Пређи на садржај

Дизел-гориво

С Википедије, слободне енциклопедије
Биодизел-гориво у Ерленмајеровом суду.

Дизел-гориво је један од главних продуката прераде сирове нафте.[1] Оно се дестилује између 170 и 360 °C, а служи за погон дизел-мотора.[2] Постоје: врло лако дизел-гориво (за брзоходне машине и ниске температуре околине), лако дизел-гориво (за брзоходне машине кад температуре нису ниске), и средње и тешко дизел-гориво (за стабилне дизел-моторе и дизел-моторе на бродовима).

Квалитет горива одређује цетански број (квалитет запаљења). Он не сме бити превелик јер узрокује непотпуно сагоревање и појаву дима у гасовима сагоревања. Његов минимум је између 25 и 45 у зависности од врсте дизел-горива.

Калоријска вредност

[уреди | уреди извор]

Дизел-гориво у мотору[3] сагорева према формули[1][4]:

Тако на сваки килограм горива добијамо око 47 МЈ енергије, од кога се део у моторима на унутрашње сагоревање искористи за погон возила.

На атмосферском ваздуху, дизел гори уз везивање азота, којег у ваздуху и има највише:

Дизел-гориво има већу калоријску вредност од бензина, због чега је и искоришћење дизел-мотора боље (ту су и остали фактори, који чине искоришћење бољим). На другој страни, код сагоревања дизел-горива настаје више угљен-диоксида () а код непотпуног сагоревања (мањак кисеоника) настаје гар (C). У том смислу, дизел-гориво је штетније од бензина. У Јапану су аутомобили са дизел-моторима забрањени.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Shah, Rajesh J.; Totten, George O.; Westbrook, Steven R. (2003). Fuels and lubricants handbook: technology, properties, performance, and testing. West Conshohocken, Penn: ASTM International. ISBN 978-0-8031-2096-9. 
  2. ^ Willey, Neil (2007). Phytoremediation: Methods and Reviews (Methods in Biotechnology). Totowa, NJ: Humana Press. ISBN 978-1-58829-541-5. 
  3. ^ Wellington, B.F. (1995). Diesel Engines and Fuel Systems. Alan F. Asmus. Longman Australia. ISBN 978-0-582-90987-8. 
  4. ^ „Introduction to Combustion, flame temperature, governing equations” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 7. 10. 2009. г. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Shah, Rajesh J.; Totten, George O.; Westbrook, Steven R. (2003). Fuels and lubricants handbook: technology, properties, performance, and testing. West Conshohocken, Penn: ASTM International. 
  • Willey, Neil (2007). Phytoremediation: Methods and Reviews (Methods in Biotechnology). Totowa, NJ: Humana Press. 
  • Wellington, B.F. (1995). Diesel Engines and Fuel Systems. Alan F. Asmus. Longman Australia. ISBN 978-0-582-90987-8. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]