Извор странице Бошњаци

{{закључано-анон}}
{{otheruses}}
{{Инфокутија етничка група
| име = Бошњаци
| слика = Bosnian dance.png 
| укупно = око 2,5 милиона
| укупно_година = 2023
| укупно_извор = процена
| укупно_реф =
| регион1='''{{застава|БиХ}}'''
| поп1= 1.769.592
| реф1={{ipref|<ref>{{cite web |url=http://www.popis2013.ba/popis2013/doc/Popis2013prvoIzdanje.pdf |title=Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini, 2013. Rezultati popisa |trans-title=Cenzus of population, households and dwellings in Bosnia and Herzegovina, 2013. Final results |access-date=2017-05-13 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20160630143615/http://www.popis2013.ba/popis2013/doc/Popis2013prvoIzdanje.pdf |archive-date=2016-06-30 }}</ref>}}{{efn|Ово је број пописаних особа у БиХ који су се изјаснили као Бошњаци. Међутим, стварни број Бошњака који живе у БиХ је далеко мањи.}}
| регион2={{застава|Србија}}
| поп2= 153.801
| реф2={{ipref|<ref>{{cite web|url=https://www.stat.gov.rs/vesti/20230428-konacnirezpopisa/|title=Коначни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022.|website=stat.gov.rs|access-date=2023-10-08|archive-date=2023-06-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20230608013816/https://www.stat.gov.rs/vesti/20230428-konacnirezpopisa/|url-status=live}}</ref>}}
| регион3={{застава|Турска}}
| поп3= 102.000
| реф3=
| регион4={{застава|Немачка}}
| поп4= {{circa}} 80,000
| реф4={{ipref|<ref>[https://web.archive.org/web/20090504094914/http://www.en.bmi.bund.de/nn_148248/Internet/Content/Themen/Auslaender__Fluechtlinge__Asyl__Zuwanderung/DatenundFakten/Deutsche__Auslaender__mit__Migrationshintergrund__en.html „Germans and foreigners with an immigrant background”]</ref>}}{{efn|Код већине западноевропских земаља, као и у САД и Канади, попис не обухвата етничку припадност народа који долази из БиХ, већ све држављане БиХ без обзира на народност. Из тога се број Бошњака може само проценити из датог пописа.}}
| регион5={{застава|Аустрија}}
| поп5= {{circa}} 65.000
| реф5={{ipref|<ref>[http://www.integrationsfonds.at/fileadmin/content/AT/Downloads/Publikationen/migration_integration_Schwerpunkt_Bundeslaender_2014_15.pdf integrationsfonds.at] {{Wayback|url=http://www.integrationsfonds.at/fileadmin/content/AT/Downloads/Publikationen/migration_integration_Schwerpunkt_Bundeslaender_2014_15.pdf |date=20160305025511 }}. Приступљено 22. 12. 2015.</ref><ref>[http://www.statistik.at/web_de/statistiken/index.html statistik.at] {{Wayback|url=http://www.statistik.at/web_de/statistiken/index.html |date=20160304202929 }}. Приступљено 22. 12. 2015.</ref>}}
| регион6={{застава|Црна Гора}}
| поп6= 53.605
| реф6={{ipref|<ref>{{cite web|url=http://www.monstat.org/userfiles/file/popis2011/saopstenje/saopstenje(1).pdf|title=Census of Population, Households and Dwellings in Montenegro 2011|date=12. 7. 2011|accessdate=22. 12. 2015|archive-date=12. 02. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200212202834/http://www.monstat.org/userfiles/file/popis2011/saopstenje/saopstenje(1).pdf|url-status=live}}</ref>}}
| регион7={{застава|САД}}
| поп7= {{circa}} 50.000
| реф7={{ipref|<ref>[http://factfinder.census.gov/ The 2000 USA census] {{Webarchive|url=https://archive.today/20200212221153/http://factfinder.census.gov/main.html |date=12. 2. 2020.}}. Приступљено 22. 12. 2015.</ref>}}
| регион8={{застава|Шведска}}
| поп8= {{circa}} 40.000
| реф8={{ipref|<ref name="swedenabroad.com">[http://www.swedenabroad.com/sv-SE/Ambassader/Sarajevo/Landfakta/Om-Bosnien-och-Hercegovina/Sveriges-forbindelser-med-Bosnien-och-Hercegovina/ swedenabroad.com] {{Wayback|url=http://www.swedenabroad.com/sv-SE/Ambassader/Sarajevo/Landfakta/Om-Bosnien-och-Hercegovina/Sveriges-forbindelser-med-Bosnien-och-Hercegovina/ |date=20160507014739}}. Приступљено 22. 12. 2015.</ref>}}
| регион9={{застава|Хрватска}}
| поп9= 31.479
| реф9={{ipref|<ref>{{cite web |url=http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_05/H01_01_05.html |title=Stanovništvo prema narodnosti — detaljna klasifikacija — Popis 2011. |accessdate=22. 12. 2015 |archive-date=07. 01. 2013 |archive-url=https://archive.today/20130107165726/http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_05/H01_01_05.html |url-status=live }}</ref>}}
| регион10={{застава|Швајцарска}}
| поп10= {{circa}} 25.000
| реф10=
| регион11={{застава|Словенија}}
| поп11= 21.542
| реф11={{ipref|<ref>{{cite web |url=http://www.stat.si/popis2002/en/rezultati/rezultati_red.asp?ter=SLO&st=15 |title=Population by ethnic affiliation, age groups and sex, Slovenia, Census 2002 |accessdate=22. 12. 2015 |archive-date=30. 05. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170530131402/http://www.stat.si/popis2002/en/rezultati/rezultati_red.asp?ter=SLO&st=15 |url-status= }}</ref>}}
| регион12={{застава|Италија}}
| поп12= {{circa}} 15.000
| реф12=
| регион13={{застава|Канада}}
| поп13= {{circa}} 11.000
| реф13={{ipref|<ref>{{cite web |url = http://www12.statcan.ca/census-recensement/2006/dp-pd/hlt/97-562/pages/page.cfm?Lang=E&Geo=PR&Code=01&Data=Count&Table=2&StartRec=1&Sort=3&Display=All&CSDFilter=5000 |title = Ethnic origins 2006 counts for Canada, provinces and territories |publisher = www12.statcan.gc.ca |accessdate = 22. 12. 2015. |archive-date = 11. 12. 2020. |archive-url = https://web.archive.org/web/20201211144718/http://www12.statcan.ca/census-recensement/2006/dp-pd/hlt/97-562/pages/page.cfm?Lang=E&Geo=PR&Code=01&Table=2&Data=Count&StartRec=1&Sort=3&Display=All&CSDFilter=5000 |url-status = dead}}</ref>}}
| регион14={{застава|Данска}}
| поп14= {{circa}} 10.000
| реф14={{ipref|<ref>{{cite web | url = http://www.folkedrab.dk/sw52060.asp?usepf=true |title = Kilde: "Ældre bosniske flygtninge søger hjem" |publisher = Folkedrab.dk |date = |accessdate = 22. 12. 2015. |archive-date = 10. 3. 2016. |archive-url = https://web.archive.org/web/20160310035320/http://www.folkedrab.dk/sw52060.asp?usepf=true |url-status = }}</ref>}}
| регион15={{застава|Аустралија}}
| поп15= {{circa}} 9.000
| реф15={{ipref|<ref>{{cite web |url=http://www.ausstats.abs.gov.au/ausstats/free.nsf/Lookup/C41A78D7568811B9CA256E9D0077CA12/$File/20540_2001%20(corrigendum).pdf |title=2054.0 Australian Census Analytic Program: Australians' Ancestries (2001 (Corrigendum)) |date= |accessdate=22. 12. 2015 |archive-date=11. 03. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190311184537/http://www.ausstats.abs.gov.au/ausstats/free.nsf/Lookup/C41A78D7568811B9CA256E9D0077CA12/$File/20540_2001 |url-status=live }}</ref>}}
| регион16={{застава|Северна Македонија}}
| поп16= {{circa}} 8.500
| реф16= {{ipref|<ref>{{cite web |url=http://www.stat.gov.mk/pdf/kniga_13.pdf |title=Macedonian Census 2002 |date= |accessdate=22. 12. 2015 |archive-date=22. 09. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100922172341/http://www.stat.gov.mk/pdf/kniga_13.pdf |url-status=live }}</ref>}}
| регион17={{застава|Норвешка}}
| поп17= {{circa}} 8.500
| реф17={{ipref|<ref name="ssb.no">{{cite web |url=http://www.ssb.no/english |title=ssb.no |date=30. 8. 2023. |accessdate=22. 12. 2015 |archive-date=11. 02. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130211071004/http://www.ssb.no/english/ |url-status=live }}</ref>}}
| језици = [[Бошњачки језик|бошњачки]]
| религије = доминантан [[Сунизам|сунитски ислам]]<ref>{{harvnb|Bagherzadeh|2001|p=397–428}}</ref><br />у мањем броју и други видови [[ислам]]а<ref>''Chapter 1: Religious Affiliation''. The World’s Muslims: Unity and Diversity. Pew Research Center's Religion & Public Life Project. 9. 8. 2012.</ref>{{sfn|Gusterson|2005|p=330}}<ref>{{cite book|author=Attila Hoare, Marko|title=Bosnian Muslims in the Second World War |location= |publisher= |year=2014}}. стр. 3</ref><br /> те [[атеизам|атеисти]]<ref>{{harvnb|Ramet|2014|p=157}}</ref>
| сродне_групе = други [[Словени]], нарочито други     [[Јужни Словени]]<br /><small>[[Срби]], [[Црногорци (народ)|Црногорци]], [[Хрвати]], [[Словенци]] и [[Македонци (народ)|Македонци]] су највише сродни</small><ref>{{cite web|url=http://www.ethnologue.com/show_family.asp?subid=373-16|title = Ethnologue — South Slavic languages|publisher = www.ethnologue.com|accessdate=27. 5. 2016|archiveurl = https://web.archive.org/web/20110628210634/http://www.ethnologue.com/show_family.asp?subid=373-16| archivedate=28. 6. 2011|url-status=dead}}</ref>
*Исказани број се односи на број грађана БиХ, а не на Бошњаке
| фусноте =
}}

'''Бошњаци''' су [[Јужни Словени|јужнословенски]] [[народ]], који претежно живи у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], односно на подручју [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације Босне и Херцеговине]]. Бошњаци такође живе и у неким другим деловима бивше [[Југославија|Југославије]], а значајније су заступљени у неколико општина [[Србија|Србије]] и [[Црна Гора|Црне Горе]], првенствено у регији познатој као [[Рашка (област)|Рашка област]], коју они називају [[Санџак]]. Говоре [[Бошњачки језик|бошњачким језиком]], који на свом језику називају ''bosanski jezik''.<ref>{{Cite web |url=http://www.rastko.rs/filologija/odbor/odluka001_c.html |title=ОССЈ: Одлука бр. 1 од 16. фебруара 1998. године: Три питања и три одговора |access-date=24. 04. 2017 |archive-date=30. 06. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170630213714/http://www.rastko.rs/filologija/odbor/odluka001_c.html |url-status=live }}</ref> Претежно су [[ислам]]ске вероисповести ([[сунизам|сунити]]). Потичу од [[исламизација|исламизованих]] [[Словени|Словена]], углавном [[Срби муслимани|Срба муслимана]] са подручја [[Босна у средњем веку|Босне]] и других [[српске земље|српских земаља]].<ref name="automatski generisano7">„Момчило Суботић: ПРОБЛЕМ ЕТНИЧКОГ ИДЕНТИТЕТА И ПОЛИТИЧКО-ДРЖАВНОГ ЕНТИТЕТА БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИХ МУСЛИМАНА, Институт за политичке студије, Београд. стр. 753”. Scindeks-clanci.nb.rs.</ref> Као посебна етничка група почињу да се издвајају након [[босна и Херцеговина (Аустроугарска)|аустроугарске окупације]] Босне и Херцеговине (1878),{{sfn|Kraljačić|1987|p=}} а потом у неколико наврата мењају своју националну свест и национално име. Назив ''Бошњаци'' употребљавају од [[1993]]. године, када је на [[Први бошњачки сабор|Првом бошњачком сабору]] у [[Сарајево|Сарајеву]] донета одлука о преименовању дотадашњих југословенских [[Муслимани (народ)|Муслимана]] у ''Бошњаке''.{{sfn|Танасковић|1995|p=47-56}}{{sfn|Dimitrova|2001|p=94-108}}{{sfn|Velikonja|2003|p=}}

== Идентитет ==
Данашњи Бошњаци потичу од исламизованих [[Словени|Словена]],{{sfn|Dimitrova|2001|p=94-108}} углавном [[Срби|Срба]] из [[Босна у средњем веку|средњовековне Босне]] и [[Историја Србије у средњем веку|средњовековне Србије]].<ref name="automatski generisano7" /><ref name="cat_enc">{{cite web| title = CATHOLIC ENCYCLOPEDIA: Bosnia and Herzegovina| url = http://www.newadvent.org/cathen/02694a.htm| website = newadvent.org| access-date = 19. 02. 2015| archive-date = 20. 06. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20170620141648/http://www.newadvent.org/cathen/02694a.htm| url-status = live}}</ref> Као посебна етничка подгрупа издвајају се током османске управе над овим земљама и за то време више пута мењају своју националну свест.{{sfn|Velikonja|2003|pp=}}

Професор историје академик [[Милорад Екмечић]] закључује да су босански Муслимани између 1868. и 1993. године мењали свој идентитет чак девет пута.<ref>Екмечић, Милорад. ''Дуго кретање између орања и клања'', Београд, 2017.</ref>

Упоредо са османским освајањима на Балкану, покорене земље захвата процес [[исламизација|исламизације]].{{sfn|Minkov|2004|p=8}} Бугарске земље и Македонија су прве захваћене овим процесом и то већ седамдесетих година [[14. век]]а,<ref>Пламен Павлов; ''Иван Тютюнджиев. Българите и османското завоевание'' (края на ХІІІ — средата на XV в.), историческа библиотека “Слово”, Велико Търново, 1995 год.</ref> док век касније, са падом српских земаља, исти процес захвата и ове земље. Исто је настављено и са освајањима хрватских и мађарских земаља.

