Дарко Домијан

С Википедије, слободне енциклопедије
Дарко Домијан
Лични подаци
Датум рођења(1952-02-05)5. фебруар 1952.(72 год.)
Место рођењаКарловац, СР Хрватска, СФРЈ
Занимањеадвокат
Музички рад
Активни период1974—данас
Жанрпоп
ИнструментВокал

Дарко Домијан (Карловац, 5. фебруар 1952) је хрватски певач забавне музике, који је највећу популарност доживео седамдесетих и осамдесетих година 20. века са хитовима као што су Руже у снијегу, Седам суза, Улица јоргована, Пут у рај и др.

Биографија[уреди | уреди извор]

Домијан је рођен 1952. године у Карловцу, где је и одрастао. Похађао је музичку школу, одсек виолончело. Већ са петнаест година је почео да се бави роком и забавном музиком. Пева песме америчких соул певача Реја Чарлса, Вилсона Пикета, Отиса Рединга и других. Године 1972. је уписао је Музичку академију у Загребу, али је прекинуо студије да би се посветио музичкој каријери.[1]

Прву песму, Руку ми дај, Домијан је 1972. године објавио у издавачкој кући Suzy, а 1974. године се прославио великим хитом Улица јоргована. Исте године издаје свој први албум Стани бар на трен. Од 1974. године наступа на фестивалима у Загребу и Сплиту, са познатим хитовима Научит ћу те мала, Дуго ће бољети, Јулске кише и др.

Највећу популарност Домијан је постигао почетком осамдесетих година прошлог века. Албум Пут у рај из 1982. године са хитом Седам суза продат је у 170.000 примерака. Следеће године, албум Руже у снијегу је постигао још већи успех, са преко 250.000 продатих примерака, чиме је Домијан постао један од најуспешнијих извођача у бившој Југославији.[1]

После 1989. године и албума Чувам те анђеле, Домијан се посвећује примарно адвокатури, али и даље повремено наступа.[2] Године 2001. издао је албум Све најбоље, као збирку највећих хитова. Дискографска кућа Croatia Records је 2011. године издала албум Златна колекција — Дарко Домијан, са 39 најлепших песама. Данас је, због потражње публике и љубитеља његових песама, поново активан и припрема повратнички албум са новим песмама.

Дискографија[уреди | уреди извор]

Албуми[уреди | уреди извор]

  • 1974. Стани бар на трен
  • 1975. Пастир крај ватре
  • 1980. Година кад смо се вољели
  • 1982. Пут у рај
  • 1983. Руже у снијегу
  • 1984. Сунчана обала
  • 1985. Ти си ми судбина
  • 1987. Ја плаћам ноћас
  • 1988. Чувам те анђеле
  • 2001. Све најбоље
  • 2011. Златна колекција

Фестивали[уреди | уреди извор]

Загреб:

  • Је л' истина оно што говоре о теби, '74
  • Лептирица, '75
  • Научит ћу те мала, '76
  • Дуго ће, дуго, бољети, '78
  • Цица, '79
  • О, Нела, '82
  • Најљубавнија пјесма (Вече шансона), '82
  • Други свијет, '83
  • Вијести (Вече шансона), '83
  • Злато моје, '85
  • Волим те, граде (Вече Универзијади у част), '85
  • Само Антонија, '86
  • Огласи, огласи (Вече нових трендова шансоне), '86
  • Марија Кристина, '89
  • Ти си олуја, 2000
  • Још у оку зора сјаји, 2012

Сплит:

  • Јулске кише, '77
  • Морнарско срце, '78
  • Има мора, има лађа (Вече далматинских шансона), '79
  • Моја романтика, '81
  • Миришу ти косе, '82
  • Анчи, '83
  • Заставица од папира (Вече Устанак и море), '83
  • Никада више, '84
  • Задња ноћ, '85
  • Што би било, кад би било, '86
  • Посљедњи валцер за нас, '87
  • Јулске кише (Вече Ненада Виловића), 2023

Карневал фест, Цавтат:

  • Љубав под маском, '79
  • Треба ми нешто, '82

Internationales schlagerfestival, Dresden:

  • Wenn ss schön war, mußt du dazu stehn (Љетње ноћи), '80

Славонија, Пожега:

  • Запјевала Славонија наша, '81

Златне жице Славоније, Пожега:

  • Тихо ноћас, тамбураши, 2011

Крапина:

  • Бум те зачарал, '85

Мелодије морја ин сонца, Порторож:

  • Адијо Луција, '86

Загорјефест, Зелењак:

  • Хвала ти, гитаро, '94

Хрватски радијски фестивал:

  • Да ли знаш (Вече легенди), 2001

Мелодије Мостара:

  • Херцеговино, 2012

Марко Поло, Корчула:

  • Има дана, има ноћи, 2006
  • Само ме воли, 2016

Етнофест Неум:

  • Да ми је вриме моћи вратит, 2014
  • Мати, 2016
  • Црно око моје, 2017

Пјесме Подравине и Подравља, Питомача:

  • Хеј, лахоре, 2015

CMC festival, Водице:

  • Требам те, врати се, 2021
  • Тебе ми нема, 2023

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Marco Polo Fest - Darko Domijan”. Архивирано из оригинала 3. 5. 2009. г. Приступљено 25. 8. 2009. 
  2. ^ „Odvjetnik Domijan Darko”. Архивирано из оригинала 12. 5. 2012. г. Приступљено 25. 10. 2009.