungssterben. Falter, Wien. 2008. ISBN 978-3-85439-415-0.
  • Friedrich Heer: Der Kampf um die österreichische Identität. Böhlau, Wien. 2001. ISBN 3-205-99333-0.
  • Erwin Ringel: Die österreichische Seele: Zehn Reden über Medizin, Politik, Kunst und Religion. Neuauflage. Kremayr & Scheriau, Wien. 2005. ISBN 3-218-00761-5.
  • Robert und Melita Sedlaczek: Das österreichische Deutsch. Ueberreuter. 2004. ISBN 3-8000-7075-8.
  • Helmut Seel, Josef Scheipl: Das österreichische Bildungswesen am Übergang ins 21. Jahrhundert. Leykam, Graz. 2004. ISBN 3-7011-7388-5.
  • Peter Berger: Kurze Geschichte Österreichs im 20. Jahrhundert. 2. verb. Auflage. Facultas Universitätsverlag, Wien. 2008. ISBN 978-3-7089-0354-5.
  • Karl Vocelka: Geschichte Österreichs. Kultur – Gesellschaft – Politik. Heyne, München. 2002. ISBN 3-453-21622-9.
  • Herwig Wolfram (Hrsg.): Österreichische Geschichte. 14 Bände. Ueberreuter, Wien 1994–2006.

Spoljašnje veze[uredi]