Густав Сепеши
| Густав Сепеши (Szepesi Gusztáv) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 17. јул 1939. | ||||||||||||
| Место рођења | Мишколц, К. Мађарска | ||||||||||||
| Датум смрти | 5. јун 1987. (47 год.) | ||||||||||||
| Место смрти | Татабања, Мађарска | ||||||||||||
| Висина | 1.78 m | ||||||||||||
| Позиција | Одбрана | ||||||||||||
| Јуниорска каријера | |||||||||||||
| 1957 — 1959. | ФК Шајосентпетер | ||||||||||||
| Сениорска каријера* | |||||||||||||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) | ||||||||||
| 1959 — 1969. | Бањас Татабања | 147 | 10[1] | ||||||||||
| Репрезентативна каријера | |||||||||||||
| 1960 — 1962. |
 Мађарска | 5 | 0 | ||||||||||
Награде
| |||||||||||||
| * Датум актуелизовања: 23. март 2024 | |||||||||||||
Густав Сепеши (мађ. Szepesi Gusztáv; Мишколц, 17. јул 1939 — Татабања, 5. јун 1987)је био мађарски фудбалски дефанзивац који је играо за Мађарску на Светском првенству у фудбалу 1966. године.[2] Од клубова грао је за ФК Татабања.[3]
Каријера
[уреди | уреди извор]Клуб
[уреди | уреди извор]Играо је у Шајосентпетеру до 1959. године. Одатле је прешао у Татабању, где је играо у првом тиму до 1969. године.
Репрезентација
[уреди | уреди извор]У репрезентацији Мађарске је наступио 5 пута између 1965. и 1966. године. Члан је тима који је освојио златну олимпијску медаљу у Токију. Године 1965. играо је два пута у дресу са грбом. Дебитовао је у Бечу против Аустрије (1 : 0), а потом Италије у Будимпешти (2 : 1). У обе утакмице је играо десног бека. Године 1966. поново је играо на Светском првенству. У првом мечу у групи против Португалије (1 : 3), Шовари није бриљирао, а Лајош Бароти је после дугог размишљања дао поверење Сепешију у следећем мечу против Бразила, на првобитној позицији левог бека. Цео тим је одиграо одлично у мечу који је уз незаборавну игру донео победу од 3 : 1.
Играо је у следеће две утакмице на Светском првенству: Бугарска (3 : 1), Совјетски Савез (1 : 2). Након тога више никада није изабран.[4]
Године 1967. задобио је тешку повреду колена и после две операције више није био исти. Након пензионисања, са 30 година, предавао је фудбал у спортској школи у Татабањи. Деца су га волела, али није уживао поверење вођа. Са 37 година постао је полицајац у Нађеђхази и потпуно се одвојио од фудбала. Године 1987. умро је у 48. години, од можданог удара.
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Ki kicsoda a magyar sportéletben?: I. kötet (A–H). Szekszárd: Babits. 1994. 79. o. ISBN 963-495-008-6
- Új magyar életrajzi lexikon III. (H–K). Főszerk. Markó László. Budapest: Magyar Könyvklub. 2002. 1076. o. ISBN 963-547-414-8
- Antal Zoltán, Hoffer József: Alberttől Zsákig. Budapest: Sportkiadó. 1968.
- Rejtő László – Lukács László – Szepesi György: Felejthetetlen 90 percek. Budapest: Sportkiadó. 1977. ISBN 963-253-501-4
