Пређи на садржај

Григорије Перадзе

С Википедије, слободне енциклопедије
Григорије Перадзе
Лични подаци
Датум рођења13 септембар 1899
Место рођењаБакурцихе, Грузија,
Датум смрти6 децембар 1942
Место смртиАушвиц,
Световни подаци
Канонизација1995.
Празник6. децембар

Архимандрит Григорије Перадзе (рођ. Григорије (Григол) Романович Перадзе, 9. август, село Бакурихе, Тифлишка област - 6. децембар 1942, Аушвиц) - архимандрит Пољске православне цркве, теолог, црквени научник. Истакнути представник грузијске дијаспоре у западној Европи 1930-их и почетком 1940-их[1].

У Грузијској и Пољској православној цркви се поштује као мученик. У Варшави је подигнута капела која носи име архимандрита Григорија.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Григорије Перадзе је рођен 31. августа 1899. године у Грузији, у породици свештеника.

Завршио Тифлиску богословију. Године 1918. уписао је новоосновани државни универзитет у Тбилисију, али није завршио курс, јер је 1919. позван у грузијску војску. Служио у Гори, Борјоми и Акхалтсикхе. Године 1921. учествовао је у борбама против бољшевика.

1921. емигрирао је у Немачку. Студирао на Универзитету у Берлину. Студирао је патролологију и историју Грузијске цркве. Године 1926. одбранио је докторску дисертацију о грузијском монаштву на Универзитету у Бону. Радио је као шеф Катедре за оријенталне студије на Универзитету у Бону.

Године 1927. постао је један од оснивача прве грузијске православне парохије у иностранству – цркве Свете Нине у Паризу. Убрзо је био позван да прима свештенство и служи у овом храму, али је у почетку одбио.

Током божићних празника 1930. године, Перадзе се тешко разболео и заветовао се да ће положити монашки постриг ако оздрави.

18. априла 1931. године у грчкој храму Аја Софија у Лондону је замонашен , а 19. априла уведен у ћин јерођакона. 25. маја, у грчкој цркви Светог Првомученика Стефана у Паризу, уведен је у чин јеромонаха и постављен за настојатеља грузијске цркве Свете Нине.

Истовремено је предавао у Оксфорду, Даблину, Берлину, Паризу, Кракову. Издавао је часопис „Јвари Вазиса” на грузијском језику. Представљао је Грузијску цркву на многим верским конгресима. У Бугарској, у манастиру Бачково, Перадзе је открио неколико древних грузијских рукописа.

1933. преселио се у Варшаву. Предавао је патрологију на Катедри за православну теологију Варшавског универзитета. Учествовао у раду на састављању индекса хришћанских светаца. Од исте године служио је у храму Свете Марије Магдалене у Варшави, не напуштајући ректорску функцију у цркви Свете Нине у Паризу.

5. јануара 1934. године у лондонском храму Аја Софија уздигнут је у чин архимандрита.

После избијања Другог светског рата и немачке окупације Варшаве, остао је у пољској престоници. Учествовао је у Варшавском покрету отпора.

Ухапшен од Гестапоа у мају 1942. године и послат у концентрациони логор Аушвиц. Убијен 6. децембра у Аушвицу, добровољно је отишао у смрт уместо другог затвореника - оца велике породице.

Канонизација

[уреди | уреди извор]

Архимандрита Григорија је 19. септембра 1995. године архијерејски сабор Грузијске православне цркве прогласио светим. Канонизацију је признала Пољска православна црква, уписавши у своје диптихе име Светог мученика Григорија.

Помиње се 6. децембра (23.новембра)[2].

  1. ^ Hilpisch, Stephan (2010-12-31), Gregor Peradse, Die Anfänge des Mönchtums in Georgien, Gorgias Press, стр. 296—296, Приступљено 2024-07-09 
  2. ^ „Свети новомученик архимандрит Григорије (Перадзе), грузијски”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-07-09.