Савременици тог времена, исламизиране Србе у етничком смислу и даље посматрају као део српског етничког корпуса. ''[[Католичка енциклопедија]]'' из [[19. век]]а, позивајући се на последњи попис из [[1895]], као и раније извјештаје тврди да су становници Босни и Херцеговини 98% Срби (550.000 муслимани, 674.000 православци и 334.000 католици).<ref name="cat_enc"/> Етнограф [[Ами Боуе]] у књизи „Европска Турска“ из [[1840]]. недвосмислено за муслиманско становништво које претежно живи у Босни, каже да су потомци исламизираних Срба. Њихов језик и обичаје, такође описује као део српског фолклора. [[Леополд фон Ранке|Леополд Ранке]] пишући о великим везирима српске народности из средњовековне Босне, каже: „Ако се, према томе, не може спорити да је српски народ имао највећи утицај на развитак царства, он је такође имао и највећи утицај религије (муслиманске). Прелазак Босанаца на [[ислам|мухамеданство]] није извршен одједном, већ, како изгледа, полагано кроз читаво стољеће и више... Место да оснује своју државу, српски народ је био одређен да помогне да се турска (држава) подигне... Ни они Срби који су прешли на ислам нису се могли отргнути од љубави према (народној) песми.“ Иста запажања имају и [[Цирих|циришки]] професори Кинкел и Ристов, као и француски академик [[Рене Гаспар Ернест Тајандје|Сен Рене Таљандије]], тврдећи да “Мухамеданци у Босни... са врло малим изузетком су српског порекла.”<ref>Ристов, Александер: “Рат у Турској 1875–76”, Цирих 1876. године</ref> Слична запажања нам дају и бројни други европски историчари, етнографи, путописци. Силвестре Куниберт Бартелеми, каже: „Иако су ова два народа, заједничког језика и порекла, дуго времена сачињавали један народ... на крају српског владања, велики део Босанаца је напустио хришћанство да би примио Мухамедов култ... Босанци сматрају да у Србима виде вечне сведоке апостазије својих предака; они поцрвене кад их Османлије подсете на њихово заједничко порекло са Србима.“<ref>Силвестре Куниберт Бартелеми „Студија о српској револуцији и независности”. стр. 28, у Лајпцигу 1855. године</ref> Француски слависта [[Луј Леже]] је 1873. године указивао на „пет стотина хиљада Срба муслимана који се налазе у Босни. Преверени једанпут мачем у муслиманску веру, они су је примили не одричући се никад свог народног идиома. Многи од њих га култивишу са жаром и сматрају се просто као Срби различите вере.“{{sfn|Leger|1873|p=79}}{{sfn|Костић|1967|p=28}}

[[Датотека:Izvestaj_os_srpski_ucitel_za_poturcuvanje.pdf|мини|десно|200п|Списак [[исламизација|исламизираних]] српских породица из околине [[Скопље|Скопља]] [[1910]]. године]]

Два [[Први српски устанак|српска устанка]], те националне револуције у Европи из [[1848]]. године, били су аларм Аустроугарској да се озбиљно почне плашити нарастајућег [[српски национализам|српског национализма]]{{sfn|Banac|1983|pp=463–464}} на ширем простору [[Балканско полуострво|Балкана]]. Након великог [[Невесињска пушка|Босанскохерцеговачког устанка]] и окупације Босне и Херцеговине од Аустроугарске, ова монархија креће у озбиљније подстицање формирања неких нових националних група на овом простору,<ref>''Encyclopaedia Britannica'': [http://www.britannica.com/EBchecked/topic/700826/Bosnia-and-Herzegovina#ref823437 Bosnia and Herzegovina, People, Ethnic groups and religions] {{Wayback|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/700826/Bosnia-and-Herzegovina#ref823437 |date=20090503211212 }}</ref> Бошњака (становници Босне) и Херцеговаца (становници Херцеговине). У ову сврху, окупатор је покренуо и [[Бошњак (часопис)|лист Бошњак]], а локални језик је преименован у „босански“. Међутим и поред прогона другачијег мишљења од оног званичног, највећи број босанских и херцеговачких интелектуалаца муслиманске вере се поистовјећује са српским националним корпусом, од којих су најпознатији [[Осман Ђикић]], [[Муса Ћазим Ћатић]], [[Смаил-ага Ћемаловић]], [[Авдо Карабеговић Халидбегов|Авдо Карабеговић]], [[Омер-бег Сулејманпашић]] и други.

Након формирања Југославије, словенско становништво муслиманске вере у новој држави, третирано је као део српског или хрватског народа. У [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Другој Југославији]], Уставом из [[1968]]. године формира се нови народ под именом ''[[Муслимани (народ)|Муслимани]]''. Распадом ове државе, део Муслимана, у септембру 1993, током [[Рат у Босни и Херцеговини|Рата у Босни и Херцеговини]] тражи замену националног имена ''Муслимани'' у име ''Бошњаци'', које се до тад сматрало архаичним именом за становнике Босне — Босанци. [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонским мировним споразумом]], Бошњаци добијају статус једног од три конститутивна народа (уместо [[Муслимани (народ)|Муслимана]]) у држави Босни и Херцеговини.

== Национални наративи ==
{{неутралност}}
Политичка промоција бошњаштва обављена и реализована је у јавности крајем 1993. и почетком 1994. године.{{sfn|Терзић|2017|p=47-56}}

Део доминантног дискурса бошњаштва обухвата наратив како су „до 19. вијека сви становници данашње Босне и Херцеговине били Бошњани/Бошњаци” а да су потом „Бошњани православци постали Срби а Бошњни католици постали Хрвати”.{{sfn|Терзић|2017|p=}} За „конвертитство православних и римокатоличким Бошњана” они углавном окривљују [[Српска православна црква|Српску православну цркву]] односно фратре.<ref>{{Cite web|url=https://bosnjaci.rs/bosnjastvo-kao-kontinuitet/|title=Bošnjaštvo kao kontinuitet|date=2021-11-06|website=Bošnjaci|language=bs-BA|access-date=2023-01-04|archive-date=04. 01. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230104220134/https://bosnjaci.rs/bosnjastvo-kao-kontinuitet/|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.bosnjaci.net/prilog.php?pid=57064|title=KO SMO MI BOŠNJACI? — Bosnjaci.Net|website=www.bosnjaci.net|access-date=2023-01-04|archive-date=04. 01. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230104220132/https://www.bosnjaci.net/prilog.php?pid=57064|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://izdvojeno.ba/odgovor-miloradu-dodiku-kada-su-srbi-postali-konvertiti/|title=ODGOVOR MILORADU DODIKU: Kada su Srbi postali konvertiti|last=IZDVOJENO.ba|date=2021-08-06|website=IZDVOJENO.ba|language=bs-BA|access-date=2023-01-04|archive-date=04. 01. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230104220139/https://izdvojeno.ba/odgovor-miloradu-dodiku-kada-su-srbi-postali-konvertiti/|url-status=}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.nspm.rs/kolumne-slobodana-antonica/sta-o-nama-misle-drevni-bosnjani-kakvu-bi-istoriju-srbi-u-bih-ucili-da-prevlada-sarajevski-unitaristicki-koncept.html?%3Falphabet=c|title=Слободан Антонић: Шта о нама мисле "добри Бошњани" - какву би историју Срби у БиХ учили да превлада сарајевски унитаристички концепт|last=Антонић|first=Слободан|website=Нова српска политичка мисао|language=sr-rs|access-date=2023-01-04|archive-date=04. 01. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230104220133/http://www.nspm.rs/kolumne-slobodana-antonica/sta-o-nama-misle-drevni-bosnjani-kakvu-bi-istoriju-srbi-u-bih-ucili-da-prevlada-sarajevski-unitaristicki-koncept.html?%3Falphabet=c|url-status=live}}</ref>

Још један део дискурса у бошњаштву јесте теза о континуитету и везама [[Богумили|богомилства]] и ислама.{{sfn|Терзић|2017|p=47-56}} Према њиховој тези, богомили су били Словени а не Срби или Хрвати и њихова култура представља предисламску традицију Бошњака.{{sfn|Терзић|2017|p=286-287}} Хипотеза о директној вези богумила и данашњих Бошњака нема научне утемељености, више је политички условљена и стварана је вештом манипулацијом у трајању дужем од једног столећа.{{sfn|Терзић|2017|p=294}}

Поједини бошњачки аутори пласирали су тезу о „кроз историју почињених 10 или 11 геноцида над Бошњацима”. Тако у неке од „10/11 геноцида” рачунају и прогон муслимана током [[Српска револуција 1848—1849.|Српске револуције]] или „истрагу потурица” у Црној Гори са почетка 18. вијека.<ref>{{Cite journal|last=Kasapović|first=Mirjana|date=2021|title=BOŠNJAČKE POLITIKE POVIJESTI: GENOCID KAO SUDBINA|url=https://hrcak.srce.hr/file/372336|journal=Anali|volume=18|issue=1 |pages=159–192|doi=10.20901/an.18.04 |s2cid=235525881 }}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.bosnjaci.net/prilog.php?pid=18852|title=JEDENAEST GENOCIDA NAD BOSNJACIMA — Bosnjaci.Net|website=www.bosnjaci.net|access-date=2023-01-04}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.bosnjaci.net/prilog.php?pid=18852|title=JEDENAEST GENOCIDA NAD BOSNJACIMA — Bosnjaci.Net|website=www.bosnjaci.net|access-date=2023-01-04|archive-date=04. 01. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230104214111/https://www.bosnjaci.net/prilog.php?pid=18852|url-status=live}}</ref>

== Генетика ==
{{главни чланак|Генетика}}
Већина (> 67%) Бошњака из БИХ припада једној од трију главних европских Y-ДНК хаплогрупа / хаплоидних група:{{sfn|Dimitrova|2001|p=94-108}} хаплогрупа I (48,2%), хаплогрупа R1а (15,3%) i хаплогрупа R1b (3,5%), док остала мањина припада мање учесталим хаплогрупама (хаплогрупа E (12,9%), хаплогрупа J2 (9,5%), хаплогрупа G (3,5%) i хаплогрупа P (3,5%)), уз остале још ређе лозе.{{sfn|Dimitrova|2001|p=94-108}}

С друге стране, у највећем делу геополитичке регије [[Санџак]] (прецизније, у општинама [[Нови Пазар]], [[Тутин]], [[Сјеница]], [[Рожаје]], [[Плав]], [[Гусиње]] и [[Петњица]]), бошњачко становништво показује најближи степен генетске подударности са [[Албанци]]ма. Бошњачки ДНК Пројекат је потврдио већину старих породичних предања санџачких муслиманских породица о пореклу од Климената, Куча, Бањкана/Затријепчана, Хота, Шкреља и Груда.<ref>{{Cite web |url=http://bosnjackidnk.com/baza-bez-markera/ |title=Baza bez markera – Bošnjacki DNK projekat{{Ботовски наслов}} |access-date=22. 02. 2018 |archive-date=23. 02. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180223050805/http://bosnjackidnk.com/baza-bez-markera/ |url-status=live }}</ref> Осим [[Кучи|Куча]], међу којима има и православних Срба и католичких Албанаца, сва поменута племена су искључиво албанска у етничком и римокатоличка у верском смислу. У тим областима, доминирају хаплогрупе R1b BY-611 и J2b-M241, које су доминантне углавном код Албанаца, али и огранци хаплогрупе E1b која је присутна у већој мери и код Срба, Албанаца, Грка и појединих других балканских народа.<ref>[http://frontal.rs/dnk-razbija-mitove-cisti-sloveni-iz-srednje-bosne-i-sandzaka/ ДНК разбија митове: Чисти Словени из средње Босне и Санџака? • Фронтал. СРБ{{Ботовски наслов}}]</ref><ref name="СДНКП">{{cite web|last=Јерковић| first = Синиша| title = -ДНК хаплогрупа Е, друга најчешћа међу Србима| url = https://dnk.poreklo.rs/y-dnk-haplogrupa-e-druga-naj%C4%8De%C5%A1%C4%87a-me%C4%91u-srbima/| website = Српски ДНК Пројекат| accessdate=22. 3. 2018| archive-url = https://web.archive.org/web/20180325050009/https://dnk.poreklo.rs/y-dnk-haplogrupa-e-druga-naj%C4%8De%C5%A1%C4%87a-me%C4%91u-srbima/| archive-date=25. 3. 2018|url-status=dead}}</ref>

== Историја ==
{{такође погледајте|Историја Босне и Херцеговине}}

=== Исламизација и Османски период ===
{{такође погледајте|Босански санџак|Босански пашалук|Исламизација|Срби муслимани}}
Успон османске власти на Балкану је променио верску слику Босне и Херцеговине јер су Османлије са собом донели нову религију — [[ислам]].

У попису босанског санџака из 1468/1460 забележено је 37.125 хришћанских породица и 322 муслиманске породице.{{sfn|Терзић|2017|p=293}} Према неким изворима, прелазак на Ислам је у Босни био бржи него у другим крајевима Балкана. Бенедикт Курипешић је саставио прве извештаје о верским заједницама у 1530-им. Према евиденцији за 1528. и 1529. годину, било је укупно 42.319 хришћанских и 26.666 муслиманских домова у [[Санџак (административна јединица)|санџацима]] (османским управним јединицама) Босне, Зворника и Херцеговине. У извештају Петра Мазрекуа (Pjetër Mazreku), [[апостоли|апостолског]] посетиоца [[Католичка црква|Римокатоличкој цркви]] у Босни, 1624. године, број ''верника'' у Босни (без Херцеговине)је следећи: 450.000 муслимана, 150.000 католика и 75.000 православаца.

