Извор странице Карађорђе Петровић

{{Друге употребе|Ђорђе Петровић}}
{{Преусмери|Карађорђе}}
{{Инфокутија владар
| име = Карађорђе Петровић
| слика = Karađorđe Petrović, by Vladimir Borovikovsky, 1816.jpg
| опис_слике = ''Карађорђе'', уље на платну, 84 x 76&nbsp;cm, рад [[:en:Vladimir Borovikovsky|Владимира Лукича Боровиковског]] из 1816. године, [[Народни музеј (Београд)|Народни музеј Србије]]
| пуно_име = Ђорђе Петровић
| надимак = Црни
| датум_рођења = 14. новембар 1762. или 1768.
| место_рођења = [[Вишевац]], код [[Рача|Раче]]
| држава_рођења = [[Османско царство]]
| датум_смрти = 25. јул 1817. <small>(55 или 49 год.)</small>
| место_смрти = [[Радовањски луг]], код [[Велика Плана|Велике Плане]]
| држава_смрти = [[Кнежевина Србија]]
| функција1 = [[Вожд|Велики вожд]] [[Карађорђева Србија|Србије]]
| владавина1 = [[14. фебруар]] [[1804]] — [[7. октобар]] [[1813]].
| претходник1 = ''титула успостављена''
| наследник1 = [[Милош Обреновић]]
| функција2 = 4. председник [[Правитељствујушчи совјет сербски|Правитељствујушчег совјета сербског]]
| владавина2 = [[22. јануар]] [[1811]] — [[3. октобар]] [[1813]].
| претходник2 = [[Јаков Ненадовић]]
| наследник2 = [[Младен Миловановић]]
| династија = [[Карађорђевићи]]
| породица = Јовановић
| отац = [[Петар (Петроније) Јовановић|Петар Јовановић]]
| мајка = [[Марица Живковић|Марица Јовановић]]
| супружник = [[Јелена Петровић]]
| деца = [[Сава Карађорђевић|Сава]], [[Сара Ђ. Карађорђевић|Сара]], [[Полексија Ђ. Карађорђевић|Полексија]], [[Стаменка Карађорђевић|Стаменка]], [[Алекса Карађорђевић|Алекса]], [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александар]]
| грб = [[Датотека:Monogram of Đorđe Petrović Karađorđe of Serbia.svg|77п]]<br/><small>[[Монограм]] [[вожд]]а Карађорђа Петровића</small><br/>[[Датотека:Coat of Arms of Karadjordje (Colored).png|125п]]<br/><small>[[Грб]] [[вожд]]а Карађорђа Петровића</small>
| вера = [[Српска православна црква|српска православна]]
| чин = 
| потпис = Karađorđe signature.png
}}
[[Датотека:Karadjordje.jpg|мини|десно|150п|Карађорђе Петровић. Дело [[Паја Јовановић|Паје Јовановића]], налази се у [[Црква Светог архангела Гаврила - Црква Захвалница|Цркви Захвалници]] у [[Радовањски луг|Радовањском лугу]]]]
'''Ђорђе Петровић Црни''' ([[Вишевац]], код [[Рача|Раче]], [[3. новембар|3]]/[[14. новембар]] [[1762]]/[[1768]] — [[Радовањски луг]], код [[Велика Плана|Велике Плане]], [[13. јул|13]]/[[25. јул]] [[1817]]), познат као '''Карађорђе''', надимком којим су га прозвали турци што је у преводу био спојен његов надимак ''Црни'' и име ''Ђорђе''. Био је вожд (вођа) [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] и родоначелник [[Карађорђевићи|династије Карађорђевића]].

Рођен је у сиромашној [[Срби|српској]] породици у [[Шумадија|Шумадији]] у [[Смедеревски санџак|Смедеревском санџаку]] (Београдскoм пашалуку), као треће дете и први син Петра и Марице Јовановић. Ђорђе се истакао током [[Аустријско-турски рат (1787—1791)|Аустријско-турског рата]] (1787—1791) као припадник [[српски фрајкори|српских фрајкора]], хабзбуршке милиције сачињене од Срба. У страху од одмазде након аустријског пораза 1791, са породицом је пребегао у [[Аустријско царство|Аустрију]], где су живели до 1794, када је проглашена општа амнестија. Ђорђе се вратио у Шумадију и постао трговац стоком. Одметнути управник [[Видински санџак|Видинског санџака]] [[Осман Пазваноглу]] напао је Смедеревски санџак, а Ђорђе се заједно са [[Станко Арамбашић|Станком Арамбашићем]] борио у покушају заустављања напада.

