Пређи на садржај

Владимир Павићевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Павићевић
Владимир Павићевић
Лични подаци
Датум рођења(1978-01-04)4. јануар 1978.
Место рођењаКотор, СФРЈ
ПребивалиштеПодгорица
ДржављанствоЦрна Гора
Србија
Политичка каријера
Политичка
странка
Црногорска (2017–2020)
Нова странка
(2013–2017)

Владимир Павићевић (Котор, 4. јануар 1978) је политиколог и црногорски политичар, који је своју стручну и политичку дјелатност започео у Србији, а потом наставио у Црној Гори. Био је потпредсједник Нове странке и посланик у Народној скупштини Републике Србије од 2014, до 2016. године.[1] Након повратка у Црну Гору (2017), изабран је за предсједника Црногорске (странке), почетком 2018. године.[2]

Стручна дјелатност

[уреди | уреди извор]

Дипломирао је 2001. године на Одељењу за међународне односе Факултета политичких наука у Београду, одбраном дипломског рада "Грађанска непослушност у савременој политичкој теорији", под менторством проф. др Илије Вујачића. Мастер студије је завршио 2003. године на Универзитету у Бону, одбраном рада „Велики компромис: искуства из процеса конституисања Сједињених Америчких Држава и Европе“. Докторирао је 2011. године на ФПН у Београду, одбраном докторске дисертације „Концепт сагласности у политичкој теорији Џона Пламенца“, под менторством проф. др Илије Вујачића. Радио је као асистент, а потом и као доцент на Факултету политичких наука у Београду.[3]

Политичка дјелатност

[уреди | уреди извор]

Током 2008. и 2009. године био је активан у Либерално-демократској партији. Од 2011. године обављао је функцију председника Истраживачког форума Европског покрета у Србији. У априлу 2013. године, на оснивачкој конференцији, изабран за потпредсједника Нове странке (НС), а 5. октобра 2013. године на предлог предсједника странке Зорана Живковића, изабран и за заменика предсједника НС. У раздобљу од 2014, до 2016. године, био је посланик у Народној скупштини Републике Србије.[4]

Након повратка у Црну Гору (2017), укључио се у рад Црногорске (странке),[5] а почетком 2018. године, изабран је за њеног предсједника. Изјашњава се као етнички Црногорац. За разлику од Србије где је представљао анационалну грађанску опцију, у Црној Гори се залаже за концепт црногорске грађанске нације и афирмацију уставног патриотизма, по угледу на Швајцарску.[6]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]