Драгомир Виторовић
Драгомир Виторовић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 17. септембар 1926. |
Место рођења | Београд, Краљевина СХС |
Датум смрти | 23. јул 2015.88 год.) ( |
Место смрти | Београд, Република Србија |
Драгомир Виторовић (Београд, 17. септембар 1926 — Београд, 23. јул 2015) био је српски хемичар, професор Универзитета у Београду, академик САНУ.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Београду 1926. године. Његов отац Крсман био је пре Другог светског рата радикал, власник фабрике шпиритуса на Топчидерском брду и директор Златиборске банке.[1]
Завршио је Природноматематички факултет Универзитета у Београду где је у марту 1950. године почео да ради као асистент. Докторирао је хемију на истом факултету 1956. године. У звање доцента изабран је 1957. године и предавао предмет Хемијска технологија. У звање редовног професора изабран је 1973. године. Био је више година шеф Катедре за примењену хемију. Био је један од оснивача Института за хемију, технологију и металургију 1961. године. Био је председник Српског хемијског друштва 1977-1981, а од 1982. и почасни председник.[2][3]
Области његовог научног деловања су хемијска технологија и геохемија из којих је објавио преко 170 научних радова, 2 патента, 10 монографија, 12 уџбеника, 20 стручних радова, 160 радова представљених на научним скуповима.[2]
За дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) изабран је 1981. године, а за редовног 1991. године. У периоду од 1998. до 2002. био је секретар Одељења хемијских и биолошких наука САНУ.[3] Био је члан одбора САНУ у припреми књиге 100 најзнаменитијих Срба.
Добитник је Октобарске награде града Београда 1972. године, Седмојулске награде 1988. године, Ордена рада са црвеном заставом 1981. године. Био је члан Крунског савета.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Имовина мора да се врати („Илустрована политика“, број 2242, 5. јануар 2002. године)
- ^ а б в „Биографије чланова Крунског савета”. Архивирано из оригинала 06. 02. 2009. г. Приступљено 09. 10. 2012.
- ^ а б „Биографија на сајту САНУ”. Архивирано из оригинала 21. 12. 2012. г. Приступљено 21. 12. 2012.