Зоран Јеремић
| Зоран Јеремић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Зоран Јеремић |
| Датум рођења | 2. јул 1965. |
| Место рођења | Титово Ужице, СФРЈ |
| Књижевни рад | |
| Језик стварања | српски |
| Жанр | песник, књижевни критичар |
| Награде | Златна значка |
Зоран Јеремић (Ужице, 2. јул 1965) српски је књижевник и новинар. Аутор је више збирки песама, књига интервјуа и књижевних критика. Био је уредник и новинар у више листова и часописа где објављује фељтоне, интервјуе, књижевну критику, колумне.
Биографија
[уреди | уреди извор]Зоран Јеремић живи и ради у Ужицу, где се родио и школовао. Био је главни и одговорни уредник недељника Вести и Ужичка недеља. За допринос развијању културних делатности у Србији награђен је "Златном значком". Заступљен у више песничких антологија (Антологија српске поезије Озарења, Парнас, Ваљево, 2005; Антологија новије српске поезије, Београд, 2005). Приредио је (са Мајом Рогач) двоброј часописа Градац о Светиславу Басари. Члан је Независног удружења новинара Србије.[1] Објављивао поезију, књижевну и позоришну критику у Књижевној речи, Књижевним новинама, Лудусу, часописима за књижевност и уметност – Повеља, Арт032, Мостови, Међај..., дневницима Политика и Данас[2]. Један од оснивача (са Срђаном Петровићем и Владимиром Герзићем) првог послератног филмског часописа у Ужицу „11.59 ВИДЕО“. Професионалну новинарску каријеру започео на радију (Радио 31) на позив Рада Јовановића. Уређивао емисије о књижевности, рокенролу, џезу и филму. Члан редакције „Ужичке недеље“ од првог броја, где уређује културну рубрику и пише књижевне критике[3]. Аутор је бројних интервјуа са личностима из области књижевности, филма, позоришта, сликарства, социологије културе, музике, политике и тзв. друштвеног живота Србије и Ужица. Од 1997. године ради у „Вестима“. Уређивао билтен Југословенског позоришног фестивала и билтен Ужичког центра за људска права. Један од оснивача ужичке уметничке групе „Вирус арт“. Дугогодишњи члан жирија за доделу награде „Меша Селимовић“.[1]
Библиографија
[уреди | уреди извор]Збирке песама
[уреди | уреди извор]- Степениште (1995)
- Зимско светло (2002)
- Школа ћутања (2015)[1]
Књиге разговора
[уреди | уреди извор]- Ветар речи.
- Писац с крајоликом[1]
Биографије
[уреди | уреди извор]Живот и три драме (биографска књига о Стиву Тешичу, америчком сценаристи, драмском писцу и романсијеру српског порекла).[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д [мртва веза] БИОГРАФСКИ лексикон Златиборског округа : Ужице, Ариље, Бајина Башта, Косјерић, Нова Варош, Пожега, Прибој, Пријепоље, Сјеница, Чајетина и Ивањица / [главни и одговорни уредник Милија Ј. Кнежевић ; сарадници лексикона (аутори одредница) Анђа Бјелић ... и др.
- ^ [Међај : часопис за књижевност, уметност и културу / главни и одговорни уредник Момчило Петронијевић COBISS.SR 57176327
- ^ Ужички лексикон / уредник тома Драгица Матић. - Београд : Службени гласник ; Ужице : Град Ужице, 2014 (Београд : Гласник)COBISS.SR 207627532
Литература
[уреди | уреди извор]- Драган Хамовић: Степениште Зорана Јеремића (Књижевна критика, бр.27, 1995)
- Мирко Иконић: О Зимском светлу (Вести, октобар 2003)
- Др Ратомир М. Цвијетић: Ветар речи (узице.нет)
- Гојко Тешић: Интелектуална гозба (Данас, 14. новембар 2015)
- Јован Ћирилов: Стив из Ужица (Блиц, 20. јун 2009)
- Борислав Станојевић: Стив Тешић: Америка као рак срца (Политика, 10. јануар 2009)
- Бранко Пејовић: Оскаровац и тапкароши, Лале Бас и „Луде жене“ (Политика, 6. мај 2012)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
