Верска ограничења у конзумирању свињског меса
Верска ограничења у конзумирању свињског меса уобичајени је табу хране, посебно на Блиском истоку међу Јеврејима и муслиманима. Свиње су биле забрањене у древној Сирији[1] и Феникији,[2] а свиња и њено месо представљали су табу који је примећен, приметио је Страбон, у Комани на Понту.[3] Изгубљена Хермезијанакова песма, коју је вековима касније пренео путник Паусанија, известила је о етиолошком миту о Атису који је уништио натприродног вепра због чињенице да „Галанти који насељавају Песинус због ових догађаја не додирују свињетину“.[1] Што се тиче абрахамске религије, постоје јасна ограничења у јеврејским законима о исхрани (Кашрут) и у исламским законима о исхрани (Халал).
Иако је хришћанство такође абрахамска религија, већина његових следбеника не следи ове аспекте Мојсијевог закона и дозвољено им је да конзумирају свињетину. Међутим, адвентисти седмог дана сматрају свињетину табуом, заједно са другом храном забрањеном јеврејским законом. Еритрејска православна црква и Етиопска православна црква[4] не дозвољавају конзумирање свињског меса, док се на Балкану маст сматра нечистом. Присталице Покрета хебрејских корена такође не конзумирају свињетину.
Многи Језиди у Ираку сматрају свињетину забрањеном.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Bremmer, Jan (2004). „Attis: A Greek God in Anatolian Pessinous and Catullan Rome”. Mnemosyne. 57 (5): 534—573. ISSN 0026-7074. doi:10.1163/1568525043057892.
- ^ Porphyry (philosopher) (на језику: енглески), 2021-06-18, Приступљено 2021-08-22
- ^ Strabo, xii.8.9.
- ^ Soo, Charles Kong. „Ethiopian Holy Week clashes with Christians'”. www.guardian.co.tt (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-22.