Пређи на садржај

Дијабетесна полинеуропатија

С Википедије, слободне енциклопедије
Илустрација која приказује подручја захваћена дијабетичком неуропатијом

Дијабетесна неуропатија (ДН) је најчешћи подтип полинеуропатије (ПН) као једна од компликација шећерне болести, потенцијално узрокована широким спектром клиничких патологија. ДН погађа чак 50% пацијената са шећерном болести типа 1 и типа 2. Она укључује присуство симптома или знакова дисфункције периферних нерава код особа са дијабетесом након што су искључени други могући узроци.[1][2][3] Пацијенти са ДН често имају утрнулост и/или пецкање у екстремитетима у различитом степену, што може довести до значајних компликација. Иако је тачан узрок ДН непознат, генетски фактори; механичка компресија, као што је синдром карпалног тунела, друштвени фактори и фактори начина живота, као што су пушење и хронична конзумација алкохола, могу да имају значајну улогу.[4]

У неким случајевима, пацијенти имају симптоме много пре него што рутински обављени клинички преглед открију абнормалности. Од свих третмана, чврста и стабилна контрола гликемије је вероватно најважнија за успоравање прогресије неуропатије,[5] и пружа оквир за сваки приступ лечењу. Међутим, мање од једне трећине пацијената са ДН постиже задовољавајућу контролу бола.

МКБ-10 класификација неуропатија

[уреди | уреди извор]
  • Г60-Г64 Полинеуропатија и друге лезије периферног нервног система:
  • Г60 Наследна и идиопатска неуропатија.
  • Г61 Упална полинеуропатија.
  • Г62 Остале полинеуропатије.
  • Г63 Полинеуропатија код болести класификованих на другом месту.
  • Г64 Остали поремећаји периферног нервног система. Поремећај периферног нервног система НОС.

Историја

[уреди | уреди извор]
Махариши Сушрута је оставио први опис ове компликације дијабетеса у тексту Сушрута Самхита.

Дијабетесна неуропатија је позната од давнина. У 3. или 4. веку, индијски лекар Махариши Сушрута је оставио први опис ове компликације дијабетеса у тексту Сушрута Самхита.[6]

Јохан Роло је 1798. године описао неуролошке промене код пацијената са дијабетесом.[7]

Клод Бернар је 1848. године тврдио да је дијабетес неуролошка болест са секундарним метаболичким компликацијама.

Маршал де Калви је 1864. године установио да је неуролошка болест компликација дијабетеса, а не обрнуто.

Фредерик Пави је 1885. године дао тачан опис дијабетесне неуропатије.

Прва класификација овог ентитета обављена је 1893. године.[7]

Релевантна анатомија

[уреди | уреди извор]

Преглед анатомије периферног нервног система може олакшати разумевање класификације дијабетесне периферне неуропатије. Периферни неурони се могу широко категорисати као моторни, сензорни или аутономни.

Врсте периферних неурона
Врсте Анатомија
Моторни неурони Потичу из централног нервног система (ЦНС) и простиру се до предњег рога кичмене мождине.
Из предњег рога излазе из кичмене мождине (преко вентралних корена) и комбинују се са другим влакнима у брахијалним или лумбалним плексусима и инервирају своје циљне органе преко периферних нерава.
Сензорни неурони Потичу из ганглија дорзалног корена кићме (који се налазе изван кичмене мождине) и прате сличан ток са моторним неуронима.
Деле се по категоријима према сензорном модалитету који преносе.
Аутономни неурони Састоје се од симпатичких и парасимпатичких влакана.
На периферији, преганглијска влакна напуштају ЦНС и синапсе на постганглионским неуронима у симпатичком ланцу или у симпатичким ганглијама.

У шећерној болести су најпре захваћена мања влакна. Уз континуирано излагање хипергликемији, већа влакна постају погођена. Влакна различите величине посредују у различитим типовима сензација, као што је приказано у табели испод.