Многа деца хришћанских родитеља су била одвојена од својих породица и одгајана да буду чланови [[јањичари|јањичарског]] корпуса (пракса позната под именом ''devşirme'' ([[Данак у крви|девширма]]); назив је настао од турског ''devşirmek'' — „окупити”, „регрутовати”). Захваљујући њиховом образовању (јер су учили уметност, науку, математику, поезију, књижевност и многе од језика који су се говорили у Османском царству) [[српски језик|српски]] је постао једни од дипломатских језика [[Висока порта|Порте]].

Османска војна катастрофа се наставила у следећој деценији. 1697. године, хабсбуршки принц [[Еуген Савојски]] проводи изузетно успешну граничну рацију која је кулминирала у Сарајеву те доспела у жижу интересовања. Велики турски рат се коначно завршио потписивањем [[Карловачки мир|Карловачког мира]] 1699. године. Међутим, у касним 1710-им још један рат између Османлија и хабсбуршко-венецијан-<br />ског савеза је уследио. Завршен је потписивањем [[Пожаревачки мир|Пожаревачког мира]] 1718. године, али не пре самог доласка још једног таласа муслиманских избеглица који су пребегли у Босну.

Ови су догађаји створили велики немир међу босанским муслиманима. Осећај незадовољства додатно је повећан ратом и повећањем порезног оптерећења. Као резултат тога, уздижу се бошњачке буне у Херцеговини 1727, 1728, 1729. и 1732. године. Велика [[куга]] која је покосила више хиљада људи током раних 1730-их је допринела општем хаосу. 1736. године, у настојању да искористе ове услове, Хабсбурговци крше [[Пожаревачки мир|Мир]] и прелазе границу реке [[Сава|Саве]]. У једном од најзначајнијих догађаја у босанској историји, локална бошњачка [[племство|властела]] организује одбрану и контранапад који је био потпуно независан од непредузимљивих царских власти. Дана 4. аугуста 1737. године, у [[Битка код Бање Луке|бици код Бање Луке]], бројчано надјачане бошњачке снаге преусмеравају хабсбуршку војску и приморавају их да беже назад у [[Славонија|Славонију]].

[[Датотека:Kula husein kapetan.jpg|мини|195px|[[Градачац|Градачачка]] [[сахат-кула]], изграђена 1824. године од стране бошњачког генерала [[Хусеин-капетан Градашчевић|Хусеин-<br />-капетана Градашчевића]], који је ујединио босанске муслимане против турске окупације и протерао Османлије до [[Косово|Косова]], те тиме омогућио босански суверенитет проглашен следеће године]]

Османски војни реформски напори, који су позвали на даљњу експанзију / ширење централно-контролисане војске (''nizam''), те увођење нових пореза и више османске [[бирократија|бирократије]], имаће значајне последице у Босни и Херцеговини. Ове реформе су ослабиле посебан статус и привилегије за бошњачко племство, а стварање модерне војске је угрозило привилегије босанских муслиманских војника и локалних господара, који су захтевали већу независност од [[Цариград]]а.<ref>Проф. Giacobelli, Francesco. ''Arthur J. Evans in Bosnia and Herzegovina during the 1875 revolt'' [''Артур Ј. Еванс у Босни и Херцеговини током револта 1875'']. Anno Accademico 2011/2012, Università degli Studi di Padova. стр. 68–69</ref> Барбара Јелавић наводи: „Муслимани Босне и Херцеговине (...) су постајали све више разочарани османском владом. Централизирајуће реформе су директно утицале на њихове привилегије и чинило се да не нуде никакве компензацијске бенефите.”<ref>Б. Јелавић, ''оп. цит.'' pp. 350.</ref> Прекретница за [[Хусеин-капетан Градашчевић|Градашчевића]] је био крај [[Руско-турски рат (1828—1829)|Руско-османског рата (1828—1829)]] Миром у Дринопољу 1829. године. Према одредбама Уговора, Османско царство је гарантовало власт Србији, као резултат [[Српска револуција|Српске револуције]].<ref>''A History of Serbia and the Serbian Revolution'' [''Историја Србије и Српске револуције'']. Енглески превод: Leopold Ranke. Превео с немачког: Alexander Kerr (Лондон: John Murray, 1847)</ref><ref>L. S. Stavrianos. ''The Balkans since 1453'' [''Балкан након 1453'']. Лондон: Hurst and Co., (2000). стр. 248—250.</ref> Овакав потез је разбеснео Бошњаке и покренуо бројне протесте, а нова самостална Србија је такође добила шест округа — [[нахија]] (најмања територијална администативна јединица у [[Османско царство|Царству]]) — који су традиционално припадали Босни. Након тог потеза, Бошњаци ово виде као померање историјских босанских граница те одузимање дела земље, због чега се рађа бошњачки Покрет за аутономију. Године 1831. Бошњаци се удружују под водством [[Хусеин-капетан Градашчевић|Хусеин-капетана Градашчевића]] и службено траже аутономију Босне и Херцеговине с изабраним аутохтоним владарем. Градашчевић је у мају 1831. године захтевао да се сви бошњачки аристократи одмах прикључе његовој војсци, заједно са свим осталим из опште популације који то такође желе учинити. Хиљаде људи се придружује покрету, међу којима су и бројни босански кршћани за које се каже да су чинили чак и до једну трећину његових укупних снага. Но османска влада жели сломити побуну, предвођена локалним Херцеговцем [[Али-паша Ризванбеговић|Али-пашом Ризванбеговићем]] из [[Столац|Стоца]], који је касније добио [[Херцеговачки пашалук|Пашалук Херцеговину]] као награду султана [[Махмуд II|Махмуда II]]. Хусеин-капетан Градашчевић умро је у Цариграду, под контроверзним околностима, 1834. године, те је постао живућа легенда у своје време. Након смрти, такође је постао нешто попут ''мученика за босански понос''. Овај позитивни осећај није ексклузивно само за муслиманско становништво, јер су кршћани из [[Посавина|Посавине]] такође делили сличан став неколико деценија. Градашчевић се и дан-данас сматра бошњачким националним херојем и једна је од највише цењених фигура у историји Босне и Херцеговине.

==== Појава идеја о уједињењу ====
Након распада [[Османско царство|Османског царства]], Србија је постала независна од османске контроле ([[19. век]]); то је било време истовременог поновног буђења српског и хрватског национализма. И Срби и Хрвати су захтевали „историјска права” на Босну. Међутим, чланови [[Ilirizam|Илирског покрета]] из 19. века, од којих је најпознатији фрањевац [[Иван Фрањо Јукић]] чије је бошњаштво било јасно исказано у делу ''Славољуб Бошњак'',<ref>Крушевац, Тодор. Иван Фрањо Јукић у „Годишњаку ''Историског друштва''”. Сарајево. стр. 171—184</ref> наглашавају да су „Бошњаци заједно са Србима и Хрватима једно од ’племена’ које чини ’илирску нацију’”.<ref name="okey">{{Cite book|last=Okey| first=Robin | title = Taming Balkan Nationalism: The Habsburg 'Civilizing Mission' in Bosnia 1878–1914|url=https://archive.org/details/tamingbalkannati0000okey| trans-title = Кроћење балканског национализма: Хабсбуршка ’цивилизацијска мисија’ у Босни и Херцеговини 1878—1914| publisher = Oxford University Press|year=2007|isbn=978-0-19-921391-7|pages=14| chapter = |id=}}</ref>

Под утицајем идеја [[Француска револуција|Француске револуције]] и Илирског покрета, већина босанских фрањеваца је подржавала слободу, братство и јединство свих [[Јужни Словени|Јужних Словена]], у исто време истичући јединствени бошњачки идентитет као засебан од српског и хрватског идентитета. С обзиром на то, Денис Башић каже да је ''бити Бошњак'' у 19. веку био повлашћени друштвени статус, што је и потврђено (пре тога) од стране Ивана Фрање Јукића, који је 1851. године написао да „бегови и други муслимански господари називају сељаке који говоре словенске језике ''[[потурица]]ма'' (''потурченима'') или ''ћосама'' (''голобрадима''), док их кршћани зову ''балијима'' (вулгарни појам који произлази из османског периода, а који се односи на бошњачке повремене номаде који живе у планинским подручјима; данас је то понајвише погрдан назив за Бошњака)”.<ref>Јукић, Иван Фрањо. ''Земљопис и повиестница Босне''. стр. 142—143. фн. 4</ref> Понекад се чак и термин ''Турчин'' уобичајено користи за описивање Бошњака и других словенских муслимана. У Босни је овај термин одређивао религиозни, а не етнички статус, тј. муслимана. Италијански дипломат М. А. Пигафета (M. A. Pigafetta) је 1585. године написао да су босански кршћани који су били [[конверзија|конвертовани]] на ислам одбијали да буду идентификовани као ''Турци''; тражили су употребу термина ''муслиман''.<ref>Хаџијахић, Мухамед (1974). „Од традиције до идентитета: генеза националног питања босанских муслимана”. Сарајево. стр. 43</ref> Конрад Малте-Брун (Conrad Malte-Brun), француско-дански географ, наводи, такође, у своме делу ''Universal Geographic'' (1829), да се термин ''неверник'' обично користи међу муслиманима у [[Цариград]]у да би се приказали муслимани у Босни; даље наводи да су „Босанци потомци ратника северне расе”, и да „њихов барбаризам треба приписати интелектуалној одвојености од остатка Европе, због недостатка просветљености хришћанством”.<ref>Малте-Брун, Конрад (1828). ''Universal Geography'' [''Универзална географија'']. стр. 215</ref> Хрватски писац Матија Мажуранић из 19. века извештава 1842. године да „(...) ...кршћани у Босни не усуђују себе називати ''Бошњацима''. Муслимани себе називају само ''Бошњацима'' а кршћани су само ''Бошњаци-кметови'' (раја) или, употребимо другу реч — [[Власи (Романи)|Власи]]”.<ref>Мажуранић, Матија. „Поглед у Босну”. стр. 52—53 (нагласак на ''Italics''); Башић, Денис. ''The roots of the religious, ethnic, and national identity of the Bosnian-Herzegovinan Muslims'' [''Корени религијског, етничког и националног идентитета босанскохерцеговачких муслимана'']</ref> Муслиманско градско становништво, обртници и занатлије, односно они који нису били кметови него слободни (ослобођени од плаћања пореза), су се називали ''Бошњацима'', а свој језик ''бошњачким'' ([[турски језик|тур.]] ''boşnakça'').<ref>Башић, Денис. ''The roots of the religious, ethnic, and national identity of the Bosnian-Herzegovinan Muslims'' [''Корени религијског, етничког и националног идентитета босанскохерцеговачких муслимана'']</ref> Француски дипломат и научник Масје де Клервал (Massieu de Clerval), који је посетио Босну 1855. године, наводи у свом извешћу да су „босански Грци (тј. православни кршћани), муслимани и католици живели заједно и често у веома доброј хармонији, све док страни утицаји не би пробудили фанатизам и питање верског поноса”.<ref>M. Масје де Клервал (1855). „Rapport adresse a Son Excellence Monsieur le Ministre de I'instruction publique sur une mission en Bosnie, accomplie en 1855, in Archives des mission scientifique and litteraires”. 5. изд. Париз. стр. 35) ''(оригинал није доступан)''</ref>

Јукићев ученик и колега фратар фра [[Антун Кнежевић]] био је један од главних протагониста бошњачког идентитета, па чак и више гласан него фра Јукић. Он је жестоко заговарао противљење неизбежној ''[[хрватизација|кроатизацији]]'' босанских католика с једне стране, као и скорој ''[[србизација|србизацији]]'' босанских православних људи с друге стране, како је он то назвао у свом раду. Његов положај и доктрина је да су „сви Босанци један народ трију вера”, а да до краја 19. века, ни Хрвати ни Срби нису живели у Босни и Херцеговини. Иако фра Антун Кнежевић није био јединствена појава у овом смислу, он је свакако имао највећи утицај, поред фра Јукића.<ref>{{Cite book|last=Bošnjak| first = Slavoljub|authorlink = Иван Фрањо Јукић| title = Zemljopis i poviestnica Bosne| url = https://books.google.com/books?id=t9xBAAAAYAAJ|year=1851| publisher = Plamen}}</ref><ref>„Путописи и историско-етнографски радови”. Иван Фрањо Јукић као Славољуб Бошњак. ASIN: B004TK99S6</ref><ref>{{Cite book|url=http://www.stanak.org/index.php?option=com_content&view=article&id=194:antun-kneevi-bonjak-iz-varcara-kratka-povjest-kralja-bosanskih-dobra-knjiga-sarajevo-2009-319-str&catid=37:radovi-prikazi-i-osvrti&Itemid=99| title = Кратка повјест краља босанских| publisher = Добра књига| accessdate=13. 1. 2012.|archive-url=https://web.archive.org/web/20131021181552/http://www.stanak.org/index.php?option=com_content&view=article&id=194:antun-kneevi-bonjak-iz-varcara-kratka-povjest-kralja-bosanskih-dobra-knjiga-sarajevo-2009-319-str&catid=37:radovi-prikazi-i-osvrti&Itemid=99|archive-date=21. 10. 2013|url-status=dead}}</ref>
Пре тога, фрањевац фра Филип Ластрић (1700—1783) је био први који је писао о географској, историјској и етно-генетској целовитости свих становника [[Босански пашалук|Босанског ејалета]], без обзира на њихову религијску приврженост. У своме делу ''Epitome vetustatum provinciae Bosniensis'', објављеном 1765. године у [[Венеција|Венецији]], Ластрић је тврдио да су сви становници босанске провинције (ејалета, пашалука, беглербеглука) представљали „један народ” истог порекла (корена).<ref>Ластрић, Филип (2003). „Преглед старина Босанске провинције”. ''(коментаре написао: Андрија Зирдум; с латинског и италијанског превели: Игнације Гавран и Симун Шимић)''. Сарајево, Загреб: Синопсис. стр. 148—149</ref><ref>Башић, Денис. ''The roots of the religious, ethnic, and national identity of the Bosnian Muslims'' [''Корени религијског, етничког и националног идентитета босанскохерцеговачких муслимана'']. стр. 323</ref>

