Беба Лончар
| Беба Лончар | |
|---|---|
 Беба Лончар, 1966. године | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Десанка Лончар |
| Надимак | Беба |
| Датум рођења | 28. април 1943. |
| Место рођења | Београд, Србија под окупацијом |
| Рад | |
| Активни период | 1960—1982. |
| Битна улога | Љубав и мода – Соња Илић |
| Веза до IMDb-а | |
Десанка Беба Лончар (Београд, 28. април 1943) српска и југословенска је глумица.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Уписала је романистику на Филозофском факултету у Београду. Још као ученица била је изабрана за спикерку дечјих емисија на конкурсу РТБ. Недуго затим, отпочела је такође и каријеру филмске глумице.
На филму се први пут појавила са 17 година у Деветом кругу Францеа Штиглица, а затим постиже велики успех са филмом Љубав и мода (Љ. Радичевић, 1960). Глумила је главне и споредне улоге у филмовима Двоје (Александар Петровић, 1961), Др (Соја Јовановић, 1962), Лито виловито (О. Глушчевић, 1964).
Улога викиншке принцезе у британско-југословенској копродукцији Дуги бродови (Џ. Кардиф, 1964) одводи је у Рим, где се и настањује 1965. Наредних година глумила је у више копродукцијских пројеката са Југославијом. Наступала је у многим филмовима шареног забавњачког жанра комерцијалног типа, након чега се вратила југословенској кинематографији у филмовима Паклени оток (В. Тадеј, 1979) и Другарчине (Мића Милошевић, 1979). Последњи пут је глумила 1982. године у италијанском филму „Кућа проклетих” (La Villa delle anime maledette).
Имала је старијег брата Александра (1939–1995). Дуго је била у браку са Јосипом Радељаком, од кога се развела 1994. године. Има сина Леа.[2]
Улоге[3]
[уреди | уреди извор]| 1960 ▼ | 1970 ▼ | 1980 ▼ | Укупно | |
|---|---|---|---|---|
| Дугометражни филм | 34 | 15 | 2 | 51 |
| ТВ филм | 1 | 0 | 0 | 1 |
| ТВ серија | 1 | 1 | 0 | 2 |
| ТВ мини серија | 0 | 3 | 0 | 3 |
| Укупно | 36 | 19 | 2 | 57 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Рођена је глумица Беба Лончар”. srpskilegat.rs. Приступљено 20. 1. 2022.
- ^ „ŽIVOT KAO U PAKLU Bivši ju je prevario sa glumicom, pokušao je da joj OTME dete i POSLUŽIO SE TRIKOM koji ju je dotukao”. Блиц.
- ^ „Beba Loncar”. IMDb. Приступљено 2022-01-20.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Беба Лончар на сајту IMDb (језик: енглески)
- Интервју за НИН
- Немам за чим да жалим („Вечерње новости“, 4. јул 2010)
- Беба Лончар - интервју („Прес“, 8. јул 2010) Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јул 2010)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
