Пређи на садржај

Илалди-султанија (ћерка Бајазита II)

С Википедије, слободне енциклопедије

Султанија Илалди (тур. İlaldı Sultan) је била ћерка Бајазита II и Гулбахар-хатун.

Илалди-султанија
Лични подаци
Датум рођења1468
Место рођењаАмасија,
Датум смрти1513-1517
Место смртиСкопље,
Породица
Супружник
ПотомствоМехмед-бег
Коџи-бег
султанија Ајнишах
РодитељиБајазит II
Гулбахар-хатун

Биографија

[уреди | уреди извор]

Утврђено је да је султанија Илалди била рођена сестра Селима I.[1]

Султанија Илалди је удата средином 1480-их за великог везира Коџа Давут-пашу.[2] Са њим је имала сина:

  • Мехмед-бег (ум. 1511); био је јако близак са својим ујаком шехзаде Селимом, код којег је често долазио у Трабзон. Ожењен је 1508. године ћерком шехзаде Ахмеда, султанијом Фатмом.

Након што је Давут-паша разрешен дужности 1497. године и прогнан у Диметоку, султан Бајазит је разрешио његов брак са његовом кћери Илалди. Након неколико година ју је преудао за Ахмед-пашу, који је био миљеник њеног брата Селима.[3]

Ахмед-паша је очекивао да ће постати велики везир 1523. године. Како је Паргали Ибрахим-паша био именован, из револта, одлази у Каиро и проглашава себе султаном Египта. Бива погубљен по наређењу султана Сулејмана у августу 1524. године.

Из брака са Илалди-султанијом имао је двоје деце:

  • Коџи-бег; који је био ожењен султанијом Ханзаде, ћерком Селчукшах-султаније
    • Ахмед-челеби
  • Ајнишах-султанија (тур. Aynışah Hanımsultan) , која је била удата за Абдуселам-челебију 1518. године. Самој Ајнишах је њен ујак након смрти њене мајке доделио село Јагоштицу који је био њен посед, где је највероватније и живела. Ајнишах је имала три кћери:
    • Неслихан-султанија (тур. Neslihan Hanım); удата за Мемишах-бега.
    • Исмихан-султанија (тур. Ismihan Hanım); умрла 2. априла 1569
    • Умихан-султанија (тур. Ümmühan Hatun)

Познато је да је Илалди послала писмо 1512. године свом брату Селиму I где му је честитала ступање на престо, за време чије владавине је и умрла у Скопљу (забележено је да је умрла пре 1518. године.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Al-Tikriti 2004, стр. 60 n. 43.
  2. ^ Çıpa, H. Erdem. The Making of Selim: Succession, Legitimacy, and Memory in the Early Modern Ottoman World. Bloomington, Indiana: Indiana University Press, 2017. p. 299.
  3. ^ Turan, Ebru (2009). „The Marriage of Ibrahim Pasha (ca. 1495-1536): The Rise of Sultan Süleyman's Favorite to the Grand Vizierate and the Politics of the Elites in the Early Sixteenth-Century Ottoman Empire”. Turcica. 41: 25. doi:10.2143/TURC.41.0.2049287.