[[Датотека:Sarajevo 1878..jpg|мини|десно|200px|Отпор током битке за [[Сарајево]] 1878. год. против Аустроугарске окупације; илустрација из лондонског часописа ''График''<br />(''The Graphic'') (1878)]]

=== Аустроугарско управљање ===
{{такође погледајте|Босна и Херцеговина (1878–1918)}}

Конфликт се брзо проширио и почео укључивати неколико балканских држава и велесила, што је на крају присилило [[Османско царство|Османлије]] да уступе управу земље [[Аустроугарска|Аустроугарској]] преко Берлинског уговора из 1878. године (последњи акт [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]]).<ref name="Malcolm">{{harvnb|Malcolm|1994|pp=}}</ref>
Након Српског устанка који је почео 1875. године популација босанских муслимана и православних кршћана у Босни се смањила. Популација православних кршћана (534.000 у 1870. год.) смањена је за 7%, док је муслиманска доживела далеко гори губитак — више од једне трећине.{{sfn|Pinson|1996|p=81}} Аустријским пописом из 1879. године забележено је 449.000 муслимана и 496.485 православних хришћана у Босни. Губици су били 245.000 муслимана и 37.500 православних хришћана.{{sfn|Pinson|1996|p=81}}

Велики број Бошњака је напустио Босну и Херцеговину након Аустријске окупације; службени аустроугарски записи показују да је 56.000 људи, углавном Бошњака, емигрирало између 1883. и 1920. године, али је број Бошњака емиграната вероватно био много већи јер службени записник не бележи исељавање пре 1883. године нити укључује оне особе које су остале без дозволе. Они који су остали су концентрисани у градовима, а посебно поносни на своје урбане културе, нарочито у босанском главном граду, [[Сарајево|Сарајеву]], који је убрзо постао један од најважнијих мултикултуралних градова у бившој [[Југославија|Југославији]].
[[Датотека:Muhajir.jpg|мини|десно|200px|Губитак готово свих османских територија крајем [[19. век|19]]. и почетком [[20. век]]а, нарочито након аустроугарске [[анексија|анексије]] Босне и Херцеговине, те [[Балкански ратови|Балканских ратова]], резултовао је великим бројем емиграната Бошњака у [[Турска|Турску]]; ти емигранти су били познатих под називом ''[[мухаџири]]'']]

Током 20. века [[Муслимани (народ)|босански Муслимани]] су основали неколико културних и социјалних удружења у циљу промовисања и очувања културног идентитета Бошњака. Најистакнутија босанска муслиманска културна и социјална удружења су била ''[[Гајрет]]'', ''[[Мерхамет]]'' и ''[[Народна узданица]]'', a касније и ''[[Препород]]''. Бошњачки муслимански интелектуалци се се окупили и око часописа ''Босна'' 1860. године да би промовисали идеју ''уједињене бошњачке нације''. Ова бошњачка група ће остати активна неколико деценија, уз континуитет идеја и коришћење ''бошњачког имена''. Од 1891. године до 1910. године су издавали часопис под називом ''Бошњак'', штампан [[латиница|латиницом]]. Његов рад промовише концепт ''бошњаштва'' и отворености према европској култури и утицајима. Од тада су Бошњаци усвојили европску културу под ширим утицајем [[Хабзбуршка монархија|Хабсбуршке монархије]]. У исто време су и задржали неке необичне карактеристике свог босанског исламског начина живота.{{sfn|Карчић|1999|pp=148–149}} Ове почетне али важне иницијативе уследиле су новим часописом под називом ''Бехар'' чији су оснивачи били [[Сафвет-бег Башагић]] (1870—1934), [[Едхем Мулабдић]] (1862—1954) и Осман Нури Хаџић (1869—1937).<ref>Хаверић, Џавид. ''History of the Bosnian Muslim Community in Australia: Settlement Experience in Victoria'' [''Историја босанске муслиманске заједнице у Аустралији: Искуство насељавања у Викторији'']. Institute for Community, Ethnicity and Policy Alternatives (ICEPA), Victoria University. стр. 27</ref>

Након Окупације Босне и Херцеговине 1878. године, аустријска управа [[Бенјамин Калај|Бенјамина Калаја]] (Benjámin Kállay), аустроугарског гувернера у Босни и Херцеговини, службено потврђује ''бошњаштво'' као темељ мултиконфесионалне бошњачке нације која укључује како кршћане тако и муслимане. Политика је покушала изоловати Босну и Херцеговину од њених наводно [[иредентизам|иредентистичких]] суседа (православне Србије и католичке Хрватске, али и муслимана Османског царства) и негирати концепте хрватске и српске националности који су већ почели да се формирају на тлу босанскохерцеговачких католичких и православних заједница.{{sfn|Velikonja|2003|pp=130–135}}{{sfn|Donia|2005|pp=}}<ref name="europa">{{Cite book|last=| first= | title = Eastern Europe and the Commonwealth of Independent States| trans-title = Источна Европа и Комонвелт независних држава | publisher = Routledge |year=1999| chapter = |isbn=978-1-85743-058-5|pages=214}}</ref> Доласком Бенјамина Калаја у окупирану Босну, борба против ''великосрпске опасности'' постаје један од главних аспеката аустроугарске политике, која циља да сузбије српски фактор и удружи Муслимане и Хрвате, са даљим циљем да Муслимане покатоличи.{{sfn|Терзић|2017|p=9}} Појам ''босанска државност'' је, међутим, чврсто утемељен само међу босанским муслиманима, док се жестоко противи мишљењима српских и хрватских националиста, који су, уместо потражње и захтева за босанским муслиманима као својим, одбијали босанску државност.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=5J_gAU8c9NIC&pg=PA110| title = Central and South-Eastern Europe|year=2004| trans-title = Централна и Југоисточна Европа| volume = 4|pages=110| isbn = 9781857431865| last1 = Publications| first1 = Europa| publisher = Psychology Press}}</ref>

[[Датотека:Archduke Eugen Bosniaks.jpg|мини|200px|Бошњаци су били регрутовани у елитне јединице аустроугарске армије, те већ [[1879]]. награђивани за своју храброст у служби аустријског владара, освајајући више медаља него било која друга јединица{{sfn|Wheatcroft|2009|p=264}}]]

Након Калајеве смрти 1903. године, службена политика је полако почела нагињати према прихваћању ''троетничке'' стварности Босне и Херцеговине. На крају, неуспех аустроугарских амбиција да се бошњачки идентитет почне неговати међу католицима и православцима је довео до тога да се готово искључиво босански муслимани почну придржавати истог, са ''бошњаштвом'' тиме усвојеним као етничком идеологијом босанских муслимана од стране националистичких фигура.{{sfn|Eller|1999|p=262}} Почевши од 1891. године, Мехмед-бег Капетановић Љубушак почиње изјављивати да босански муслимани нису били ни Хрвати ни Срби, већ су различити (и, истина, повезани) људи.{{sfn|Eller|1999|p=263}}

У новембру 1881. године, након увођења босанскохерцеговачке јединице унутар аустроугарске војске, аустроугарска власт доноси војни закон (''Wehrgesetz'') о увођењу обавезе свим Бошњацима да служе војсци [[Аустроугарска|Аустроугарске монархије]].<ref>Карчић, Фикрет (1995). ''The Bosniaks and the Challenges of Modernity: Late Ottoman and Hapsburg Times'' [''Бошњаци и изазови модерности: Касна османска и хабсбуршка времена'']. стр. 118</ref> То је довело до ширења нереда током децембра 1881. године и током 1882. године — што се могло угасити и потиснути само војним средствима. ''Аустријанци'' су апеловали [[муфтија|муфтији]] у Сарајеву, Мустафи Хилми Хаџиомеровићу (рођ. 1816), који је ускоро издао ''[[фетва|фетву]]'' „позивајући Бошњаке да се покоравају војном закону”.<ref>Карчић, Фикрет (1995). ''The Bosniaks and the Challenges of Modernity: Late Ottoman and Hapsburg Times'' [''Бошњаци и изазови модерности: Касна османска и хабсбуршка времена'']. стр. 119</ref> Друге важне муслиманске вође заједница као што су Мехмед-бег Капетановић Љубушак, касније градоначелник [[Сарајево|Сарајева]], такође позивају младе муслиманске мушкарце на служење хабсбуршкој војсци. 
На почетку избијања [[Први светски рат|Првог светског рата]], босански муслимани су мобилизовани да служе аустроугарској војсци; неки одлучују да је напусте како се не би борили против ''пријатеља Словена'', док су неки муслимане напали [[срби у Босни и Херцеговини|босанске Србе]] због очитог беса након атентата на надвојводу [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]]. Невен Анђелић пише: „Можемо само нагађати какав је осећај био доминантан у Босни у то време. И [[мржња|анимозност]] и толеранција су постојали у исто време.”<ref name="andjelic">{{harvnb|Анђелић|2003|pp=13, 14, 17}}</ref>

У модерној српској политичкој мисли 19. и 20. стољећа, никада није постојала идеја етничког чишћења Босне и Херцеговине.{{sfn|Терзић|2017|p=9}}

=== Југославија ===
{{такође погледајте|Југословенска муслиманска организација|Муслимани (народ)}}
Током постојања [[Краљевина Југославија|Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца]] (касније позната као [[Краљевина Југославија]]) босански муслимани су себе сматрали Србима или Хрватима.{{sfn|Klemenčič|Žagar|2004|p=113}} Какогод, први привремени кабинет је укључивао и муслимане.{{sfn|Ramet|2006|p=49}}

Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], муслиманска елита и ''господа'' се декларише као хрватско цвијеће и заједно са хрватских усташама учествује у масовним убијањима и геноциду над Србима. У фебруару 1943. године Немци су одобрили [[13. СС брдска дивизија Ханџар (1. хрватска)|13. СС оружану брдску дивизију „Ханџар” (1. хрватска)]] и почели регрутовање. Муслимани су чинили око 12% државне службе и оружаних снага [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]].{{sfn|Velikonja|2003|pp=178–179}}

Дио муслимана се ограђује од ових убијања јавним меморандумима,{{sfn|Tomasevich|2002|p=492}} а један мањи дио учествује на страни антифашиста, било на страни партизана или [[југословенска војска у отаџбини|четника]].{{sfn|Malcolm|1996|p=188}}<ref name="lampe">{{harvnb|Lampe|2000|pp=206, 209, 210}}</ref><ref name="glenny">{{harvnb|Glenny|2001|pp=192, 494—495}}</ref>

Током социјалистичког периода Југославије, Муслимани су и даље били третирани као верска група, умјесто као етничка, најчешће као ''Срби-муслимани'' или, у мањој мери ''Хрвати-муслимани''<ref name="automatski generisano1">{{harvnb|Banac|1988|pp=287–288}}</ref> и ''етнички неопредељени муслиман''.{{sfn|Banac|1983|pp=463–464}} Као посебна народност Муслимани су признати 1961. године. Том приликом, један од водећих комунистичких вођа, [[Родољуб Чолаковић]], наводи да су „наша муслиманска браћа била равноправна са Србима и Хрватима”, те да „нису била присиљена да се изјасне као Србин или Хрват”. Он је њима гарантовао „пуну слободу у њиховом националном опредељењу”.<ref>Дураковић. „Проклетство Муслимана”. стр. 165.</ref> 1971. године, Муслимани су у потпуности признати као нација, те у [[Попис становништва у СР Босни и Херцеговини 1971.|Цензусу у БиХ 1971. године]] опција ''Муслиман по националности'' бива додана.{{sfn|Banac|1983|pp=463–464}}

=== Рат у Босни и Херцеговини ===
{{такође погледајте|Рат у Босни и Херцеговини|Први бошњачки сабор}}
Током Рата 1992—1995. године, припадници сва три народа БиХ (Муслимани, [[Срби у Босни и Херцеговини|Срби]] и [[Хрвати у Босни и Херцеговини|Хрвати]]) били су жртве међусобног етничког чишћења. Највећи број цивилних жртава био је из редова Муслимана, а потом Срба и Хрвата. Муслимани су највећим делом протеривани са подручја Подриња, где су значајно утицали у укупном броју становништва.{{чињеница|date=02. 2023. }} Са друге стране, са територија које су биле под војном контролом Муслимана, нарочито са подручја Средње Босне и Сарајева, протеривани су Срби.

Због рата је велики број избеглица (укључујући и неколико стотина хиљада Муслимана, тада Бошњака) напустио је Босну и Херцеговину, а драстичне демографске промене су захватиле многе делове земље.