Тип влакна Величина Модалитет Мијелинизација
A-alpha (I) 13-20 микрометара Проприоцепција екстремитета Да
A-beta (II) 6-12 микрометара Проприоцепција екстремитета, вибрације, притисак Да
A-delta (III) 1-5 микрометара Механички оштар бол Да
C (IV) 0,2-1,5 микрометара Термални бол, механички бол са печењем Не

Патофизиологија

[уреди | уреди извор]

Фактори који доводе до развоја дијабетесне неуропатије нису у потпуности схваћени, а изнето је више хипотеза.[8][9][10] [11][12][13][14][15][16] [17] Опште је прихваћено да је процес узрокован са више фактора. Развој симптома зависи од многих фактора, као што су укупна изложеност хипергликемији и други фактори ризика као што су повишени липиди, крвни притисак, пушење, повећана висина и висока изложеност другим потенцијално неуротоксичним агенсима као што је етанол.[18][19]

Генетски фактори такође могу играти улогу.[20]

Важни биохемијски механизми који доприносе развоју чешћих симетричних облика дијабетесне полинеуропатије вероватно укључују пут полиола, напредне крајње производе гликације и оксидативни стрес.[21]

Пут полиола

[уреди | уреди извор]

Хипергликемија узрокује повећање нивоа интрацелуларне глукозе у нервима, што доводи до засићења нормалног гликолитичког пута. Додатна глукоза се преноси у полиолни пут и претвара у сорбитол и фруктозу помоћу ензима алдоза редуктазе и сорбитол дехидрогеназе.[22] Акумулација сорбитола и фруктозе доводи до смањеног нервног миоинозитола, смањене активности На+/К+ -АТПазе мембране, поремећеног транспорта аксона и структурног слома нерава, што узрокује абнормално ширење акционог потенцијала. Ово је разлог за употребу инхибитора алдозе редуктазе за побољшање нервне проводљивости.[23][24][25][26]

Метаболички пут полиола један је од кључних чинилаца у шећерној болести, чијом се блокадом употребом инхибитор алдоза редуктазе у терапији може успорити напредовање, или чак спречити, многе дијабетесом изазване компликације, као што је дијабетесна полионеуропатија.[27]

Напредни крајњи производи гликације

[уреди | уреди извор]

Неензимска реакција вишка глукозе са протеинима, нуклеотидима и липидима резултира у напредним крајњим производима гликације (АГЕ) који могу имати улогу у нарушавању интегритета неурона и механизама поправке кроз сметње у метаболизму нервних ћелија и транспорту аксона.[28]

Оксидативни стрес

[уреди | уреди извор]

Повећана производња слободних радикала код дијабетеса може бити штетна кроз неколико механизама који нису у потпуности схваћени. То укључује директно оштећење крвних судова које доводи до исхемије нерва и олакшавања АГЕ реакција. Упркос непотпуном разумевању ових процеса, употреба антиоксиданта алфа-липоичне киселине може обећати побољшање неуропатских симптома.[29]

Повезани фактори

[уреди | уреди извор]

Проблеми који су последица ових поремећених биохемијских процеса или су доприносници ових поремећених биохемијских процеса укључују измењену експресију гена са измењеним ћелијским фенотиповима, промене у физиологији ћелије које се односе на ендоскелетну структуру или ћелијски транспорт, смањење неуротрофина и нервну исхемију.[30]

Клиничка испитивања најбоље проучаваног неуротрофина, хуманог рекомбинантног фактора раста нерава, била су разочаравајућа. Међутим, са будућим побољшањима, фармаколошка интервенција која циља један или више ових механизама може се показати успешном.

У случају фокалних или асиметричних синдрома дијабетичке неуропатије, васкуларна повреда или аутоимуност могу играти важнију улогу.[31]

Студија попречног пресека, случај-контрола коју су спровели неки аутори, показала је да су код пацијената са дијабетес мелитусом типа 1 (ДМ), епигенетски фактори укључени у развој аутономне неуропатије. Пацијенти са Т1ДМ са аутономном неуропатијом показали су разлике у метилацији гена у поређењу са пацијентима са Т1ДМ без неуропатије. На пример, у гену НИЊ2 , који је укључен у регенерацију нерва, пацијенти са аутономном неуропатијом имали су значајно већу метилацију у првом аксону него други пацијенти са типом 1. Поред тога, два гена укључена у нервну функционалност, БРСК2 и ЦЛДН4 , показао смањену метилацију (у региону првог интрона БРСК2 и 5'УТР региона ЦЛДН4 ) код пацијената са неуропатијом.[32]

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]

Код дијабетес мелитуса типа 1 , дистална полинеуропатија обично постаје симптоматска након много година хроничне продужене хипергликемије. Насупрот томе, пацијенти са дијабетес мелитусом типа 2 могу имати дисталну полинеуропатију након само неколико година од познате лоше контроле гликемије, мада понекад, ови пацијенти већ имају неуропатију у време постављања дијагнозе.

