Спартак (филм из 1960)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Спартак
Spartacus sheetA.jpg
Постер за филм
РежијаСтенли Кјубрик
СценариоРоман:
Хауард Фаст
Сценарио:
Далтон Трамбо
ПродуцентКирк Даглас
Главне улогеКирк Даглас
Џин Симонс
Лоренс Оливије
Чарлс Лотон
Питер Јустинов
Џон Гавин
Тон Кертис
МузикаАлекс Норт
Година1960.
Трајање184 минута (премијерни)
198 минута (режисерска верзија)
Језикенглески
Буџет12.000.000 долара
IMDb веза

Спартак (енгл. Spartacus) амерички је историјски филм из 1960. који је режирао Стенли Кјубрик.[1]

Радња филма[уреди]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Историјски спектакл рађен по истоименом роману Хауарда Фаста, узбудљива прича о робу Спартаку.

У време Римскога Царства, 70 година пре рођена Исуса Христа, Спартак је купљен и обучаван да постане гладијатор. Као сину роба и робиње, ропство је за њега једина стварност коју од свог рођења познаје. Једва извукавши живу главу из борбе која је служила за забаву богатим Римљанима, Спартак одлучује да оствари свој сан о слободи и паду ропства.

Одлучује да поведе борбу за ослобођење, предводећи хиљаде робова у походу на Рим…[2]

Награде и номинације[уреди]

Оскар награде[уреди]

Награда[1] Особа[1]
Најбољи споредни глумац Питер Јустинов
Најбоља сценографија Александер Голицен
Ерик Орбом
Расел А. Гозман
Џулија Херон
Најбоља фотографија Расел Мети
Најбољи дизајн костима Арлингтон Вајез
Бил Томас
Номинације[1]:
Најбоља монтажа Роберт Лоренс
Најбоља музика Алекс Норт

Историјска тачност[уреди]

После Спартаковог коначног пораза, Римљани траже од заробљених робова да одају ко је Спартак у замену за помиловање. Међутим, сваки роб проглашава себе Спартаком („Ја сам Спартак“), поделивши његову судбину (разапињање на крст). Међутим, прави Спартак је погинуо у бици. Документарни филм „Трамбо“ сугерише да је требало да ове сцене покажу солидарности са онима који су били или су оптужени да су комунистички симпатизери током периода макартизма, који су одбили да поткажу своје колеге и тако се нашли на црној листи. Ова историјска нетачност је исправљена у римејку филма „Спартак“ из 2004. године.

Ова сцена је касније поменута, обрађена или су на њу прављене пародије у каснијим филмовима. У филму Житије Брајаново, сваки у сцени када Римљани траже од разапетих Јевреја да кажу ко је Брајан како би га ослободили, Јевреји вичу: „Ја сам Брајан“, „Не, ја сам Брајан“, „Ја сам Брајан и моја жена такође“. Исто тако, у филму Маска Зороа, осуђеници вичу „Ја сам Зоро“.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1001 филм који мораш да видиш пре него што умреш. Београд. 2008. стр. 386. 
  2. ^ „Спартак”. Тв Програм. Приступљено 26. 1. 2020. 

Спољашње везе[уреди]