По попису из 1991. године, Муслимани су чинили већину становништва у једном броју општина средње, источне и западне Босне и Херцеговине. У мањем броју су били присутни и у општинама у којима су већину становништва чинили Срби или Хрвати. Услед етничке хомогенизације извршене током грађанског рата. Данас Бошњаци чине апсолутну већину у [[Сарајево|Сарајеву]] и његовом кантону ([[Кантон Сарајево]]), Унско-санском кантону западне Босне (са центром у [[Бихаћ]]у), кантонима централне и североисточне Босне (Средњобосанском, Зеничко-добојском и Тузланском), као и у делу Подриња (Босанско-подрињски кантон са центром у [[Горажде|Горажду]]). У мањем броју су присутни и у [[Брчко Дистрикт|Брчко дистрикту]], деловима [[Херцеговина|Херцеговине]] и [[Подриње (регија)|Подрињу]].{{чињеница|date=02. 2023. }}

== Језик ==
{{главни чланак|Бошњачки језик}}

Бошњаци говоре [[бошњачки језик|бошњачким језиком]] који је истовјетан [[српски језик|српском]], односно [[српскохрватски језик|српскохрватском језику]] из ког је и настао средином 1990.<ref>Dalby, David. „Linguasphere” (1999/2000). Linguasphere Observatory. стр. 445. 53-AAA-g. «srpski+hrvatski → srpskohrvatski».</ref><ref>{{cite book|author=Benjamin W. Fortson IV|title=Indo-European Language and Culture: An Introduction |location= |publisher= |year=2010}} [''Индоевропски језик и култура: Увод'']. 2. изд. Blackwell. стр. 431: „Because of their mutual intelligibility, Serbian, Croatian, and Bosnian are usually thought of as constituting one language called Serbo-Croatian.” (у преводу на српски: „Због међусобне разумљивости језика, српски, хрватски и бошњачки се често сматрају једним заменским језиком који се зове српскохрватски.”)</ref><ref>{{Cite book|url=http://www.phil.muni.cz/linguistica/art/blazek/bla-003.pdf|last=Вáцлав|first=Блажек|title=On the Internal Classification of Indo-European Languages: Survey|trans-title=Унутрашња класификација индоевропских језика: Анкета|accessdate=20. 10. 2010.|pages=15–16|archive-date=04. 02. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120204101748/http://www.phil.muni.cz/linguistica/art/blazek/bla-003.pdf|url-status=live}}</ref>

У јавности су постојала спорења и полемике зашто Бошњаци називају свој језик босанским а не бошњачким, што је званичан став србистике и [[Српска академија наука и уметности|САНУ]].<ref>{{Cite web|url=https://www.isj.sanu.ac.rs/en/2017/08/11/odluka-odbora-za-standardizaciju-o-statusu-bosanskog-ili-bosnjackog-jezika/|title=ОДЛУКА ОДБОРА ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ О СТАТУСУ БОСАНСКОГ ИЛИ БОШЊАЧКОГ ЈЕЗИКА|last=goranjoca|date=2017-08-11|website=ИНСТИТУТ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ|language=sr-RS|access-date=2023-01-04}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/336290/Kultura/SANU-Ne-postoji-bosanski-jezik|title=САНУ: Не постоји босански језик|last=Р|first=К.|website=Politika Online|access-date=2023-01-04|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613110802/https://www.politika.rs/scc/clanak/336290/Kultura/SANU-Ne-postoji-bosanski-jezik|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/356329/Bosnjacki-nije-bosanski|title=Бошњачки није босански|last=Ковачевић|first=Милош|website=Politika Online|access-date=2023-01-04|archive-date=04. 01. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230104221018/https://www.politika.rs/scc/clanak/356329/Bosnjacki-nije-bosanski|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://sandzacke.rs/metromahala/zasto-bosanski-jezik-nije-bosnjacki-jezik/|title=Zašto bosanski jezik nije bošnjački jezik? {{!}} Sandzacke.rs|last=Sandzacke|date=9 June 2018|language=bs-BA|access-date=2023-01-04|archive-date=04. 01. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230104221019/https://sandzacke.rs/metromahala/zasto-bosanski-jezik-nije-bosnjacki-jezik/|url-status=live}}</ref>

Први службени речник бошњачког језика, чији је аутор Мухамед Хеваија Ускуфија, штампан је почетком 1630-их (''Потур Шахидија'', 1631. год.).<ref>{{cite web|url=http://www.bosanskaposta.no/vise.php?article_id=1038&category_id=2 | title = Trajan kulturološki spomenik | last=Muratspahić | first = Izet | website = bosanskaposta.no |date=5. 4. 2012 | accessdate=25. 2. 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160306112104/http://www.bosanskaposta.no/vise.php?article_id=1038&category_id=2 | archive-date=6. 3. 2016 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web | url = http://ljubusaci.com/2013/08/12/muhamed-hevai-uskufi-bosansko-turski-rjecnik-iz-1631-godine/ | title = Muhamed Hevai Uskufi: Bosansko-turski rječnik iz 1631. godine | author = Faruk | publisher = Avaz | website = ljubusaci.com | date = 12. 8. 2013 | accessdate = 25. 2. 2016 | archive-date = 13. 06. 2024 | archive-url = https://web.archive.org/web/20240613110822/https://ljubusaci.com/2013/08/12/muhamed-hevai-uskufi-bosansko-turski-rjecnik-iz-1631-godine/ | url-status = live }}</ref><ref>{{cite web | url = http://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=7620 | title = HEVAJI USKUFI, Muhamed (Hevaji Uskufi Bosnevi, Hevajija Uskufija, Hevāji Uskūfī, Hevayi, Hawā'i, Uskifi, Üsküfi Bosnevija, Üskūfī; Mahammad, Mehmed) | last = Ćošković | first = Pejo | website = hbl.lzmk.hr | year = 2002 | accessdate = 25. 2. 2016 | archive-date = 05. 03. 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160305211724/http://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=7620 | url-status = live }}</ref><ref>{{cite web | url = http://bhstring.net/tuzlauslikama/tuzlarije/viewnewnews.php?id=45995 | title = Održana promocija Bosansko-turskog rječnika iz 1631. godine | last = M. | first = S. | publisher = tuzlarije.net | website = bhstring.net | date = 1. 3. 2012 | accessdate = 25. 2. 2016 | archive-date = 05. 03. 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160305063328/http://bhstring.net/tuzlauslikama/tuzlarije/viewnewnews.php?id=45995 | url-status = live }}</ref><ref>{{cite web | url = http://www.bosnjackiinstitut.ba/dokumenti/Decembar%202012.pdf | title = Bosansko-turski rječnik | author = Biblioteka Bošnjačkog instituta — Fondacije Adila Zulfikarpašića | website = bosnjackiinstitut.ba | year = 2012 | accessdate = 25. 2. 2016 | archive-date = 23. 05. 2015 | archive-url = https://web.archive.org/web/20150523041847/http://www.bosnjackiinstitut.ba/dokumenti/Decembar%202012.pdf | url-status = dead }}</ref>

Један од првих граматичара, [[исусовци|језуитски]] свештеник Бартол Кашић, је у свом делу из 1640. године (''Римски ритуал'') бошњачки језик назвао ''нашким'' и ''босанским''. Он је користио термин ''босански'' иако је био рођен у [[Чакавско наречје|чакавском]] региону; одлучио је усвојити „заједнички језик” (''„lingua communis”''), верзију [[Штокавско наречје|штокавске икавице]].<ref>Ritual rimski (Roman Rite), 1640</ref>

[[Датотека:Bosnian dictionary by Muhamed Hevaji Uskufi Bosnevi in 1631.jpg|мини|200px|десно|Речник босанског језика ''Потур Шахидија'' (''Магбули ’ариф''), аутора Мухамеда Хеваије Ускуфије, написан 1631. године аребицом, босанском варијантом персијско-арапског писма]]

Босански фрањевац Матија Дивковић који се сматра оснивачем књижевности Босне и Херцеговине,<ref name="Lovrenovic">{{cite web| title = DIVKOVIĆ: OTAC BOSANSKE KNJIŽEVNOSTI, PRVI BOSANSKI TIPOGRAF | url = http://ivanlovrenovic.com/2012/01/divkovic-otac-bosanske-knjizevnosti-prvi-bosanski-tipograf/| publisher = ivanlovrenovic.com| accessdate = 30. 8. 2012.| last = Lovrenović| first = Ivan| date = 30. 1. 2012.| archive-url = https://web.archive.org/web/20120712170534/http://ivanlovrenovic.com/2012/01/divkovic-otac-bosanske-knjizevnosti-prvi-bosanski-tipograf/| archive-date = 12. 07. 2012|url-status=dead}}</ref><ref name="hrvatska-rijec">{{cite web|title=Matija Divković — otac bosanskohercegovačke i hrvatske književnosti u BiH| url = http://www.hrvatska-rijec.com/2011/04/matija-divkovic-otac-bosansko-hercegovacke-i-hrvatske-knjizevnosti-u-bih/| publisher = www.hrvatska-rijec.com| accessdate=30. 8. 2012.|date=17. 4. 2011.| archiveurl = https://archive.today/20120117002803/http://www.hrvatska-rijec.com/2011/04/matija-divkovic-otac-bosansko-hercegovacke-i-hrvatske-knjizevnosti-u-bih/| archivedate=17. 1. 2012|url-status=dead}}</ref> у свом делу из 1611. године (''Nauk krstjanski za narod slovinski''), на крају његовог првог дела — спомиње ''прави и истински босански језик'' (''„a privideh iz dijačkog u pravi i istinit jezik bosanski”'').
== Култура ==
[[Датотека:Bosnian dance.png|мини|200п|Девојке плешу традиционално коло]]

Као и многи други елементи бошњачке културе, бошњачки фолклор је потекао из [[европа|европских]], [[Словени|словенских]] и османских утицаја. Генерално говорећи, фолклор варира од регије до регије и од града до града. Градови као што су [[Сарајево]] и [[Мостар]] имају богату ''личну'' фолклорску традицију. Многи објекти изграђени људском руком као што су мостови и фонтане, те природни локалитети — такође играју значајну улогу. Саме корене бошњачке народне душе представљају народни музички жанрови: љубавне песме [[севдалинка|севдалинке]] и верске песме илахије.

Словенска традиционална [[мит]]ска обележја, као што су [[Змај (словенска митологија)|змајеви]], [[Ала (митологија)|але]], чаробњаци и словенске виле, такође је битно споменути. Предсловенски утицаји су далеко ређи, али ипак присутни. Одређени елементи [[Илири|илирских]] и [[Келти|келтских]] веровања су исто тако присутна уверења.<ref>{{Cite web |url=http://www.scribd.com/doc/75692611/Glasnik-Zemaljskog-Muzeja-1894-god-6-knj-1 |title=Гласник земаљског музеја (1. јул 1894). „Вјерске старине из Босне и Херцеговине” ''(scribd)'' |access-date=02. 11. 2014 |archive-date=05. 11. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141105071115/https://www.scribd.com/doc/75692611/Glasnik-Zemaljskog-Muzeja-1894-god-6-knj-1 |url-status=live }}</ref>

Бошњачке занатлије баве се производњом средњовековним ''филигранима'' (једна од техника коришћених у изради накита, која се по правилу изводи искључиво у [[сребро|сребру]] или [[злато|злату]]; основни елементи су плетене и залемљене жице, додатно још комбиноване са ситним зрнцима) које су правиле старе [[Сарајево|сарајевске]] занатлије, Друга распрострањена традиција је ''[[муштулук]]'', при чему доносилац добре вести (''муштулугџија''), након изговореног узвика ''муштулук!'', очекује поклон или неку другу (новчану) награду.

[[Датотека:Sevdah - (Gitarre) Zute Dunje.ogg|noicon|мини|200px|Инструментално извођење познате бошњачке народне песме, односно [[севдалинка|севдалинке]], под називом ''Жуте дуње'']]

Бошњаци (као и Срби) изводе народне песме [[севдалинка|севдалинке]]. Севдалинке се традиционално изводе на [[саз]]у, турском жичаном инструменту који је касније замењен (у севдалинкама). Међутим, модернији аранжман, у порузи неких који заговарају изворну форму, обично чини вокал у пратњи [[хармоника|хармонике]] заједно с [[добош]]ем, [[контрабас]]ом, [[гитара|гитаром]], [[кларинет]]ом и [[виолина|виолином]]. Севдалинке су јединствене у Босни и Херцеговини. Оне су настале у османској Босни као урбана босанска музика с присуством оријенталних утицаја. Почетком 19. века, бошњачка песникиња Умихана Чувидина у великој мери доприноси севдалинци писањем песама о изгубљеним љубавима, које је и певала.

Песници који су увелико допринели богатој баштини бошњачког народа су, између осталих — Дервиш-паша Бајезидагић, Абдуллах Босневи, Хасан Кафи Прушчак, Абдурахман Сири, Абдулвехаб Илхамија, Мула Мустафа Башескија, Хасан Каимија, [[Иван Фрањо Јукић]], [[Сафвет-бег Башагић]], [[Муса Ћазим Ћатић]], [[Мак Диздар]] и други. Баштину су обогаћивали и угледни писци су као што су Енвер Чолаковић, [[Скендер Куленовић]], [[Абдулах Сидран]], Неџад Ибришимовић и многи други.

