Пређи на садржај

Ирена Ристић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Ирена Ристић
Лични подаци
Датум рођења(1970-05-08)8. мај 1970. (54 год.)
Место рођењаБеоград, СФРЈ
Уметнички рад
Најважнија дела
Огледи о другарству и поседовању

Ирена Ристић (Београд, 8. мај 1970) српскa је позоришнa и филмска редитељка, универзитетски професор и психолог.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Ћерка је позоришног и ТВ редитеља Јована Ристића.

Дипломирала је на Факултету драмских уметности, на катедри за позоришну и радио режију.[1] Наставила је студије на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду, и одбранила магистарску тезу под менторством професора др Александра Костића.[1] Специјализацију у области психодраме завршила је у оквиру Института за психодраму Београд. Докторирала је у области психологије уметности на Одсеку за теоријске науке Факултета ликовних уметности у Београду.[1]

Учествовала је у раду Београдског драмског позоришта, Малог позоришта „Душко Радовић“, Југословенског драмског позоришта, Народног позоришта у Бања Луци, Зрењанину, Крушевцу, Вршцу, Шапцу и у другим градовима у региону. До сада је остварила више од четрдесет режија, и низ ауторских пројеката. У омладинском позоришту ДАДОВ режирала је представе Виктор или деца на власти и Валпургијска ноћ.

Поред представа, реализује огледне радове: „Проба“ (2016), „Шта каже Ирена Ристић?“ (2015), „Пажљиво посматрање“ (2014), „Обичан један биоскоп.Непар“ (2013), „процес_К“ (2011), „Соба малих страхова“ (2009), и друге.

Ауторка је више уметничких радова, као и низа истраживачких пројеката у домену психологије уметности, од којих су најважнија представљена у књигама.[1]

Она води групу Хоп.Ла![2] Уредница је и коуредница неколико тематских зборника.

Ради као ванредни професор психологије и психологије креативности, у оквиру Катедре за теорију и историју ФДУ Београд.[1]

Водила је платформу ФДУ - Против насиља која је покренута после изношења оптужби Милене Радуловић против наставника приватне школе глуме Мирослава Мике Алексиђа, а на коју студенти могу да пријаве све облике злостављања.[3]

Чланица је Савеза драмских уметника Србије.[4]

Награде

[уреди | уреди извор]

Добитница је награде за најбољи екпериментални филм 57. Фестивала документарног и краткометражног филма (2010) и Специјалне награде 34. Фестивала Tous Courts Aix en Provence (2016).[5]

Међународне фестивалске награде освојили су њени филмови „Апетит” (2010) и „Аутопејзаж” (2016), као и представа „Бела грива” (2019).[1]

Њен истраживачки пројекат Генерација З добио је награду “Звезде Београда” као најбољи у пољу омладинске политике за 2011, а за научни рад Novelty and Coherence in Group Creative Processes добила је награду Early stage research award часописа Психологија за 2016. годину.[5]

Дела

[уреди | уреди извор]
  • „Огледи о другарству и поседовању” (2019)
  • „Почетак и крај креативног процеса“ (2010)
  • „Психологија креативности“, коаутор, (2013)
  • Два приручника за обуку професионалаца који раде са децом
  • Ристић, ИИ. (у штампи). Мала врата. Београд: Геопоетика[1]
  • Ristić, I. (2021). On kindness and collectivity. In J. Karaulić & A. Letunić (Eds.) Performing arts betnjeen politics and policies: Implications and challenges (pp. 170-184). Belgrade: Faculty of Dramatic Arts ; Zagreb: Academy of Dramatic Art. ISBN 978-953-8196-29-4[1]
  • Milošević, M. & Ristić, I. „Appraisal of familiarity njith content: its relationship njith dimensions of emotional edžperience”. Hellenic Journal of Psychology. 18 (1): 34—45. 2021. doi:10.26262/hjp.v18i1.7879. . [1]
  • Ristić, I, & Milošević, M. „Ambivalencija u kreativnoj produkciji studenata umetnosti”. Primenjena psihologija. 13 (1): 119—138. 2020. doi:10.19090/pp.2020.1.119-138. [1]
  • Milošević, M., & Ristić, I. (2019). Construction and validation of the Creativity Coefficient. In J. L. Cuadra (Ed.), Understanding creativity. Past, present and future perspective (pp. 31-60). New York, USA: Nova Science Publishers. ISBN 978-1-53616-053-6[1]
  • Milošević, Miloš; Ristić, Irena (2018a). „Validacija koeficijenta izuzetnosti u proceni likovnih produkata”. Primenjena Psihologija. 11 (2): 227—246. doi:10.19090/pp.2018.2.227-246. [1]
  • Ristić, I., & Milošević, M. (2018b). Neugodni i novi sadržaji u funkciji kreativnosti: Po čemu se studenti umjetnosti razlikuju od ostalih? Suvremena psihologija,20(2), 117–136. . doi:10.21465/2017-SP-202-01.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)[1]
  • Ristić, I. (2017a). Ka novim vidovima kolektiviteta. Superstrukcija i modelovanje lokalne kulturne scene. Kultura, 154, 414–434. . doi:10.5937/kultura1754414R.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)[1]
  • Ristić, I., & Milošević, M. . Povezanost kreativne produkcije i emocionalnog doživljaja: Postajemo li kreativniji posmatrajući nove neprijatne slike? Primenjena psihologija. 10 (3): 335—353. 2017. doi:10.19090/pp.2017.3.335-353.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Београду, Рачунски центар, Електротехнички факултет, Универзитет у. „dr Irena Ristić | FDU”. fdu.bg.ac.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-11-15. 
  2. ^ User, Super. „Irena Ristić”. www.centar-fm.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-15. 
  3. ^ „Ristić: Ima prijava na platformi FDU o zlostavljanju studenata, rad na rešenju”. N1 (на језику: српски). 2021-01-22. Приступљено 2021-11-15. 
  4. ^ „Irena Ristic”. www.susret.org. Приступљено 2021-11-15. 
  5. ^ а б „Online knjižara Dereta | Autori”. Online knjižara Dereta (на језику: српски). Приступљено 2021-11-15. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ирена_Ристић&oldid=28386730”