Након [[Сеча кнезова|Сече кнезова]] почетком 1804, коју су извршили одметнути османски [[јањичари]] познати као [[дахије]], Срби Београдског пашалука су подигли устанак. Карађорђе је једногласно изабран за вођу устанка на скупу преживелих угледних Срба у фебруару 1804. године. За шест месеци су устаничке снаге заробиле и погубиле већину дахија, а до 1805. уништени су и последњи остаци дахијског отпора. Карађорђе и његови следбеници захтевали су далекосежну самоуправу, коју је [[Селим III|султан Селим]] протумачио као први корак ка потпуној независности. Селим је одмах прогласио [[џихад]] против устаника и наредио војсци да крене на Пашалук. Османлије су претрпеле низ пораза од устаничких снага. Устаници су до 1806. заузели све веће градове у Пашалуку, укључујући [[Београд]] и [[Смедерево]], а протерали су њихове [[муслимани|муслиманске]] становнике. Оптерећен захтевима [[Руско-турски рат (1806—1812)|Руско-турског рата]] (1806—1812), Селим је Србима понудио опсежну самоуправу, али је Карађорђе понуду одбио због руског признања да ће помоћи устаницима ако наставе борбу.

Чести и исцрпљујући сукоби, заједно с прекидом руске помоћи после [[Наполеонова инвазија на Русију|Наполеонове инвазије 1812]], ослабили су устанике, а Османлије су успеле да преокрену ситуацију у своју корист. Карађорђе је био приморан да побегне из Србије у октобру 1813, а Београд је касније тог месеца пао, чиме је сломљен Први српски устанак. Он и његови следбеници су потражили уточиште у Аустрији, али су ухапшени и притворени. Упркос османским захтевима за његово изручење, Аустријанци су Карађорђа предали Русима, који су му понудили уточиште у [[Бесарабија|Бесарабији]]. Ту се придружио грчком тајном друштву [[Филики хетерија]], које је планирало да покрене панбалкански устанак против Османлија. Карађорђе се тајно вратио у Србију 1817, али су га убрзо убили људи [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]] због страха да ће Карађорђево поновно појављивање довести до османског одустајање од уступака на које су пристали после [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] 1815. године.

Ђорђе Петровић се оженио 1786. године [[Јелена Петровић|Јеленом Јовановић]] из Маслошева. Из тог брака родило се седморо деце — ћерке Сава, Сара, Полексија и Стаменка и синови Сима (умро по рођењу), Алекса (умро у 29. години у Кишињеву, Русија) и [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александар]], који ће касније током доба [[Уставобранитељи|Уставобранитеља]] бити кнез Србије. Убрзо по заснивању породице, Карађорђе је прешао у Срем где је као добровољац учествовао у Аустријско-турском рату под командом [[Радич Петровић|Радича Петровића]]. За исказану храброст добио је Златну медаљу и подофицирски чин.

Карађорђе је оснивач [[Карађорђевићи|династије Карађорђевић]], која је током 19. и 20. века владала Србијом у неколико наврата. Његово убиство је довело до вишедеценијских сукоба његових потомака и [[Обреновићи|Обреновића]], при чему је власт над Србијом неколико пута прелазила са једних на друге. За разлику од рођених браћа Милоша Обреновића, Карађорђева браћа и њихови потомци се не сматрају члановима династије.