Пошто се дијабетесна неуропатија може манифестовати као широк спектар сензорних, моторичких и аутономних симптома, структурирана листа симптома може се користити да би се помогло у скринингу свих дијабетичара на могућу неуропатију.

Сензорни симптоми

[уреди | уреди извор]

Сензорна неуропатија је обично подмукла и у почетку показује дистрибуцију по типу чарапа и рукавица у дисталним деловима екстремитетета. Сензорни симптоми могу бити негативни или позитивни, дифузни или фокални.[33] Негативни сензорни симптоми укључују осећај утрнулости или мртвила, што пацијенти могу описати као да су слични ношењу рукавица или чарапа.[34]

Губитак равнотеже, посебно са затвореним очима, и безболне повреде услед губитка осећаја су честа појава.

Позитивни симптоми се могу описати као пецкање, пецкајући бол, осећања налик електричном удару, бол, стезање или преосетљивост на додир.[35]

Моторни симптоми

[уреди | уреди извор]

Моторни проблеми код дијабетесне полинеуропатије могу укључивати дисталну, проксималну или више жаришну слабост.[36]

У горњим екстремитетима, дистални моторички симптоми могу укључивати поремећену фину координацију руку и потешкоће са задацима као што су отварање тегли или окретање кључева.

Ударање стопала, огреботине или често саплитање могу бити рани симптоми слабости стопала.

Симптоми слабости проксималних екстремитета укључују потешкоће при пењању и спуштању по степеницама, тешкоће при устајању из седећег или лежећег положаја, падове због попуштања колена и потешкоће у подизању руку изнад рамена.[37]

У најчешћим приказима дијабетесне неуропатије са симетричним сензомоторним симптомима, може се уочити мања слабост прстију и стопала; тешка слабост није уобичајена и требало би да подстакне испитивање других узрока, као што је хронична инфламаторна демијелинизирајућа полирадикулонеуропатија (ХИДП) или васкулитис. Озбиљнија слабост се може приметити код синдрома асиметричне дијабетесне неуропатије. Моторна неуропатија се може јавити заједно са сензорном неуропатијом (као сензомоторна неуропатија).

Аутономна неуропатија

[уреди | уреди извор]

Аутономна неуропатија може захватити кардиоваскуларни, гастроинтестинални и генитоуринарни систем и знојне жлезде. Пацијенти са генерализованим аутономним неуропатијама могу пријавити атаксију, нестабилност хода или блиску синкопу/синкопу. Поред тога, аутономне неуропатије имају додатне симптоме који се односе на анатомско место оштећења нерва - гастроинтестинални, кардиоваскуларни, бешични или судомоторни.

Карактеристике клиничке слике разних врста аутономне неуропатије
Врсте Симптоми
Гастроинтестинална
Гастропареза (гастропатија)
  • Мучнина
  • Надимање
  • Губитак апетита
  • Рана ситост
  • Повраћање након оброка
Дисфункција једњака
  • Горушица
  • Дисфагија за чврсте материје
Дијабетесна дијареја
  • Обилна и водена дијареја
  • Фекална инконтиненција
  • Може се смењивати са затвором
Затвор
  • Може се смењивати са експлозивном дијарејом
Кардиоваскуларна
Тахикардија у мировању (перзистентна синусна тахикардија)
Абнормална регулација крвног притиска
  • Нондипинг
  • Реверс дипинг
Ортостатску хипотензија (током стајања)
  • Омаглица
  • Слабост
  • Несвестица
  • Оштећење вида
  • Синкопа
Ортостатска тахикардија или брадикардија и хронотропна неспособност (све са стајањем)
  • Омаглица
  • Слабост
  • Несвестица
  • Вртоглавица
  • Оштећење вида
  • Синкопа
Нетолеранција на вежбе
Урогенитална
Дисфункција мокраћне бешике
  • Учестало мокрење
  • Хитно мокрење
  • Ноктурија
  • Оклевање током мокрења
  • Слаб млаз мокраће
  • Уринарна инконтиненција
  • Задржавање (ретенција) мокраће
Мушка сексуална дисфункција
  • Еректилна дисфункција
  • Смањен либидо
  • Абнормална ејакулација
Женска сексуална дисфункција
  • Смањена сексуална жеља
  • Појачан бол током сексуалног односа
  • Смањењено сексуално узбуђење
  • Неадекватно подмазивање гениталија
Судомоторна
Сува кожа
  • Нетолеранција на топлоту
  • Јако знојење главе, врата и трупа са анхидрозом доњих делова трупа и екстремитета
  • Густативно знојење

