Јован Ристић (редитељ)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Јован Ристић (вишезначна одредница).
Јован Ристић
RS013-15.jpg
Датум рођења (1939-04-08)8. април 1939.
Место рођења Београд
 Краљевина Југославија
Датум смрти 12. октобар 2013.(2013-10-12) (74 год.)
Место смрти Београд
 Република Србија

Јован Ристић (2. април 1939, Београд12. октобар 2013, Београд)[1] био је српски редитељ. Школовао се у Београду где је матурирао у III мушкој гимназији, потом дипломирао режију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију, у класи професора Вјекослава Афрића.

Позориште[уреди]

У залету, један за другим, оснива низ камерних театара: ДАДОВ, затим Театар Лево, Кабаре Степенице, Кабаре Комарац, као и Позориште игралиште са Радомиром Стевићем Расом. Постаје асистент Бојана Ступице, прати га у стопу обузет његовим поступцима, покушава мало и да личи на њега, па Трифковића режира унатрашке, и постаје ексцентрични боем о чијим испадима бруји тадашња београдска “штрафта”. У театру и почиње његова каријера. Режирао је у мостарском и београдском Народном позоришту, Атељеу 212, Савременом позоришту, Српском народном позоришту у Новом Саду и Театру “Гавела” у Загребу.

Телевизија[уреди]

На телевизију долази 1966. као редитељ култне серије “Концерт за луди млади свет”, конципира прве музичке спотове Елипса и Силуета, потом се у субверзивном мјузиклу “Наше приредбе” критички поиграва са осетљивим друштвеним парадоксима, режира “Дивље године”, “Мокрањчеве дане”, “Повратак џезу”, “Било па прошло”, “Седам плус Седам”, “Мало ја, мало ти” и још 2500 телевизијских емисија, уз 3000 манифестација међу којима и осам слетова за Јосипа Броза Тита. Режира први Здравков концерт на Маракани, а потом и филм “Пјевам дању, пјевам ноћу”. Води ауторски тим “Недељног поподнева" и “Игара без граница”. Један је од оснивача Другог програма Телевизије Београд, у којој је провео 48 година као редитељ, уредник и аутор емисија.

Упоредо ради за италијанске (РАИ), немачке (ЗДФ), румунске, бугарске, мађарске, совјетске и португалске телевизијске куће. Учествује на фестивалима у Варшави, Даблину, Москви, Барселони, Бледу, Порторожу и другим градовима широм бивше Југославије, освајајући више од двадесет важних награда међу којима и Златну ружу Монтреа 1979.

Поврх свега био је свестрани колекционар и један од наших најзначајних филателиста, добитник златних медаља и комесар српских поставки на међународним изложбама. Захваљујући његовим идејама и упорности добили смо дивне серије поштанских марака посвећених глумцима и редитељима.

Они који су га познавали кажу да је умео да буде “тежак, искључив, понекад и на своју штету. Уметник у стицању непријатеља али и пријатеља, а тако добар, топао и нежан човек ...“

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]