== Порекло ==
[[Датотека:Spomenik Karađorđu u Viševcu.jpg|лево|мини|140п|Споменик Карађорђу у родном селу [[Вишевац|Вишевцу]].]]
Карађорђе потиче из сиромашне породице, која се раније у [[Вишевац]] доселила из [[Црна Гора|Црне Горе]] — „од [[Подгорица|Подгорице]]{{sfn|Давидовић|1848|p=}} испод Црне Горе”. По другом извору, народном предању које је 1940. године објавио праунук Раме Куча — Алил, Карађорђев отац је живео у месту [[Жабрен]] на [[Пештерска висораван|Пештерској висоравни]]. То су знали сви [[Карађорђевићи]], а краљ [[Петар I Карађорђевић|Петар]] је звао у [[Београд]], код себе у госте, свог кума Алила Куча. У том муслиманском селу са тада 40 породица једина хришћанска кућа била је Петрова, и тај део насеља се звао „Петрово поље”. Петар је због убиства двојице нападача качака, морао да се одсели са породицом у Шумадију. Превео га је преко Колена на Голији, његов заштитник и кум, муслиман Рамо Куч из Жабрена.<ref>„Политика”, Београд 3. март 1940. године</ref> [[Андрија Лубурић]] спомиње Жупу Никшићку као крај одакле су потекли Карађорђевићи, а отимање за славне личности је карактеристика и других крајева. Тако [[Иван Јастребов]] наводи податак да у селу [[Мачитево|Мачитеву]] ([[Косово и Метохија]]) причају да је Карађорђе родом из тог села. Побегао је јер је у планини поред села убио четири [[Османски Турци|Турчина]], а показивали су му та четири гроба.<ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 154. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>

Убрзо по селидби родитеља из [[Пештерска висораван|Пештера]], Ђорђе је рођен у селу Вишевцу, у [[Крагујевац|Крагујевачком]] окружју, али је одрастао у оближњој [[Топола (Србија)|Тополи]]. Мајка Марица Живковић родом из [[Маслошево|Маслошева]] у [[Шумадија|Шумадији]], била је способна и отресита жена коју су због „мушког карактера” звали „Марица Катана” ([[коњица|коњаник]]). Његов отац Петроније{{sfn|Давидовић|1848|p=}} због несналажења и сиромаштва (био је толико сиромашан да није могао да плаћа порез па би остали становници села у којем је живео морали да преузму ову обавезу уместо њега{{sfn|Љушић||p=1}}) често је мењао [[Спахија|спахије]] и место боравка, будући да [[Османски Турци|Турци]] [[Раја|рају]] нису претерано везивали за баштину. Како је Ђорђе стасавао и служио код много имућнијих [[Срби|Срба]] и [[Османски Турци|Турака]], тако се и њихова материјална ситуација поправљала.

Дан Карађорђевог рођења није забележен нити је касније, од његових савременика, записан. Чудно је да се ни година не зна, односно у одређивању његовог годишта се лута читавих осамнаест година, од 1752. до 1770. године. Такође је чудно да се везан уз рођење не помиње ни један верски датум, што је тада било уобичајено. Поготово што је он био у песмама опевани јунак и вођа народа, у његовој близини су били скоро сви писмени Срби тог времена а ни светске енциклопедије се не слажу око претпостављеног датума. Историчар [[Радош Љушић]], позивајући се на породичну традицију, наводи да се Карађорђе родио 14. новембра 1762. године.<ref>Радош Љушић, Вожд Карађорђе књига 1, Београд, 2000. стр.19.</ref>

Тако се 1766. година, односно 3. септембар 1752. године појављују у западноевропским енциклопедијама.<ref>Larousse, Vol. I-M, 1930, Paris</ref><ref>Brockhaus, 9, 1932, Berlin</ref>, у совјетској 1752. година<ref>Большая Советская Энциклопедия, Том 20, 1955, Москва</ref>, у америчкој 1752/1762.<ref>Encyclopaedia Americana, Vol. 16, 1956, Washington</ref> а у домаћим изворима као највероватнија се помиње 1768. година.<ref>[[Енциклопедија Југославије]], том 5. 1962. Издање и наклада Лексикографског завода ФНРЈ, Загреб</ref> Према [[Јанићије Ђурић|Јанићију Ђурићу]], Карађорђевом личном секретару, Карађорђе је рођен 1752. године. Немац Фламенстерн (1813) наводи у свом делу да је Црни-Ђорђе рођен 1767. године и то случајно у Београду.<ref>Rittig von Flammenstern, Andreas: „Czerny Georg, Feldherr der Servier. Darstellung seines Lebens und Characters (Charakters), seiner merkwürdigen Thaten, abentheuerlichen Schicksale, und neuesten Verhältnisse”, Wien 1813.</ref>