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

Дијагноза се поставља на основу; анамнестичких података (историје болести) физичког прегледа и читавог низа лабораторијских, радиолошких и других прегледа на основу којих је могуће проценити тип и тежину насталих промена.[38] Она се обично поставља на примарном нивоу здравствене заштите, а на основу субјективних тегоба болесника и стандардног прегледа стопала.[39].

Анамнеза

Анамнеза треба да информише о основним подацима у односу на шећерну болест и да открије присуство карактеристичних неуроваскуларних симптома.

Физички преглед

Физички преглед има посебан значај за утврђивање стања мишићно-скелетног статуса, васкуларног статуса (температура коже потколеница и стопала, квалитет дорзалног пулс стопала, крвни притисак) и неуролошког статус (стање сензибилитета и рефлекса) потколеница и стопала. Овим прегледом може се утврдити присуство инфекције, анатомских аномалије и стечени деформитети стопала, поремећај статике и оптерећења са патолошким притисцима на појединим деловима стопала, са променама на кожи на тим местима (задебљање, жуљеви, улцерације и друге лезије, промене боје, сувоћа коже итд).

Према потреби у току физичког прегледа раде се и мали хируршки дебридмани рана (чишћење, исецање-сечење и уклањање дала ткива) којим се може утврди озбиљност ране (некрозе).

Лабораторијске анализе

Хемоглобин А1ц и глукоза у плазми наташте су важни лабораторијски скрининг тестови за дијабетесно стопалом.[40]

  • Мерење хемоглобина А1ц је корисно за процену адекватности недавне контроле дијабетеса; нивои ће вероватно бити повишени код пацијената са дијабетесном неуропатијом. У неким случајевима, посебно код асиметричних синдрома, тежина елевације није увек у корелацији са тежином нервног обољења.
  • Трочасовни тест толеранције глукозе може бити осетљивији у граничним случајевима.
  • Анализа мокраће је такође корисна за скрининг на нефропатију и протеинурију.

Дијагнозе у разматрању идиференцијална дијагноза

[уреди | уреди извор]

Постављање дијагнозе дијабетичке неуропатије захтева пажљиву процену, јер код 10-26% дијабетичара са неуропатијом неуропатија може имати други узрок.[41][42][43][44][45] Диференцијалне дијагнозе које треба размотрити разликују се у зависности од презентације.

Дијагнозе које треба узети у разматрање код дијабетесне полинеуропатије
Врста неуропатије Дијагнозе
Кранијална мононеуропатија
  • Интракранијалне анеуризме
  • Бела парализа
Торакоабдоминална неуропатија
  • Херпес зостер
  • Тумори кичме
  • Инфаркт миокарда
  • Акутни холециститис
  • Акутна упала слепог црева
  • Дивертикулитис
Лумбосакрална радикулоплексопатија
  • Избочина предњег диска
  • Тумори кичмене мождине
  • Малигне инфилтрације нервног корена
  • Инфламаторне неуропатије
Периферна неуропатија
  • Пернициозна анемија
  • Интоксикација витамином Б-6
  • Алкохолизам
  • Уремија
  • Хемијски токсини
  • Укљештење нерва и компресија бенигне етиологије
  • Хепатитис
  • Идиопатски
  • Конгениталне (разне наследне сензорне моторне неуропатије)
  • Паранеопластични синдром
  • сифилис
  • ХИВ/АИДС
  • Лекови (нпр хемотерапија, изониазид)
  • Болести кичме (нпр радикулопатија, стеноза, артериовенска (АВ) фистула)
Кардиоваскуларна аутономна неуропатија
(поред неких горе наведених)
  • Инфаркт миокарда
  • Неуропатске аритмије (нпр. Волф-Паркинсон-Ват синдром, синдром болесног синуса)
  • Обим омотача
  • Лекови
Гастроинтестинална неуропатија
  • Гастроинтестинални малигнитет
  • Пептички улкус болест
  • Постхируршка ваготомија
  • Неравнотежа електролита
Дисфункција мокраћне бешике
  • Опструкција излаза бешике
  • Карцином простате
  • Синдром кичменог репа
Мононеуропатија
  • Васкулитиси
  • Акромегалија
  • Коагулопатије
  • Хипотиреоза

