Пређи на садржај

Даријан Михајловић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Даријан Михајловић
Лични подаци
Датум рођења(1972-11-11)11. новембар 1972. (52 год.)
Место рођењаБеоград, СФРЈ
Уметнички рад
Најважнија дела
Тартиф

Даријан Михајловић (Београд, 11. новембар 1972) је српски позоришни редитељ и универзитетски професор.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Дипломирао је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Љубомира Драшкића.[1][2] Био је стипендиста Фонда „Мадлена Јанковић” у области драмских уметности.

Почетак његовог позоришног рада је био у омладинском позоришту ДАДОВ.[3]

Уметнички директор позоришта ДАДОВ био је од 1994. до 2000. године.[1] Током тог периода водио студио глуме у истом позоришту.

Од 2005. радио је као секретар за културу града Београда.[4] Током периода обављања функције није режирао.[1]

Један је од оснивача, редитељ и продуцент позоришне трупе Торпедо. Са Торпедом до сада обишао је скоро све европске земље и неке од најзначајнијих европских фестивала.[2]

Саветник је Зуерцхертхеатер Спектакел, фестивала у Цириху.[5]

Био је председник управног одбора Синдиката Драмских Уметника Србије од 1999 до 2002-ге године[2] и председник савета БИТЕФ фестивала 2000-2004.

У периоду 2014/2016 режирао је неколико представа у Берлину, у Монбижу театру и Мерхенхуте.[6][7] Његова представа Тартиф је проглашена за један од највећих културних догађаја у 2015.години у Берлину. Написао је два драмска текста.[8]

Ради као ванредни професор на Факултету драмских уметности у Београду, на предмету позоришна режија.[1][9]

Он сматра да у позоришту може доћи до помирења прве и друге Србије[10]

Награде

[уреди | уреди извор]
  • Две награде за најбољу режију на фестивалу БАП.[6]
  • Награда Јоаким Вујић за најбољу режију 1998. године за представу Копље Ужичког позоришта[6]
  • Златни ћуран за најбољу режију представе Лаки комад Крушевачког позоришта (Јагодина 2001. године)[2]
  • Награда за најбољу режију и за најбољи кратки играни филм (ЗЛАТНА ПЛАКЕТА Града Београда) на фестивалу кратког, документарног и анимираног филма (Београд 2000)
  • Специјална награда жирија и ЗЛАТНА ПОМОРАНЏА на фестивалу кратког и документарног филма у Анталији (Турска)[2]
  • Годишња награда за најбољу представу у целини Српског народног позоришта у Новом Саду, за Вердијеву оперу Магбет, 2002.[2]

Режиране представе

[уреди | уреди извор]

Режирао је преко четрдесет драма и четири опере.

