Владан Радоман
Владан Радоман | |
|---|---|
| Датум рођења | 1936. |
| Место рођења | Нови Сад, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 26. октобар 2015. (78/79 год.) |
| Место смрти | Ница, Француска |
Владан Радоман (Нови Сад, 1936 — Ница, 26. октобар 2015) био је[1] српско-француски лекар и књижевник и један од оснивача међународних организација Лекари без граница и Лекари света.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 1936. године у Новом Саду, а средњу школу и факултет је завршио у Београду.
Као лекар (хирург) радио је широм света у оквиру међународних хуманитарних мисија. Добитник је одликовања Официр Легије части и носилац националног ордена за заслуге, као и награде Француске академије. Одликован је и високим признањем Перуа, а такође је један од почасних чланова Удружења књижевника Србије.[2] Објавио је више романа у Француској: „Грешка“ (1975), „Земља у изгнанству“ (1982), „Јаруга“ (1984), „Обесправљени“ (1986), „Београдске девојке ме никад нису волеле“ (1991), „Хармоникашев осмех“ (1993), „Ледени свитац“ (1995), „Плаво мистрал“, „Сироче од мора“, „Улица Бонапарта“ (2000), „Има ли сексуалног живота после смрти“ (2003), „Предајем се“ (2003), „Тројно правило“ (2005).[3]
Нека од дела су преведена и на српски језик, а према роману „Ледени свитац“ у позоришту Мадленианум је 2005. године изведена истоимена представа у режији Тање Мандић Ригонат.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Лекари света, саопштење”. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 11. 12. 2015.
- ^ „Романи”. Архивирано из оригинала 11. 02. 2008. г. Приступљено 24. 2. 2008.
- ^ „Балкански књижевни гласник”. Архивирано из оригинала 02. 05. 2008. г. Приступљено 24. 2. 2008.
- ^ „Представа Ледени свитац”. Приступљено 24. 2. 2008.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