Диференцијалне дијагнозе

[уреди | уреди извор]

У диференцијалној дијагностици требало би имати у виду следеће болести и стања.[46][47]

  • Неуропатија повезана са алкохолом (етанолом).
  • Амилоидна полинеуропатија
  • Хронична инфламаторна демијелинизирајућа полирадикулонеуропатија
  • Хронична мијелогена леукемија
  • Неуросаркоидоза
  • Нутритивна неуропатија
  • Тумори кичмене мождине
  • Токсична неуропатија
  • Уремичка неуропатија
  • Васкуларна неуропатија
  • Недостатак витамина Б-12

Терапија

[уреди | уреди извор]

Лечење дијабетесне неуропатије треба да почне од иницијалне дијагнозе дијабетеса – јер неуспех да се дијагностикује дијабетесна полинеуропатија може довести до озбиљних последица, укључујући инвалидитет и ампутацију.[48][49][50]

Сматрајте да је сваки пацијент са клиничким доказима дијабетичке периферне неуропатије изложен ризику од улцерације стопала и требало би би га едуковати о нези стопала.[51]

Пацијенти са дијабетесном периферном неуропатијом захтевају чешће праћење, са посебном пажњом на инспекцију стопала како би се појачала потреба за редовном бригом о себи. Пружање редовних прегледа стопала и јачање образовне поруке о нези стопала показало се у неколико студија да значајно смањује стопу улцерације, па чак и ампутације.[52]

Лекар примарне здравствене заштите је одговоран за едукацију пацијената о акутним и хроничним компликацијама дијабетеса,[53] укључујући психолошки утицај сексуалне дисфункције и код мушкараца и код жена. Не може се пренагласити важност укључивања неуролога (по могућности са експертизом у периферној неуропатији) у лечењу пацијената са дијабетесном неуропатијом.[54]

Контрола гликемије

[уреди | уреди извор]

Од свих третмана, чврста и стабилна контрола гликемије је вероватно најважнија за успоравање прогресије неуропатије. Пошто се сугерише да брзе промене од хипогликемије до хипергликемије изазивају и погоршавају неуропатски бол, стабилност контроле гликемије може бити подједнако важна као и стварни ниво контроле у ​​ублажавању неуропатског бола. Испитивање дијабетеса и компликација показало је да строга контрола шећера у крви код пацијената са дијабетесом типа 1 смањује ризик од неуропатије за 60% за 5 година.[55][56] Ефекат строге контроле гликемије на полинеуропатију код пацијената са дијабетесом типа 2 или оних са поремећеном толеранцијом на глукозу/поремећеном глукозом наташте није тако јасан и захтева даљу проспективну студију.[57]

Прогноза

[уреди | уреди извор]

Пацијенти са нелеченим или неадекватно леченим дијабетесом имају већи морбидитет и стопе компликација повезаних са неуропатијом него пацијенти са строго контролисаним дијабетесом. Понављајућа траума захваћених подручја може изазвати оштећење коже, прогресивну улцерацију и инфекцију, која може резултовати ампутацијом и смрћу.

Лечење дијабетесне неуропатије је тежак задатак за лекара и пацијента. Већина лекова не доводи до потпуног ублажавања симптома. У току су клиничка испитивања која помажу у проналажењу нових начина за лечење симптома и одлагање прогресије болести.

Смртност је већа код особа са кардиоваскуларном аутономном неуропатијом (КАН). Укупна стопа морталитета током периода до 10 година била је 27% код пацијената са ДМ и откривеним КАН, у поређењу са стопом морталитета од 5% код оних без доказа о КАН. Морбидитет је резултат улцерације стопала и ампутације доњих екстремитета. Ове две компликације су најчешћи узроци хоспитализације међу особама са ДМ у западним земљама.

Тешки бол, вртоглавица, дијареја и импотенција су уобичајени симптоми који смањују квалитет живота пацијената са ДМ. Код пацијената са дијабетесном периферном неуропатијом, прогноза је добра, али је квалитет живота пацијената смањен.

