Галилејско језеро
Галилејско језеро | |
---|---|
Координате | 32° 50′ 00″ С; 35° 35′ 00″ И / 32.833333° С; 35.583333° И 32° 50′ 00″ С; 35° 35′ 00″ И / 32.833333° С; 35.583333° И |
Тип | мономиктичко |
Притоке | Јордан |
Отоке | Јордан |
Земље басена | Израел |
Макс. дужина | 21 km |
Макс. ширина | 13 km |
Површина | 161—169 km2 |
Прос. дубина | 25,6 m |
Макс. дубина | 43 m |
Запремина | 3,6—4,3 km3 |
Над. висина | −213 до −208,8 m |
Водена површина на Викимедијиној остави |
Галилејско језеро (хебр. ים כנרת – јам кинерет = „море Кинерет“ (прим. кинерет на хебр. значи „виолиница“), арап. بحيرة طبريا – бухајрат табарија, или بحر الطبريين – бахр ат-табаријајин = „језеро Тиберијадско“), назива се још Галилејско море, Кинеретско море, Тиберијадско језеро и Генезаретско језеро, највеће је слатководно језеро на територији Израела.
Назив Галилејско добило је по покрајини Галилеји у којој се налази. Генезарет је његово старије име према граду који је постојао уз његову обалу, а Тиберијадско се називало од 1. века по граду Тиберијади. Кинерет је његово данашње службено име.
Географија
[уреди | уреди извор]Галилејско језеро дуго је 21, а широко око 13 километара. Површина му је 166 km². Дубоко је 48 метара. Налази се 212 метара испод нивоа мора, што га чини другим најнижим на свету (на првом је месту Мртво море). У њега се на северу улива и на југу из њега истиче река Јордан која се касније улива у Мртво море.
Историја
[уреди | уреди извор]Антика
[уреди | уреди извор]На североистоку језера пронађени су остаци библијског града Кинерет, који научници датирају у средње и позно бронзано доба. Галилејско језеро лежи на древном римском путу via maris, који је повезивао Египат са севернијим римским провинцијама.
Римско царство
[уреди | уреди извор]Галилејско језеро спомиње се у делима историчара Јосифа Флавија, али и у Јеванђељима. По јеванђељима, Христос уз њега деловао: ту је ходао по води, позвао 5 апостола (Андрију, Петра, Јакова, Јована и Матеја), нахранио пет хиљада људи, а на брду изнад њега је одржао беседу на гори, помиње се и град Далманута на обали језера.
Новије доба
[уреди | уреди извор]Почетком 20. века Јевреји су почели досељивање на језеро, види ционизам, 1909. основан је први кибуц.
Године 1947. основана је држава Израел која је обухватала и Галилејско језеро.
Североисточну обалу заузела је Сирија 1948.
Израел га је целог заузео 1967, као и Голанску висораван уз источну обалу језера. Сирија и до данас захтева североисточну обалу језера. На обалама је смештено више кибуца који се баве туризмом и пољопривредом (нпр. узгој банана). По њему дневно плови око 230 бродова, а туризам је јако развијен.