[[Датотека:Blagaj Ceilings.jpg|мини|десно|200px|Река [[Буна (река)|Буна]], у близини насеља [[Благај (Мостар)|Благаја]] у јужној Херцеговини, који се налази на извору Буне и историјске [[Текија (грађевина)|текије]] (место за окупљање дервиша); благајска текија је саграђена око 1520. године, са елементима османске архитектуре и медитеранског стила,<ref name="The natural and architectural ensemble of Blagaj">{{cite web | title = The natural and architectural ensemble of Blagaj | trans-title = Природни и архитектурални састав Благаја | url = http://whc.unesco.org/en/tentativelists/5280/ | work = whc.unesco.org | publisher = Оквирна листа Босне и Херцеговине | accessdate = 21. 5. 2009. | archive-date = 16. 06. 2019 | archive-url = https://web.archive.org/web/20190616213525/http://whc.unesco.org/en/tentativelists/5280/ | url-status = live }}</ref><ref name="Tekke in Blagaj on the Buna Spring, the natural and architectural ensemble of Blagaj">{{cite web | title = Tekke in Blagaj on the Buna Spring, the natural and architectural ensemble of Blagaj | trans-title = <!---->Текија у Благају на Буни, природни и архитектурални састав Благаја | url = http://whc.unesco.org/en/tentativelists/5280/ | work = whc.unesco.org | accessdate = 22. 5. 2009. | archiveurl = https://web.archive.org/web/20190616213525/http://whc.unesco.org/en/tentativelists/5280/ | archivedate = 16. 06. 2019 | url-status = live }}</ref> те се сматра националним спомеником]]

Историјски часописи као што су ''[[Гајрет]]'', ''Бехари ''Бошњаксу неки од најистакнутијих публикација, које су допринеле очувању бошњачког идентитета крајем [[19. век|19]]. и почетком [[20. век]]а. Босанска литература је углавном позната по својим баладама: [[Хасанагиница]], Смрт Омера и Мериме и Смрт браће Морића. Хасанагиница је преношена из генерације у генерацију у усменом облику, док је коначно записана и објављена 1774. године од стране италијанског антрополога Алберта Фортиса у његовој књизи Viaggio in Dalmazia [Путовања Далмацијом].<ref>{{harvnb|Wolff|2003|pp=191—192}}</ref> Хасанагиница се сматра једном од најлепших балада икад написаних, а касније је и преведена на [[немачки језик|немачки]] ([[Јохан Волфганг Гете|Јохан Волфганг фон Гете]], 1775), [[енглески језик|енглески]] ([[Валтер Скот|Волтер Скот]], 1798), [[руски језик|руски]] ([[Александар Пушкин]], 1835), [[француски језик|француски]] (Проспер Мериме, 1827; [[Адам Мицкјевич]], 1841) и  друге светске језике.{{чињеница|date=02. 2023. }}

=== Религија ===
[[Датотека:Bruner-Dvorak, Rudolf - Bosna, medresa 2 (ca 1906).jpg|мини|десно|200п|Босанска [[медреса]], око 1906. год.]]
[[Датотека:Pocitelj.PNG|мини|200п|Шишман Ибрахим-пашина џамија (Хаџи-Алијина џамија), [[Почитељ]]; џамија изграђена 1562/1563. год.]]
[[Датотека:Medresa Sarajevo.JPG|мини|200п|[[Гази Хусрев-бегова медреса]] је [[медреса]] основана 1537. године у част Гази Хусрев-бегове мајке Селџуклије чије је име једно вријеме и носила, у [[Општина Стари Град (Сарајево)|Старом Граду]] у Сарајеву]]

Већина Бошњака припада [[сунизам|сунитском исламу]], иако је историјски [[суфизам]] такође одиграо значајну улогу међу Бошњацима дајући већу предност матичним сунитским правилима, као што је ''накшибендијско'', ''рифаијско'' и ''кадиријско'' веровање (''тарикат''). [[Исламска заједница у Босни и Херцеговини|Босанска Исламска заједница]] је такође била под утицајем ''других струја'' унутар ислама, осим оне преовладавајуће [[Ханифијски мезхеб|ханефијске школе]], посебно након рата 90-их година.<ref name="gasilund">Гаши, Ашк, Меламисуфисм и Босниен. „En dold gemenskap”. Lund studije u istoriji religija. 45. izd. Odel za istoriju i antropologiju religija. Lund univerzitet. Lund, Švedska. стр. 38.</ref>

Положај суфизма у Босни за време османског доба је био законски исти као и у другим деловима [[Османско царство|Царства]]. Бошњачке суфије су се бавиле књижевношћу, пишући често на оријенталним језицима (арапски, турски и персијски), иако их је било и неколико који су користили босански,{{sfn|Šabanović|1973|pp=}} као што су Абдурахман Сири (1785—1846/47) и Абдулвехаб Илхамија (1773—1821). Још један [[суфизам|суфи]] из Босне је Хамза Хали Бошњак, чија се доктрина сматра супротном од оне службеног тумачења ислама. Његове присталице ''хамзевије'' су формирале религијски покрет који се често пореди са сектом уско-везаној ''тарикату'' ''„бајрами-мелами”''.{{sfn|Ћехајић|1986|p=}}{{sfn|Хаџијахић|1977|p=}} Други истакнути бошњачки суфи је Хасан Кафи Прушчак, суфијски мислилац и најистакнутија фигура научне литературе и интелектуалног живота Бошњака [[16. век]]а.

У [[Јавно мњење|јавном мњењу]] 1998. године, 78,3% Бошњака у [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерацији Босне и Херцеговине]] се изјаснило да су верници.{{sfn|Velikonja|2003|pp=261, 365}} Босански муслимани имају тенденцију да се прикажу као умерени, секуларни и европски-оријентисани у односу на друге муслиманске групе.{{sfn|Bringa|2002|p=}}{{sfn|Bringa|1995|p=}}

Кјел Мегнусон (Kjell Magnusson) истиче да је религија одиграла велику улогу у процесима који су обликовали националне покрете и формирања нових држава на [[Балканско полуострво|Балкану]] након османског повлачења, јер су Османлије разликовали народе по њиховој религијској припадности.{{sfn|Magnusson|1994 |p=}}{{sfn|Olsson|1994|p=}} Иако религија игра само малу улогу у свакодневном животу народа у Босни и Херцеговини данас, следећи етничко-религијски [[стереотип]]и су још увек прилично чести: ''Срби морају бити исто што и православци'', ''Хрвати морају бити исто што и католици'', а ''Бошњаци морају бити исто што и муслимани''. Међутим, још увек постоје појединци који ''крше'' наведене обрасце, те активно практикују друге религије.<ref name="gasilund"/>

=== Имена и презимена ===
Бошњачка имена су већином [[арапски језик|арапских]], [[турски језик|турских]] и [[персијски језик|персијских]] корена. Пример су имена ''Осман'', ''Мехмед'', ''Исмет'', ''Кемал'', ''Хасан'', ''Ибрахим'', ''Мустафа'' и др. Јужнословенска имена као што је име ''Златан'' су присутна већином у нерелигијским породицама Бошњака. Оно што је уочљиво је то да су због структуре бошњачког језика многа муслиманска имена измењена у јединствена бошњачка. Нека [[оријент]]ална имена су добила скраћену форму. На пример, ''Хусо'' од ''Хусе(ј)ин'', ''Ахмо'' од ''Ахмед'', ''Мехо'' од ''Мехмед'' и сл. Овакав пример су и имена бошњачких вицевских јунака Мује и Суље, чија су имена у ствари скраћене форме имена ''Мустафа'' и ''Сулејман''. Оно што је још учесталије је трансформација имена која су у арапском и турском прихваћена само за један пол. У бошњачком језику, једноставним одбацивањем слова ''а'' име се из женског може променити у мушко: традиционално женско име ''Јасмина'' прелази у популарно мушко име ''Јасмин''. Слично, додавањем слова ''а'' учесталом имену ''Махир'' ствара се женско име ''Махира''.<ref>Сенад Агић (1. јул 1999). „Муслиманска лична имена: са етимологијом, етимолошком графијом и семантиком (3. изд.)”. Ел-Калем</ref>

Бошњачка презимена, као и сва типична међу [[Јужни Словени|Јужним Словенима]], најчешће завршавају на ''-ић'' или ''-овић''. Ова појава ''[[патроним]]ије'' ([[грчки језик|грч.]] ''πατρονυμικόν'' / ''патронyмикон'' — „име оца”) се може успоредити с енглеским суфиксом ''-son'' ([[енглески језик|енгл.]] ''son'' — „син”), који у енглеским презименима игра улогу обележавања наслеђа очевог имена (''Johnson'', ''Wilson'', ''Ericson'', ''Stivenson'' и др.). Оно што долази пре ''-(ов)ић'' суфикса може ''рећи'' доста тога о једној породици.

Већина бошњачких презимена прати сличан образац који потиче из периода када су та презимена у Босни и Херцеговини стандардизована. Нека бошњачка [[муслимани|муслиманска]] имена садрже име оснивача породице на почетку, а онда следи исламска струка или титула, те завршетак ''-ић''. Примери овог облика су презимена ''Изетбеговић'' („син Изет-бега”), ''Хаџиосмановић'' („син хаџи Османа”) и сл. Неке варијације овог обрасца укључују презимена која спомињу само име, као што је ''Османовић'' („син Османа”), те презимена која спомињу само струку, као што је ''Имамовић'' („син имама”). Нека чак спомињу и религију, као што је ''Муслимовић'' („син муслимана”).

Одређен број бошњачких презимена нема исламске корене за које би се могла везати, а завршавају се на ''-(ов)ић'', што је често међу словенским презименима. Ова презимена су вероватно остала непромењена још од средњовековног доба, а већином потичу од старог босанског [[племство|племства]] или последњег таласа [[конверзија|конвертовања]] на ислам. Примери оваквих презимена су ''Твртковић'', ''Куленовић'' и др.

Такође постоје и друга презимена која не завршавају на ''-ић'', уопште. Та презимена су најчешће изведена из назива места порекла, занимања или других различитих фактора у историји одређене породице. Примери ових презимена су ''Златар'', ''Ковач'', ''Колар'' и др.

Нека бошњачка презимена имају страно порекло, које указује на то да је оснивач породице потекао из места које је изван Босне и Херцеговине. Многа таква презимена имају [[мађарски језик|мађарско]], [[албански језик|албанско]], [[цинцари|влашко]], [[арапски језик|арапско]] или [[турски језик|турско]] порекло. Примери су ''Власић'', ''Арнаутовић'', ''Араповић'' и сл. Постоје и презимена за које се сматра да су предсловенског порекла; [[Келти|келтско]]-[[Илири|илирског]]<ref>E. Çabej (1987). „Ilirishtja dhe Shqipja, Studime gjuhesore IV”. Priština. стр. 202.</ref> (''Матаруга'' и ''Моторуга''), [[Готи|готског]]<ref>I. Pašić. „Predslavenski korijeni Bošnjaka — Ilirsko-gotski korijeni bosanske vladarske dinastije, stećaka i Crkve Bosanske”. стр. 469.</ref> (''Манигода''), или било којег другог порекла.

Многа бошњачка презимена су слична или истоветна хрватским и српским: ''Филиповић'', ''Пушкар'', ''Јашић'', ''Сучић'', ''Субашић'', ''Бегић'', ''Хаџић'' и др.

== Заједнице ==
Највећи број Бошњака изван Босне и Херцеговине се налази у [[Србија|Србији]] и [[Црна Гора|Црној Гори]] (посебно у регији познатој као [[Санџак]]). Град [[Нови Пазар]] је дом највеће бошњачке популације изван Босне и Херцеговине. Још 40.000 Бошњака се налази у [[Хрватска|Хрватској]] и 38.000 у [[Словенија|Словенији]].

Због Рата у Босни и Херцеговини, велики број Бошњака је емигрирао у земље изван [[Балканско полуострво|Балкана]]. Највећа бошњачка популација настањена изван држава бивше Југославије се налази у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Шведска|Шведској]], [[Аустрија|Аустрији]], [[Њемачка|Немачкој]], [[Швајцарска|Швајцарској]], [[Аустралија|Аустралији]], [[Канада|Канади]] и [[Турска|Турској]]. Пријашње генерације бошњачких имиграната у неке од тих земаља су до сада углавном интегрисане у истим.

У западним земљама, велика већина Бошњака су ратне избеглице које су дошле у те земље [[1990-е|1990-их]] година. Они и даље већином говоре [[бошњачки језик]] и одржавају културне и верске заједнице, редовно посећују своју родну земљу, те шаљу писма породицама које су остале код куће.

;Број Бошњака у СФРЈ 1948–1991.

{| {{prettytable}}
| Републике
| 1948.
| 1953.
| 1961.
| 1971.
| 1981.
| 1991.
|- 
| [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР БиХ]]
| 788.403 (30,7 %)
| 891.800 (31,3 %)
| 842.248 (25,7 %)
| 1.482.430 (39,6 %)
| 1.630.033 (39,5 %)
| 1.905.829 (43,7 %)
|-
| [[Социјалистичка Република Црна Гора|СР Црна Гора]]
| 387 (0,0 %)
| 8396 (2 %)
| 30.655 (6,5 %)
| 70.236 (13,3 %)
| 78.080 (13,4 %)
| 89.614 (14,6 %)
|-
| [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватска]]
| 1077 (0,1 %)
| 16.185 (0,4 %)
| 3113 (0,1 %) 
| 18.457 (0,4 %)
| 23.740 (0,5 %)
| 43.469 (0,9% )
|-
| [[Социјалистичка Република Македонија|СР Македонија]]
| 1560 (0,1 %)
| 1591 (0,1 %)
| 3002 (0,3 %)
| 1248 (0,1 %)
| 39.512 (2,1 %)
| 35.256 (1,7 %)
|-
| [[Социјалистичка Република Словенија|СР Словенија]]
| 179 (0,0 %)
| 1617 (0,1 %)
| 465 (0,0 %)
| 3197 (0,2 %)
| 13.425 (0,7 %)
| 26.867 (1,4 %)
|-
| [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]]
| 17.315 (0,3 %)
| 79.109 (1,1 %)
| 93.457 (1,2 %)
| 154.364 (1,8 %)
| 215.166 (2,3 %)
| 246.411 (2,5 %)
|-
| [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]
| 808.921 (5,1 %)
| 998.698 (5,9 %)
| 972.940 (5,2 %)
| 1.729.932 (8,4 %)
| 1.999.957 (8,9 %)
| 2.347.446 (10,0 %)
|}

=== Дијаспора ===
==== Сједињене Америчке Државе ====
Бошњаци су били зачетници у успостављању Муслиманске заједнице у Чикагу. Године 1906. године су основали ''Џемијетул Хајрије'' у [[Илиноис]]у ради очувања верске и националне традиције заједнице, као и пружања узајамне помоћи за сахране и болести. Организација је основала своје огранке у [[Гери]]ју, [[Индијана]] (1913) и [[Бјут-Силвер Боу (Монтана)|Бјуту]], [[Монтана]] (1916), а они представљају најстарију постојећу муслиманску организацију у Сједињеним Америчким Државама.

Сједињене Државе имају бројна бошњачка културна, спортска и верска удружења. Новине на бошњачком језику и други часописи се објављују у многим државама. ''([http://sabahusa.com/ Босанско-америчке новине ''Сабах''])'' Највећа заједница Бошњака у Сједињеним Државама се налази у Сент Луису.