Превенција

[уреди | уреди извор]

Превенција дијабетесне неуропатије се фокусира на контролу глукозе и модификације начина живота.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Zeng L, Alongkronrusmee D, van Rijn RM (јануар 2017). „An integrated perspective on diabetic, alcoholic, and drug-induced neuropathy, etiology, and treatment in the US”. J Pain Res. 10: 219—228. .
  2. ^ Bodman MA, Varacallo M. Peripheral Diabetic Neuropathy. StatPearls. 2021 Jan.
  3. ^ Carmichael, Josie; Fadavi, Hassan; Ishibashi, Fukashi; Shore, Angela C.; Tavakoli, Mitra (2021-05-26). „Advances in Screening, Early Diagnosis and Accurate Staging of Diabetic Neuropathy”. Frontiers in Endocrinology. 12. ISSN 1664-2392. doi:10.3389/fendo.2021.671257. 
  4. ^ Groener JB, Jende JME, Kurz FT, et al. Understanding Diabetic Neuropathy: From Subclinical Nerve Lesions to Severe Nerve Fiber Deficits. A Cross-Sectional Study in Patients with Type 2 Diabetes and Healthy Controls. Diabetes. 2019 Dec 11.
  5. ^ Skyler, Jay S. (1996). „DIABETIC COMPLICATIONS”. Endocrinology and Metabolism Clinics of North America. 25 (2): 243—254. ISSN 0889-8529. doi:10.1016/s0889-8529(05)70323-6. 
  6. ^ Sharma, P.V. 1992. History of Medicine in India. Delhi: Indian National Academy of Science.
  7. ^ а б Skljarevski V. Historical aspects of diabetic neuropathies. En: Veves A, Malik RA, Editors. Diabetic neuropathy, clinical management. 2007 by Humana Press Inc., New Jersey, USA. Páginas 1-5.
  8. ^ Bromberg, M. B. (август 2000). „Peripheral neurotoxic disorders”. Neurol Clin. 18 (3): 681—94. .
  9. ^ Goetz CG, Pappert EJ. Textbook of Clinical Neurology. Philadelphia: WB Saunders Co; 1999.
  10. ^ Pourmand, R. (август 1997). „Diabetic neuropathy”. Neurol Clin. 15 (3): 569—76. .
  11. ^ Sugimoto, K.; Murakawa, Y.; Sima, A. A. (2000 Nov-Dec). „Diabetic neuropathy--a continuing enigma”. Diabetes Metab Res Rev. 16 (6): 408—33.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).
  12. ^ Vinik, A. I.; Park TS; Stansberry KB; Pittenger GL (август 2000). „Diabetic neuropathies”. Diabetologia. 43 (8): 957—73. .
  13. ^ Wilson JD. Williams Textbook of Endocrinology. 9th ed. Philadelphia: WB Saunders Co; 1998.
  14. ^ Zochodne, D. W. (октобар 2008). „Diabetic polyneuropathy: an update”. Curr Opin Neurol. 21 (5): 527—33. .
  15. ^ Calcutt NA, Dunn JS. Pain: Nociceptive and Neuropathic Mechanisms. Anesthesiology Clinics of North America.; 1997.
  16. ^ Malik, R. A. (1999). „Pathology and pathogenesis of diabetic neuropathy”. Diabetes Reviews. 7: 253—60. .
  17. ^ Shigeta H, Yamaguchi M, Nakano K, Obayashi H, Takemura R, Fukui M (децембар 1997). „Serum autoantibodies against sulfatide and phospholipid in NIDDM patients with diabetic neuropathy”. Diabetes Care. 20 (12): 1896—9. .
  18. ^ Gastol J, Kapusta P, Polus A, et al. Epigenetic mechanism in search for the pathomechanism of diabetic neuropathy development in diabetes mellitus type 1 (T1DM). Endocrine. 2020 Jan 4.
  19. ^ Benjamin, Stephanie M.; Wang, Jing; Geiss, Linda S.; Thompson, Theodore J.; Gregg, Edward W. (2015-11-19). „The Impact of Repeat Hospitalizations on Hospitalization Rates for Selected Conditions Among Adults With and Without Diabetes, 12 US States, 2011”. Preventing Chronic Disease. 12. ISSN 1545-1151. doi:10.5888/pcd12.150274. 