  • У поверењу, 01.06.1995, Београд, Београдско драмско позориште[6]
  • Полицајци, 19.03.1996, Београд, Атеље 212[6]
  • Протекција, 21.11.1996, Крушевац, Крушевачко позориште[6]
  • Клиње, 13.05.1997, Београд, Позориште Бошко Буха[6]
  • Класни непријатељ, 17.05.1998, Београд, Београдско драмско позориште[6]
  • Копље, 15.09.1998, Ужице, Народно позориште[6]
  • Видимо се у Ден Хагу, Београд, Култ театар[6]
  • Лаки комад, 05.05.2000, Крушевац, Крушевачко позориште[6]
  • Пацоловац, 22.04.2001, Крушевац, Крушевачко позориште[6]
  • Магбет, 22.12.2001, Српско народно позориште[2]
  • Лаку ноћ децо, 24.12.2001, Београд, Позориште 'Бошко Буха'[6]
  • Два витеза из Вероне, 12.05.2002, Београд, Позориште 'Бошко Буха'[6]
  • Убиство сестре Џорџ, 17.05.2002, Београд, Београдско драмско позориште[6]
  • Коме верујете?, 03.03.2004, Нови Сад, Српско народно позориште[6]
  • Школа, 21.06.2004, Београд, Мало позориште Душко Радовић[6]
  • Слепи миш, 21.12.2004, Нови Сад, Српско народно позориште[6]
  • Два витеза из Вероне, Београд, Позориште 'Бошко Буха'[6]
  • Амселфелд, 20.09.2007, Београд, Битеф театар[6]
  • Моћ судбине, 11.04.2009, Београд, Народно позориште[6]
  • На слово, на слово, 17.04.2010, Београд, Позориште на Теразијама[6]
  • Седам и по, 21.04.2011, Нови Сад, Новосадско позориште - Úјвидéки сзíнхáз[6]
  • Грађанин племић, 29.06.2012, Београд, Народно позориште[6][11]
  • Киша, 09.02.2014, Београд, Позориште 'Бошко Буха'[6]
  • Црвенкапа, 27.04.2015, Београд, Позориште 'Бошко Буха'[6]
  • Вечити младожења, 05.12.2016, Нови Сад, Српско народно позориште[6]
  • Бубамарац, 23.02.2017, Београд, Позориште лутака „Пинокио”[6]
  • Флорентински шешир, 10.12.2017, Београд, Позориште 'Бошко Буха'[6]
  • Школа, 09.05.2018, Београд, Врачарски омладински центар ДАДОВ[6]
  • Љубав у Савамали,[1] 16.11.2018, Београд
  • Дантонова смрт[2]
  • Overlapping[2]
  • Животињска фарма[2]
  • Етно циркус[2]
  • На слово, на слово[8]
  • Тартиф[12]
  • Веселе жене Винџорске[13]
  • Вртешка[14]
  • Девојке без руку[15]
  • Флорентински шешир[16]
  • Ноћ лудака у господској улици[16]
  • Неколико представа по бајкама браће Грим[17]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д „Кроз Звездарин телескоп: Даријан Михајловић”. Звездара Театар (на језику: енглески). 2018-11-29. Приступљено 2021-11-04. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј „Stvari loše stoje”. Nedeljnik Vreme. Приступљено 2021-11-04. 
  3. ^ Тошић, Михаило (2008). Дух Дадова. Београд: Омладинско позориште Дадов. стр. 53. ISBN 978-86-82263-59-3. 
  4. ^ Радошевић, М. „Повратак пријатеља”. Politika Online. Приступљено 2021-11-04. 
  5. ^ „Darijan Mihajlovic - Srpski”. darijanmihajlovic.myportfolio.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-04. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-11-04. 
  7. ^ „Darijan Mihajlović zaveo nemačku publiku”. Wannabe Man (на језику: енглески). 2015-02-11. Приступљено 2021-11-04. 
  8. ^ а б „Bosifest | Selekcije/Selektori”. Bosifest (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-04. 
  9. ^ „Darijan Mihajlović | FDU”. fdu.bg.ac.rs. Приступљено 2021-11-04. 
  10. ^ „U pozorištu mogu da se pomire i Prva i Druga Srbija - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-11-04. 
  11. ^ Beogradu, IT Centar Narodnog pozorišta u. „GRAĐANIN PLEMIĆ”. Народно позориште у Београду (на језику: српскохрватски). Приступљено 2021-11-04. 
  12. ^ „Uspešna premijera Molijerovog "Tartifa" u režiji Darijana Mihajlovića u Berlinu”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-11-04. 
  13. ^ „Narodno pozorište Sterija”. www.npsterija.rs. Приступљено 2021-11-04. 
  14. ^ „Seksualnost večna tabu tema | SEEcult.org”. www.seecult.org. Приступљено 2021-11-04. 
  15. ^ N.Dž. „Darijan Mihajlović režira "Devojku bez ruku" u Berlinu”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-11-04. 
  16. ^ а б „Darijan Mihajlović: Rasna komedija o periodima gozbe i gladovanja kroz koje prolaze slobodni umetnici”. Subotičke (на језику: српски). 2020-10-20. Приступљено 2021-11-04. 
  17. ^ Голубовић-Требјешанин, Борка. „Немци су заволели нашег цара Тројана”. Politika Online. Приступљено 2021-11-04. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Даријан_Михајловић&oldid=26488773”