Битка код Птерије

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Птерије
Део војних похода Кира Великог
Кападокија на истоку карте Мале Азије Кападокија на истоку карте Мале Азије
Време547. п. н. е
Место
Исход Тактичка пат позиција,
стратешка персијска победа
Сукобљене стране
Лидијско краљевство
вавилонски плаћеници
арапски плаћеници
Перзијско царство
Команданти и вође
Крез од Лидије

Артакам од Фригије

Арибеј од Кападокије

Арагд од Арабије

Габед од Хелеспонта
Кир Велики
Арсам
Хистасп
Гобриас I
Харпаг
Аглаитад
Мегабиз I
Кризант
Мадат
Абрадат
Андамијант
Араспа
Рамбака
Танаоксар
Тигран
Ембас
Артоука
Датама
Алкеуна
Ратин
Гадат Аморг (Тамбрада)
Еуфратза
Дауха
Кардуха
Артаоз
Артагерсо
Фарнух
Азијадат
Адусије
Јачина
Непознато
20.000[1]
Жртве и губици
Велики
Велики

Битка код Птерије одиграла се у јесен 547. п. н. е. између Персијског царства предвођеног Киром Великим и лидијског краља Креза који је покушао да освоји новонастало Кирово царство. Битка је тактички завршила нерешено, али су Перзијанци остварили стратешку победу будући да су Крез и његова војска морали да се повуку назад у своје краљевство.

Позадина[уреди | уреди извор]

Лидија је 585. п. н. е. након битке на реци Халис (Кизил) склопила споразум са Међанским царством према којем ће та река бити њихова граница, а мир је потврђен и династијским савезом. Будући да су Међани већ раније имали сличан споразум са Вавилонцима, све три краљевске куће биле су практично родбински повезане што је донело деценијама мира, стабилности и просперитета на Блиским истоком.

Персијски принц Кир Велики године 553. п. н. е. покренуо је Персијски устанак против међанског краља Астијага. Иако је у то доба Персија била неважан дио Међанског царства, Кир Велики је био Астијагов унук који је добио подршку дела међанске аристократије. До 550. п. н. е. побуна је завршила а Кир је изашао из ње као победник, а затим је основао Ахеменидско царство на темељима Међанског царства[2]. Крез је међанско-персијски сукоб видео као прилику да прошири своје царство, па је питао пророка из Делфа за савет на шта му је овај одговорио: „ако Крез пређе реку Халис освојиће велико царство[3]. Крез затим склапа савез са вавилонским краљем Набонидом и египатским фараоном Амазисом IIи лакомислено креће у рат против Персијског царства.

Битка[уреди | уреди извор]

Према Херодоту[4], Лидијци су напали и освојили град Птерију који се налазио у близини реке Кизил. Ипак, убрзо су се суочили са надмоћнијом персијском војском. У жестоком окршају обе стране су доживеле велике губитке, али ни једна није остварила одлучујућу победу. С обзиром да више није могао да напредује према истоку и да се ближила зима односно крај традиционалне сезоне ратовања, Крез се одлучио заповлачење назад у главни лидијски град Сард.

Последице[уреди | уреди извор]

Иако је битка завршила тактички неодлучено Кир Велики имао је разлога да буде задовољан јер је заустављена лидијска инвазија и потврђена персијска власт над дотадашњим медијским поседима. Међутим, Кир је одлучио да не распусти војску већ да са њом крене на запад и да се обрачуна са Крезом у његовом краљевству[5], што је исте године довело до битке код Тимбре. У идућој бици Персијанцима је добро послужило искуство које су стекли у сукобу са лидијском коњицом, односно сазнање да лидијски коњи ненавикнути на призор и мирис панично беже од камила[6].

Извори[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Античка дела[уреди | уреди извор]

Савремена дела[уреди | уреди извор]

  • Eggenberger, David (1985). An Encyclopedia of Battles. Courier Dover Publications. 
  • Holland, Tom (2006). Persian Fire. 
  • R. Ernest Dupuy i Trevor N. Dupuy: „Енциклопедија војне историје од 3000. п. н. е. до данас“ (The Encyclopedia of Military History from 3500 B.C. to the present), New York, издавач: Harper and Row, 1977.
  • J. F. C. Fuller (1954). A Military History of the Western World. Minerva Press, 1. том. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]