==== Канада ====
[[Датотека:Hedo Turkoglu point guard 11-27-08.jpg|мини|десно|125px|[[Хидајет Туркоглу|Хидајет Туркогл]]у (Hidayet Türkoğlu) је турски [[НБА]] играч бошњачког порекла]]

Традиционални центри боравка и културе за људе из Босне и Херцеговине су [[Торонто]], [[Монтреал]] и [[Ванкувер]]. Бројна бошњачка културна, спортска и верска удружења успешно делују, а новине на бошњачком језику и други часописи се објављују у многим државама. Највећа бошњачка организација у Канади је ''Конгрес Бошњака Северне Америке''.<ref>{{Cite web |url=http://www.bosniak.org/ |title=Конгрес Бошњака Сјеверне Америке (''bosniak.org'') |access-date=01. 01. 2013 |archive-date=07. 05. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160507110644/http://www.bosniak.org/ |url-status=live }}</ref>

==== Турска ====
Бошњачке заједнице у [[Турска|Турској]] вуку своје корене углавном до егзодуса босанских муслимана из [[Босански пашалук|Босанског ејалета]] у [[19. век|19]]. и почетком [[20. век]]а, као резултат пада владавине Османског царства на Балкану. Према проценама из 2008. године од стране Већа за националну сигурност Турске (''Milli Güvenlik Kurulu'') чак 2.000.000 грађана Турске је српског порекла.<ref>{{cite web | author = Milliyet | url = http://www.milliyet.com.tr/default.aspx?aType=SonDakika&Kategori=yasam&ArticleID=873452&Date=07.06.2008&ver=16 | title = Türkiye'deki Kürtlerin sayısı! | publisher = www.milliyet.com.tr | date = 6. 6. 2008. | accessdate = 5. 5. 2013. | archive-date = 15. 06. 2018 | archive-url = https://web.archive.org/web/20180615162454/http://www.milliyet.com.tr/default.aspx?aType=SonDakika | url-status = live }}</ref> Бошњаци углавном живе у регији Мармара која је — другим речима — северозападна Турска. Највећа бошњачка заједница у Турској је у [[Истанбул]]у. 
Јенибосна је градић који се налази на западном делу истанбулског дистрикта Бахчелиевлер (Bahçelievler), који граничи са суседним округом Кучукчекмеџе (Küçükçekmece). Власти дистрикта су забележиле масовне миграције из бившег [[Османско царство|Османског царства]] након оснивања [[Турска|Републике Турске]].{{чињеница|date=05. 2015. }}<!--mrtva veza od tog datuma-->
Назив градића долази из имена главног града Босне и Херцеговине, Сарајева. Насеље се у почетку звало ''Сарајбосна'', што је турски еквивалент ''Сарајева'', пре него што је преименовано у ''Јенибосну'' формирањем Републике Турске.

Значајне бошњачке заједнице постоје и делују у [[Измир]]у, Карамурселу, Јалови, [[Бурса|Бурси]] и [[Једрене|Једрену]].

== Галерија ==

<center>
<gallery widths="143px" heights="143px">
Датотека:Bosniak national flag.svg|border|Застава [[Босна и Херцеговина|босанскохерцеговачких]] Бошњака
Датотека:Flag of Bosnia and Herzegovina (1992–1998).svg|border|[[Застава]] бивше [[Република Босна и Херцеговина|Републике Босне и Херцеговине]], популаран симбол међу Бошњацима
Датотека:Flag of the Islamska Zajednica.svg|border|Застава [[Босна и Херцеговина|босанскохерцеговачких]] [[Муслимани|муслимана]], популаран симбол међу Бошњацима
Датотека:Bosniak National Flag in Sandzak.svg|border|Застава [[Бошњаци у Србији|Бошњачког националног вијећа у Србији]]
Датотека:BiH Federation of Bosnia and Herzegovina.svg|[[Босански љиљан (симбол)|Љиљан]], симбол Бошњака на бившем [[Грб Федерације Босне и Херцеговине|грбу Федерације Босне и Херцеговине]]
Датотека:Coat of arms of Bosnia and Herzegovina (1992–1998).svg|[[Грб]] бивше [[Република Босна и Херцеговина|Републике Босне и Херцеговине]], популаран симбол међу Бошњацима
Датотека:National Symbol of Bosniaks in Sandzak.png|Грб [[Бошњаци у Србији|Бошњачког националног вијећа у Србији]]
Датотека:Preziosi - Dervish - from Bosnia.jpg|[[Дервиш]] из Босне, слика Амедеа Презиосија<br />(1816—1882)
Датотека:Mostar Mahomedan woman Herzegowina Austro-Hungary.jpg|[[Муслимани (народ)|Муслиманка]] из [[Мостар]]а
Датотека:Bosniaks. Босняки. Bošnjaci 1869.jpg|Девојка која плеше (1869)
Датотека:Bruner-Dvorak, Rudolf - Bosna, modlitba (ca 1906).jpg|Бошњаци врше молитву на отвореном,<br />{{цирка|1906. год.}}
Датотека:Turbe Gazi Husrev-bega.jpg|[[Турбе (маузолеј)|Турбе]] [[Гази Хусрев-бег]]а у Сарајеву
Датотека:Alifakovac cemetery.jpg|Старо муслиманско гробље Алифаковац у Сарајеву
Датотека:Inside Blagaj tekke.jpg|Традиционални намештај унутар [[Благај (Мостар)|благајске]] [[текија (грађевина)|текије]]
Датотека:Ferhadija-Moschee, Banja Luka April 1941.jpg|[[Ферхат-паша Соколовић|Ферхат-пашина]] џамија, изграђена 1579. год. у [[Бања Лука|Бањој Луци]], је била једно од највећих достигнућа исламске бх. архитектуре у Европи у [[16. век]]у
Датотека:Bosnyák ház 1896-32.JPG|''Bosnyák lakóház'' (''Бошњачка кућа'') са мађарске Милленијске изложбе, 1896. год.
Датотека:Militärfriedhof Lebring 3.JPG|Војно гробље II бх. пешадијског регимента у близини Лебринг-Санкт Маргаретена у [[Аустрија|Аустрији]]
Датотека:Bascarsija Market Sarajevo.jpg|Традиционални бошњачки ''филигран'' на сарајевском старом базару и историјском центру града, [[Башчаршија|Башчаршији]] 
Датотека:Eurovisie Songfestival 76 Den Haag Ambasadori (Joegoslavie), Bestanddeelnr 928-5016.jpg|Исмета Дервоз-Крвавац из групе Амбасадори на Такмичењу за пјесму Евровизије<br />1976. год.
</gallery></center>

== Напомене ==
{{напомене}}

== Види још ==
{{div col}}
* [[Бошњаци (архаизам)]]
* [[Босанци]]
* [[Херцеговци]]
* [[Бошњачки језик]]
* [[Бошњачки национализам]]
* [[Босански унитаризам#Бошњачки концепт|Бошњачки унитаризам]]
* [[Интегрално бошњаштво|Бошњачки интегрализам]]
* [[Бошњакизација]]
* [[Муслимани (народ)]]
* [[Срби муслимани]]
* [[Срби у Босни и Херцеговини]]
* [[Хрвати у Босни и Херцеговини]]
* [[Унђуровци]]
* [[Горанци]]
* [[Помаци]]
* [[Торбеши]]
{{div col end}}