  20. ^ Tavakkoly-Bazzaz J, Amoli MM, Pravica V, Chandrasecaran R, Boulton AJ, Larijani B. VEGF gene polymorphism association with diabetic neuropathy. Mol Biol Rep. 2010 Mar 30.
  21. ^ Carrington, A. L.; Litchfield, J. E. (1999). „The aldose reductase pathway and nonenzymatic glycation in the pathogenesis of diabetic neuropathy: a critical review for the end of the 20th century”. Diabetes Reviews. 7: 275—99. .
  22. ^ Ross R (1999). „Atherosclerosis – an inflammatory disease”. New England Journal of Medicine. 340: 115—26. .
  23. ^ Bailey, J.P., Renz, C. and McGuinness, E.T. (1981). Sorbitol dehydrogenase from horse liver: purification, characterization and comparative properties. Comp. Biochem. Physiol. 69B: 909-914.
  24. ^ Tesfamariam, B. (1994). „Free radicals in diabetic endothelial cell dysfunction”. Free Radic Biol Med. 16: 383—91. .
  25. ^ Greene DA, Stevens MJ. The sorbitol-osmotic and sor- bitol redox hypotheses. In: Le Roith D, Taylor SI, Olef- sky JM, eds. Diabetes Mellitus. Philadelphia: Lippincott- -Raven Publishers 1996.
  26. ^ Lorenzi, M. (2007). „The polyol pathway as a mechanism for diabetic retinopathy: attractive, elusive and resilient”. Exp Diabetes Res. 2007: 61038. . (PMID 18224243).
  27. ^ Lee, A. Y.; Chung, S. S. (1999). „Contributions of polyol pathway to oxidative stress in diabetic cataract”. Faseb J. 13: 23—30. .
  28. ^ Apfel, S. C.; Kessler, J. A.; Adornato, B. T.; et al. (септембар 1998). „Recombinant human nerve growth factor in the treatment of diabetic polyneuropathy. NGF Study Group”. Neurology. 51 (3): 695—702. 
  29. ^ Figueroa-Romero, Claudia; Sadidi, Mahdieh; Feldman, Eva L. (2008-08-15). „Mechanisms of disease: The oxidative stress theory of diabetic neuropathy”. Reviews in Endocrine and Metabolic Disorders. 9 (4): 301—314. ISSN 1389-9155. doi:10.1007/s11154-008-9104-2. 
  30. ^ Ryle, C.; Donaghy, M. (март 1995). „Non-enzymatic glycation of peripheral nerve proteins in human diabetics”. J Neurol Sci. 129 (1): 62—8. 
  31. ^ Krendel, D. A.; Zacharias, A.; Younger, D. S. (новембар 1997). „Autoimmune diabetic neuropathy”. Neurol Clin. 15 (4): 959—71. 
  32. ^ Greene, D. A.; Arezzo, J. C.; Brown, M. B. (август 1999). „Effect of aldose reductase inhibition on nerve conduction and morphometry in diabetic neuropathy. Zenarestat Study Group”. Neurology. 53 (3): 580—91. 
  33. ^ „Сензорна неуропатија: узроци, симптоми, дијагноза”. sr.iliveok.com. Приступљено 2024-01-31. 
  34. ^ Rajić, Marijana (2023-06-09). „Da li neuropatija nepovratno oštećuje živce i zašto je izaziva manjak ali i višak jednog vitamina”. eKlinika (на језику: српски). Приступљено 2024-01-31. 
  35. ^ admin (2014-07-25). „Hereditarna motorno-senzorna neuropatija (HMSN)”. Simptomi (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-31. 
  36. ^ „Clinical, pathological and genetic characterization of hereditary sensory and autonomic neuropathy”. academic.oup.com. Приступљено 2024-01-31. 
  37. ^ Nagamatsu, Masaaki; Jenkins, Robert B.; Schaid, Daniel J.; Klein, Diane M.; Dyck, Peter James (2000-05-01). „Hereditary Motor and Sensory Neuropathy Type 2C Is Genetically Distinct From Types 2B and 2D”. Archives of Neurology. 57 (5): 669—672. ISSN 0003-9942. doi:10.1001/archneur.57.5.669. 
  38. ^ „Diagnosis and classification of diabetes mellitus”. Diabetes Care. Jan. 33: Suppl. 2010.  1:S62-9. Medline. Full Text.
  39. ^ (језик: енглески) Robert Ferry Jr., Diabetic Foot Care, на eMedicine
