Божидар Милојковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Божидар Милојковић
Лични подаци
Датум рођења(1952-12-28)28. децембар 1952.(71 год.)
Место рођењаСремска Митровица, НР Србија, ФНР Југославија
Уметнички рад
Пољестрип
Правацкарикатура
Најважнија дела
Пацери, Шашавци, Acidités de couleur noire

Божидар Милојковић – БАМ (Сремска Митровица, 28. децембар 1952) српски је стрипар, карикатуриста, сценариста и издавач.[1] Творац је антологијских црнохуморних стрипова, увршћених у најбоље југословенске радове 20. века.

Његов црнохуморни албум са Драганом Лазаревићем Acidités de couleur noire представља пресек деценијског рада и посвету мајсторима франко-белгијског стрипа (2016).

Биографија[уреди | уреди извор]

У школу у Сремској Митровици полази превремено, са шест година, да би са седам наставио школовање у Београду, родном граду његових родитеља. Тада се среће са Дизнијевим јунацима — Микијем, Пајом и Шиљом — и почиње да их прецртава, самоуко савлађујући уметност и занат стрипа, пошто тада није било специјализованог образовања за стрип у Србији. Завршио је Вишу економску школу у Београду.

Прве карикатуре објављује 1975. у београдском Јежу, а затим и у другим српским/југословенским стрип ревијама, новинама и часописима: Експрес политика, Цртани хумор, Студио, Чворак, Попај, Секси хумор, Хумор на квадрат, Екс алманах, Ју стрип, Политикин Забавник, Контејнер, Финеса и другим. Један је од оснивача стрип магазина Контејнер, те и издавач и аутор стрип ревије Финеса.

Сарађивао са сценаристом Лазарем Одановићем, са којим је креирао стрип „Пацери“. Из Милојковићевог пера настали су и стрипови „Шашавци“, „Шериф“, „Супер пацер“ и колор гегови цртаног хумора, са текстом или без. Радио је и насловнице за часописе и књиге. Био је 1993. кандидат за настављање „Гаше Шепртље“ и „Црних мисли“ Андреа Франкена.

Предња корица француског издања стрипа Acidités de couleur noire (YIL editions, France 2016). Аутори Божидар Милојковић, Драган Лазаревић и Лазар Одановић.

Крајем деведесетих Милојковић привремено напушта стрип. Враћа се у уметност 2007. године, предлажући наставак сарадње дугогодишњем сараднику Драгану Лазаревићу /Драган де Лазаре/. Заједнички су покренули пројекат „ФилмСТРИП“, у којем се светска и српска филмска ремек-дела адаптирају у стрипове. Закључно са 2016. урађени су стрипови (од којих неки чекају објављивање): Маратонци трче почасни круг, Бен-Хур, Тачно у подне, Клеопатра, Дванаест жигосаних и Спартак.

У децембру 2016, у сарадњи са Лазаревићем, Милојковић објављује на француском тржишту албум Acidités de couleur noire који доноси и ретроспективу његових црнохуморних стрипова. Албум је ушао међу најбоље стрипове месеца по избору француских читалаца и колекционара референтног сајта BDgest.[2]

Милојковићев опус је високо вреднован у критици и историографији српског и југословенског стрипа, а посвећена му је и илустрована монографија Драгана Лазаревића Блогографија: БАМова стрип авантура (2015), која постоји у електронском и штампаном облику.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Де Лазаре, Драган. Блогографија: БАМова стрип авантура, Ауторско издање, 2015. Е-верзија
  • Зупан, Здравко. Век стрипа у Србији, Културни центар — Галерија савремене уметности, Панчево, 2007, стр. 88, 89, 120, 121.
  • Ивков, Слободан. 60 година домаћег стрипа у Србији (1935-1995), Галерија „Ликовни сусрет“, Суботица, 1995, стр. 71, 196, 197, 277. Е-издање: Пројекат Растко
  • Маричић, Биљана. „БАМ“, Лични Милојковићев блог
  • Тамбурић, Живојин, Здравко Зупан и Зоран Стефановић. Стрипови које смо волели: Избор стрипова и стваралаца са простора бивше Југославије у XX веку, „Омнибус“, Београд, 2011, стр. 151
  • Туцаков, Аница. Стрип у Србији 1975-1995, Задужбина „Андрејевић“, Београд, 2000, стр. 53-54.

Признања[уреди | уреди извор]

  • Велика повеља Гашиног сабора (2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[3]
  • Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[3]

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]