== Референце ==
{{извори|30em}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
* {{Cite book|last=Wolff| first = Larry| title = Venice and the Slavs: The Discovery of Dalmatia in the Age of Enlightenment| publisher = Stanford University Press|year=2003|isbn=978-0-8047-3946-7|pages=191–192}}
* {{Cite book|url=http://www.phil.muni.cz/linguistica/art/blazek/bla-003.pdf| last=Вáцлав| first = Блажек| title = On the Internal Classification of Indo-European Languages: Survey | trans-title = Унутрашња класификација индоевропских језика: Анкета| accessdate=20. 10. 2010.|pages=15–16}}
* {{Cite book|last=Banac| first = Ivo | title = The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics |year=1988|pages=287–288}}
* {{Cite book| last=Barkan| first = Elliott Robert| title = Immigrants in American History: Arrival, Adaptation, and Integration| url = https://books.google.com/books?id=AP7QCteb0o0C&pg=PA229|year=2012| publisher = ABC-CLIO|isbn=978-1-59884-219-7|pages=229–}}
* {{Cite book| last=Velikonja| first = Mitja| title = Religious Separation and Political Intolerance in Bosnia-Herzegovina|year=2003| location = College Station| publisher = Texas A&M University Press| isbn=9781603447249| url = https://books.google.com/books?id=rqjLgtYDKQ0C}}
* {{Cite book| last=Vlaisavljević| first = Ugo| title = Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini — Dvije decenije dr. Mustafe ef. Cerića| chapter = Reisov politički angažman| url = https://www.academia.edu/9953481|year=2012| registration = yes|pages=216–229}}
* {{Cite journal| last=Goldstein| first = Ivo|authorlink = Иво Голдштајн| title = Ustaška ideologija o Hrvatima muslimanske vjere i odgovor u časopisu Handžar| journal = Radovi Zavoda za hrvatsku povijest Filozofskoga fakulteta Sveučilišta u Zagrebu|year=2006| volume = 38| issue = 1| language = hr| url = https://hrcak.srce.hr/file/79289|pages=259–277}}
* {{Cite book|last=Gordon|first=Thomas|title=History of the Greek Revolution Part One|url=|publisher=Kessinger Publishing|year=2004|isbn=978-1-4179-4897-0|pages=19}}
* {{Cite journal|last=Деспотовић|first=Љубиша М.|title=Срби Мухамедове вере: Од Калајевих Бошњака до Алијиних Новобошњака|journal=Култура полиса: Часопис за неговање демократске политичке културе|year=2019|volume=16|issue=38|url=http://kpolisa.com/KP38/KP38_3-2Despotovic.pdf|pages=327–340|access-date=06. 06. 2019|archive-date=07. 05. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190507122617/http://kpolisa.com/KP38/KP38_3-2Despotovic.pdf|url-status=dead}}
* {{Cite journal|last=Dimitrova|first=Bohdana|title=Bosniak or Muslim? Dilemma of one Nation with two Names|journal=Southeast European Politics|year=2001|volume=2|issue=2|url=http://www.seep.ceu.hu/issue22/dimitrovova.pdf| pages=94–108}}
* {{Cite book| last=Зулфикарпашић| first = Адил | title = Бошњак | publisher = C. Hurst & Co |year=1998}}
* {{Cite book| last=Имамовић| first = Мустафа|year=1996| title = Хисторија Бошњака| publisher = БЗК Препород| location = Сарајево|isbn=978-9958-815-00-3|pages=}}
* {{Cite book| last=Имамовић| first = Енвер| title = Коријени Босне и босанства|year=1995| url = | publisher = | location = Сарајево}}
* {{Cite book| last=Kolstø| first = Pål| title = Myths and boundaries in south-eastern Europe| url = https://books.google.com/books?id=KQkXAQAAIAAJ|year=2005| publisher = Hurst & Co.| isbn=9781850657675}}
* {{Cite book|last=Kraljačić|first=Tomislav|title=Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882-1903)| year=1987|location=Sarajevo|publisher=Veselin Masleša|isbn=9788621000968 |url=https://books.google.com/books?id=2VBpAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| last=Карчић| first = Фикрет | title = The Bosniaks and the Challenges of Modernity: Late Ottoman and Hapsburg Times| url=https://archive.org/details/bosniakschalleng0000kari| publisher = El-Kalem |year=1999|isbn=978-9958-23-021-9|pages=}}
* {{Cite book|last=Malcolm| first = Noel| title = Bosnia A Short History| url=https://archive.org/details/bosniashorthisto00malc| publisher = New York University Press|year=1994|isbn=978-0-8147-5520-4|pages=}}
* {{Cite book| last=Malcolm| first = Noel | title = Bosnia: A Short History| url=https://archive.org/details/bosniashorthisto0000malc_i7r9| publisher = New York University Press |year=1996|isbn=978-0-8147-5561-7|pages=}}
* {{Cite book|url=http://www.stanak.org/index.php?option=com_content&view=article&id=194:antun-kneevi-bonjak-iz-varcara-kratka-povjest-kralja-bosanskih-dobra-knjiga-sarajevo-2009-319-str&catid=37:radovi-prikazi-i-osvrti&Itemid=99| title = Кратка повјест краља босанских| publisher = Добра књига| accessdate=13. 1. 2012.|archive-url=https://web.archive.org/web/20131021181552/http://www.stanak.org/index.php?option=com_content&view=article&id=194:antun-kneevi-bonjak-iz-varcara-kratka-povjest-kralja-bosanskih-dobra-knjiga-sarajevo-2009-319-str&catid=37:radovi-prikazi-i-osvrti&Itemid=99|archive-date=21. 10. 2013|url-status=dead}}
* {{Cite book| last=Bošnjak| first = Slavoljub|authorlink = Иван Фрањо Јукић| title = Zemljopis i poviestnica Bosne| url = https://books.google.com/books?id=t9xBAAAAYAAJ|year=1851| publisher = Plamen}}
* {{Cite book| url = http://www.stanak.org/index.php?option=com_content&view=article&id=194:antun-kneevi-bonjak-iz-varcara-kratka-povjest-kralja-bosanskih-dobra-knjiga-sarajevo-2009-319-str&catid=37:radovi-prikazi-i-osvrti&Itemid=99| title = Кратка повјест краља босанских| publisher = Добра књига| accessdate=13. 1. 2012.|archive-url=https://web.archive.org/web/20131021181552/http://www.stanak.org/index.php?option=com_content&view=article&id=194:antun-kneevi-bonjak-iz-varcara-kratka-povjest-kralja-bosanskih-dobra-knjiga-sarajevo-2009-319-str&catid=37:radovi-prikazi-i-osvrti&Itemid=99|archive-date=21. 10. 2013|url-status=dead}}
* {{Cite book| url = https://books.google.com/books?id=t9xBAAAAYAAJ| title = Земљопис и повиестница Босне | accessdate=13. 1. 2012. | last1=Bošnjak | first1=Slavoljub | date=1851 }}
* {{Cite book|last=Bagherzadeh| first = Alireza |authorlink = |year=2001| publisher = | location = Paris |id=| url = | title = "L'ingérence iranienne en Bosnie-Herzégovine," in Xavier Bougarel and Nathalie Clayer, eds., Le Nouvel Islam balkanique |pages=397–428}}
* {{Cite book|last=Gusterson| first = Hugh| title = Why America's Top Pundits are Wrong| url=https://archive.org/details/whyamericastoppu00best_591|year=2005|pages=[https://archive.org/details/whyamericastoppu00best_591/page/n77 69]}}
* {{Cite book|last=Jeffries| first = Ian| title = Balkans: A Post-Communist History| url=https://archive.org/details/balkanspostcommu00jeff|year=2007|pages=[https://archive.org/details/balkanspostcommu00jeff/page/n350 330]}}
* {{Cite book|last=Ramet|first= Sabrina P.| title = Religion and Politics in Post-Socialist Central and Southeastern Europe: Challenges Since 1989|authorlink = Сабрина П. Рамет | publisher = Palgrave Macmillan|year=2014|pages=157}}
* {{Cite book|last=Јукић|first= Иван Фрањо | title = Сабрана дјела | publisher = «Mi Bošnjaci njekad slavni narod sad jedva da smo živi nas samo kao očenutu glavu od stabla slavjanskog gledaju priatelji naukah i žale nas... Vrime je da se i probudimo od dugovične nemarnosti; dajte pehar, te carpite iz studenca pomnje mudrost, i nauk; nastojte da najpred naša serca očistimo od predsudah, fatajmo za knjige i časopise, vidimo što su drugi uradili, te i mi ista sredstva poprimimo, da naš narod prosti iz tminah neznanstva na svitlost isitne izvedmo.»}}
* {{Cite book|last=Djokić| first = Dejan| title = Yugoslavism: Histories of a Failed Idea, 1918-1992| url = https://books.google.com/books?id=JgOAngEACAAJ|year=2003| publisher = University of Wisconsin Press|isbn=978-0-299-18614-2|pages=}}
* {{Cite book|last=Eller| first = Jack David| title = From Culture to Ethnicity to Conflict: An Anthropological Perspective on International Ethnic Conflict| url = https://books.google.com/books?id=a8CxvhZfPYoC|year=1999| publisher = University of Michigan Press|isbn=978-0-472-08538-5|pages=}}
* {{Cite book|last=Hoare| first = Marko Attila| title = The history of Bosnia: from the Middle Ages to the present day| url = https://books.google.com/books?id=OWQtAQAAIAAJ|year=2007| publisher = Saqi|isbn=978-0-86356-953-1|pages=}}
* {{Cite book|last1=Klemenčič| last2=Žagar|year=2004| title = The Former Yugoslavia's Diverse Peoples| publisher = ABC-CLIO|isbn=978-1-57607-294-3|pages=}}
* {{Cite book|last=Leger| first = Louis| title = Le monde slave voyages et littérature par Louis Léger|year=1873| publisher = Didier| location = Paris| url = https://books.google.com/books?id=axIJyUdZeNYC| language = француском}}
* {{Cite book|last=Pinson| first = Mark| title = The Muslims of Bosnia-Herzegovina: Their Historic Development from the Middle Ages to the Dissolution of Yugoslavia| url = https://books.google.com/books?id=Yl3TAkJmztYC|year=1996| publisher = Harvard CMES|isbn=978-0-932885-12-8|pages=}}
* {{Cite book|last=Wheatcroft| first = Andrew| title = The Enemy at the Gate: Habsburgs, Ottomans, and the Battle for Europe| url = https://books.google.com/books?id=XkLDVyYZPBYC&pg=PA264|year=2009| publisher = Basic Books|isbn=978-0-7867-4454-1|pages=}}
* {{Cite book| last=Костић| first = Лазо М.| title = Наука утврђује народност БХ муслимана|year=1967| publisher = Српски културни клуб Св. Сава| location = Торонто| url = https://books.google.com/books?id=ZTRIAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| last=Hupchick| first = Dennis P.| title = The Balkans: From Constantinople to Communism| url = https://books.google.com/books?id=N-Dh3D_VPdwC|year=2004| publisher = Palgrave Macmillan|isbn=978-1-4039-6417-5|pages=28–30}}
* {{Cite book|last=Стретон|first= Артур | title = Синан | year=1972| url=https://archive.org/details/sinan00stra|isbn=978-0-684-12582-4 | publisher = Charles Scribner's Sons | location = Њујорк}}
* {{Cite book|last=Чишић|first= Хусеин | title = Развитак и постанак града Мостара |authorlink = |year=| publisher = Штампарија Мостар.| location = |id=| url = |pages=22}}
* {{Cite book|last=Балић|first= Смаил |year=1973| title = Култура Бошњака: Муслиманска Компонента | publisher = | location = Беч|id=| url = |pages=32–34}}
* {{Cite book|last=Minkov| first = Anton| title = Conversion to Islam in the Balkans: Kisve Bahas ̧petitions and Ottoman Social Life, 1670-1730| url = https://books.google.com/books?id=zQsB_AghBKkC&pg=PA8|year=2004| publisher = BRILL|isbn=978-90-04-13576-5|pages=83–}}
* {{Cite book|last=Zlatar| first = Zdenko| title = The Poetics of Slavdom: Part III: Njegoš| url = https://books.google.com/books?id=ltRWy32dG7oC&pg=PA580|year=2007| publisher = Peter Lang|isbn=978-0-8204-8135-7|pages=580–}}
* {{Cite book|last=Марулић|first= Марко | title = Молитва супротива Турком | publisher = «Бој су били ш њими Хрвати, Бошњаци/Грци тер Латини, Србли тер Пољаци.»}}
* {{Cite book| last=Babinger| first = Franz| title = Mehmed the Conqueror and His Time| url = https://books.google.com/books?id=PPxC6rO7vvsC|year=1992| publisher = Princeton University Press|isbn=978-0-691-01078-6|pages=163,222–224}}
* {{Cite book| last1=Dennis| first1 = George T.| last2=Miller| first2 = Timothy S.| last3=Nesbitt| first3 = John W.| title = Peace and war in Byzantium: essays in honor of George T. Dennis, S.J.| url = https://books.google.com/books?id=22EbAAAAYAAJ|year=1995| publisher = Catholic University of America Press|isbn=978-0-8132-0805-3|pages=189–191}}
* {{Cite book| last=Маријана| first = Перичић| display-authors = et al |year=2005| title = High-Resolution Phylogenetic Analysis of Southeastern Europe Traces Major Episodes of Paternal Gene Flow Among Slavic Populations | journal=Molecular Biology and Evolution| volume=22| issue=10| trans-title = Високо-резолуцијска филогенетска анализа југоисточне Европе прати главне епизоде протока очинских гена међу словенском популацијом| url = | publisher = Molecular Biology and Evolution (22. изд./10)| doi=10.1093/molbev/msi185|pages=1964–1975| pmid=15944443}}
* {{Cite book| last=Coppieters| first = Bruno|year=2003| title = Contextualizing Secession: Normative Studies in Comparative Perspective| url=https://archive.org/details/contextualizings00copp| publisher = Oxford University Press|isbn=978-0-19-925871-0|pages=[https://archive.org/details/contextualizings00copp/page/n129 119]}}
* {{Cite book|last1=Donia| first1 = Robert J.| last2=Fine| first2 = John Van Antwerp|authorlink2 = | title = Bosnia and Hercegovina: A Tradition Betrayed| url = https://books.google.com/books?id=0rIGA0rluO0C&pg=PA38|year=1994| publisher = C. Hurst & Co. Publishers|isbn=978-1-85065-212-0|pages=38–}}
* {{Cite book|last=Heather| first = Peter| url = https://books.google.com/books?id=gbUlnaHlHS0C&pg=PA404| title = Empires and Barbarians: The Fall of Rome and the Birth of Europe|year=2010| publisher = Oxford University Press |pages=404–406}}
* {{Cite book|last=Donia| first = Robert J.| title = Bosnia and Hercegovina: A Tradition Betrayed| url = https://books.google.com/books?id=stOIQ5GXIDgC|year=1995| publisher = Columbia University Press|isbn=978-0-231-10161-5|pages=73}}
* {{Cite book|last=Fine| first = John V. A.|authorlink = Џон ван Антверп Фајн| title = The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century|year=1991| origyear=1983| location = Ann Arbor, Michigan| publisher = University of Michigan Press| url = https://books.google.com/books?id=Y0NBxG9Id58C}}
* {{Cite book|last=Kostić| first = Roland| title = Ambivalent Peace: External Peacebuilding Threatened Identity and Reconciliation in Bosnia and Herzegovina| url = https://books.google.com/books?id=3-qjT00IDIQC&pg=PA65|year=2007| publisher = Ambivalent Peace|isbn=978-91-506-1950-8|pages=65–}}
* {{Cite book|last=Muehlenbeck| first = Philip Emil| title = Religion and the Cold War: A Global Perspective| url = https://books.google.com/books?id=ytEC2bOstFUC|year=2012| publisher = Vanderbilt University Press|isbn=978-0-8265-1852-1|pages=184}}
* {{Cite book|last=Muehlenbeck| first = Philip Emil| title = Religion and the Cold War: A Global Perspective| url = https://books.google.com/books?id=ytEC2bOstFUC|year=2012| publisher = Vanderbilt University Press|isbn=978-0-8265-1852-1|pages=183}}
* {{Cite book|last=Pinson| first = Mark| title = The Muslims of Bosnia-Herzegovina: Their Historic Development from the Middle Ages to the Dissolution of Yugoslavia| url = https://books.google.com/books?id=Yl3TAkJmztYC&pg=PA19|year=1996| publisher = Harvard CMES|isbn=978-0-932885-12-8|pages=19–}}
* {{Cite book|last=Shatzmiller| first = Maya|year=2002| title = Islam and Bosnia: Conflict Resolution and Foreign Policy in Multi-Ethnic States| publisher = McGill-Queen's Press|isbn=978-0-7735-2413-2|pages=32}}
* {{Cite book | url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/bk.html#People | chapter = Bosnia and Herzegovina: People | title = The World Factbook | publisher = American Central Intelligence Agency (CIA) | issn = 1553-8133 | accessdate = 15. 5. 2007. | archive-date = 15. 03. 2018 | archive-url = https://web.archive.org/web/20180315193211/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/bk.html#People | url-status = dead }}
* {{Cite book| last=Pinson| first = Mark | title = The Muslims of Bosnia-Herzegovina: Their Historic Development from the Middle Ages to the Dissolution of Yugoslavia| url=https://archive.org/details/muslimsofbosniah00mark| trans-title = Муслимани Босне и Херцеговине: Њихов историјски развој од средњег века до распада Југославије | publisher = Harvard University Press |year=1994|isbn=978-0-932885-09-8|pages=}}
* {{Cite book| last=Ramet| first = Sabrina P.|authorlink = Сабрина П. Рамет| title = The Three Yugoslavias: State-building and Legitimation, 1918-2005| url = https://books.google.com/books?id=FTw3lEqi2-oC|year=2006| publisher = Indiana University Press|isbn=978-0-253-34656-8|pages=}}
* {{Cite journal|last=Селимовић|first=Салих|authorlink=Салих Селимовић|title=Срби муслимани и њихова денационализација|journal=Гласник Завичајног музеја|location=Пљевља|year=2001|volume=2|url=https://dl.dropboxusercontent.com/s/wa6c27950so1a5a/14.%20%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%84.%20%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85%20%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%20-%20%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%20%D0%BC%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%20%D0%B8%20%D1%9A%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B0%20%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0.pdf| pages=163–181}}
* {{Cite journal|last=Селимовић|first=Салих|authorlink=Салих Селимовић|title=Муслимани српског порекла и њихова денационализација|journal=Српска слободарска мисао|year=2017|volume=18|issue=102|pages=119–138}}
* {{Cite book|last=Танасковић|first=Дарко|authorlink=Дарко Танасковић|chapter=Противречности необошњаштва|title=Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена|year=1995|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ |url=https://books.google.com/books?id=m2MtAQAAIAAJ| pages=47–56|isbn=9788677430078 }}
* {{Cite book|last=Fritz| first = Hans | title = Бошњак | publisher = Verl. d. Druckerei Waidhofen a.d. Ybbs |year=1931}}
* {{Cite book|last=Tomasevich|first= Jozo| title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941—1945: Occupation and Collaboration|authorlink = Јозо Томашевић |year=2001| publisher = Stanford University Press |isbn=978-0-8047-0857-9|pages=}}
* {{Cite journal|last=Храбак|first=Богумил|authorlink=Богумил Храбак|title=Муслимани или Бошњаци у Старој Рашкој (Новопазарском санџаку)|journal=Новопазарски зборник|year=1997|volume=21|url=http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Zavicajne_zbirke/Narodna_biblioteka_Novi_Pazar/Novopazarski_zbornik_1977-2010/NBNP_zbornik_1997#page/0/mode/1up|pages=265–273|access-date=06. 06. 2019|archive-date=28. 04. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200428051457/https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Zavicajne_zbirke/Narodna_biblioteka_Novi_Pazar/Novopazarski_zbornik_1977-2010/NBNP_zbornik_1997#page/0/mode/1up|url-status=dead}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=5J_gAU8c9NIC&pg=PA110| title = Central and South-Eastern Europe|year=2004| trans-title = Централна и Југоисточна Европа| volume = 4|pages=110| isbn=9781857431865 | last1=Publications | first1=Europa | publisher=Psychology Press }}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* [https://web.archive.org/web/20090727054455/http://www.igbd.eu/ ИГБД — Бошњаци у Немачкој]
* [http://www.bosniak.org/ Конгрес Бошњака Северне Америке]
* [http://www.bosnjaci.net/ ''bosnjaci.net'']

{{Словени}}
{{Етничке групе Босне и Херцеговине}}
{{Подножје|БиХ}}

[[Категорија:Бошњаци| ]]
[[Категорија:Етничке групе Републике Српске]]
[[Категорија:Етничке групе Босне и Херцеговине]]
[[Категорија:Етничке групе Хрватске]]