  40. ^ „Diabetic Neuropathy Workup: Approach Considerations, Hemoglobin A1c and Fasting Plasma Glucose, Basic Laboratory Screening Tests”. emedicine.medscape.com. Приступљено 2024-01-16. 
  41. ^ Dyck, P. J.; Kratz, K. M.; Karnes, J. L.; Litchy, W. J.; Klein, R.; Pach, J. M.; Wilson, D. M.; O'Brien, P. C.; Melton, L. J. (1993). „The prevalence by staged severity of various types of diabetic neuropathy, retinopathy, and nephropathy in a population‐based cohort”. Neurology. 43 (4): 817—817. ISSN 0028-3878. doi:10.1212/wnl.43.4.817. 
  42. ^ Lozeron P, Nahum L, Lacroix C, Ropert A, Guglielmi JM, Said G (мај 2002). „Symptomatic diabetic and non-diabetic neuropathies in a series of 100 diabetic patients”. J Neurol. 249 (5): 569—75. .
  43. ^ Waldman, S. D. (2000). „Diabetic neuropathy: diagnosis and treatment for the pain management specialist”. Curr Rev Pain. 4 (5): 383—7. .
  44. ^ Davidson MB. Diabetes Mellitus: Diagnosis and Treatment. 4th Ed. 1998. 297-307.
  45. ^ Bloomgarden, Z T (2000-11-01). „American Diabetes Association 60th Scientific Sessions, 2000: diabetes and pregnancy.”. Diabetes Care. 23 (11): 1699—1702. ISSN 0149-5992. doi:10.2337/diacare.23.11.1699. 
  46. ^ Ayad H. Diabetic neuropathy: classification, clinical manifestations, diagnosis and management. Baba S et al, eds. Diabetes Mellitus in Asia. Amsterdam: Excerpta Medica; 1977. 222-4.
  47. ^ Thomas, PK (1997-09-01). „Classification, Differential Diagnosis, and Staging of Diabetic Peripheral Neuropathy”. Diabetes. 46 (Supplement_2): S54—S57. ISSN 0012-1797. doi:10.2337/diab.46.2.s54. 
  48. ^ Apfel, S. C. (август 1999). „Neurotrophic factors in the therapy of diabetic neuropathy”. Am J Med. 107 (2 B). :34S-42S.
  49. ^ Apfel SC. Diabetic Polyneuropathy. Diabetes and Endocrinology Clinical Management. 1999.
  50. ^ Ziegler D, Ametov A, Barinov A, Dyck PJ, Gurieva I, Low PA (новембар 2006). „Oral treatment with alpha-lipoic acid improves symptomatic diabetic polyneuropathy: the SYDNEY 2 trial”. Diabetes Care. 29 (11): 2365—70. 
  51. ^ Slovenkai, M. P. (јул 1998). „Foot problems in diabetes”. Med Clin North Am. 82 (4): 949—71. 
  52. ^ O'Brien SP, Schwedler M, Kerstein MD (јун 1998). „Peripheral neuropathies in diabetes”. Surgical Clinics of North America. 78 (3): 393—408. .
  53. ^ Hokkam, E. N. (новембар 2009). „Assessment of risk factors in diabetic foot ulceration and their impact on the outcome of the disease”. Prim Care Diabetes. 3 (4): 219—24. .
  54. ^ Ziegler D, Reljanovic M, Mehnert H, Gries FA (1999). „Alpha-lipoic acid in the treatment of diabetic polyneuropathy in Germany: current evidence from clinical trials”. Exp Clin Endocrinol Diabetes. 107 (7): 421—30. 
  55. ^ „The Effect of Intensive Treatment of Diabetes on the Development and Progression of Long-term Complications in Insulin-dependent Diabetes Mellitus”. Retina. 14 (3): 286—287. 1994. ISSN 0275-004X. doi:10.1097/00006982-199414030-00022. 
  56. ^ Martin, C. L.; Albers J; Herman WH; et al. (фебруар 2006). „Neuropathy among the diabetes control and complications trial cohort 8 years after trial completion”. Diabetes Care. 29 (2): 340—4. .
  57. ^ Sumner, C. J.; Sheth, S.; Griffin, J. W.; et al. (јануар 2003). „The spectrum of neuropathy in diabetes and impaired glucose tolerance”. Neurology. 60 (1): 108—11. . [

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дијабетесна_полинеуропатија&oldid=28328319”