Међутим, уз име Карађорђа се пре везују приче о небеским појавама када је рођен. Тако се помиње светлост на небу и дуга преко неба усред ноћи. Једини писани траг за времена Карађорђевог живота у коме се помиње дан рођења је писмо руског посланика у Београду Родофиникина када обавештава свог претпостављеног да га је „… Црни Ђорђе позвао у село удаљено сто врста на [[Ђурђиц]] да прославимо дан његовог рођења и имендан”.<ref>М. Вукићевић, ''Карађорђе'', књ. 1, Државна штампарија Краљевине Србије, Београд, 1907</ref> Наиме, често је детету давано име по празнику на које је рођено. Ђурђиц је по јулијанском календару 3. новембра, односно у 18. веку по грегоријанском 14. новембра.

Упоређивањем датума пролазака појединих комета преко неба Србије тих година, постоји неколико кандидата. Међутим, Халејева комета јесте била најсјајнија 13. марта 1759. године, али то није близу Ђурђица већ пре Ђурђевдана. Једна комета је била чак и сјајнија од Халејеве, али се појавила 11. јуна 1758. године што такође не одговара Ђурђицу. У сваком случају и у 1758. и у 1759. години се на небу појавила комета која је могла привући пажњу сведока рођења Ђорђа.<ref>Зборник радова конференције „Развој астрономије код Срба III”, ''О одређивању датума Карађорђевог рођења'', публ. астрономско друштво „Руђер Бошковић” бр 6, 2005, пп 329—333</ref>
[[Датотека:Ustanak na Turke.jpg|мини|Подизање устанка у Орашцу 1804.]]

== Физички опис и личност ==
Ђорђе Петровић Карађорђе био је изразито висок човек, тамне косе и тамније пути. Неки извори наводе да је био висок око два метра. Био је мало погурен и имао је повређену леву руку коју му је повредио неки Турчин у боју на [[Јеленча|Јеленчи]]. Мемоари Проте Матеје Ненадовића наводе друкчије, да је Карађорђе рањен у длан руке током пушкарања са момцима Алексе Ненадовића, док је хајдуковао, нешто пре устанка.<ref>Мемоари Проте Матеје Ненадовића, стр. 197,198</ref> Такође је имао ожиљак на образу, који му је направио игуман манастира Боговађе Жарко, кад су Срби изашли из Лаудановог шанца на Врачар 1804 године да оду код Турака на преговоре. Жарко је тада због свађе са [[Станоје Главаш|Станојем Главашем]] око жуте ћорбатле (секирице) хтео ударити Станоја сабљом, па га је промашио и посекао Карађорђа по образу, на шта су Главаш и други устаници убили Жарка плотунском ватром, што је узбунило војску која је пошла у тврђаву код Турака, па су се вратили и избегли заседу, а Жарка су после хвалили да их је својом погибијом спасао<ref>Прота Матеја Ненадовић, Мемоари.стр.196</ref> [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]] наводи да је имао велики нос по коме га је било лако препознати. Вук такође наводи да је српски вожд имао висок, пискутав и баршунаст глас, који је врло вероватно уништио конзумацијом ракије. Постоји анегдота да су Руси при првом сусрету били одушевљени његовом високом појавом и телесном грађом, а да су се разочарали када је проговорио. Сам руски командант у Варваринској бици гроф Орурк није баш био одушевљен Карађорђем и по вождовом одсуству више пута га је код Младена Миловановића и других старешина вређао, називајући га крмачом.<ref>Божидар Ковачевић, Први српски устанак Према казивањима устаника и савремених посматрача, стр.146</ref>

По природи је био строг и преке нарави, спреман да убије за преступ чак и чланове најближе родбине. Најчувенији случајеви су Карађорђево убиство оца [[Петар (Петроније) Јовановић|Петра]], кнеза [[Теодосије Марићевић|Теодосија Марића]] и брата Маринка. Вук Караџић наводи да је вожд био ћудљив, да би данима седео сам и грицкао нокте, а када би га неко упитао нешто, одмахнуо би рукама. Када би попио мало ракије или вина, постајао би причљивији. Неки извори наводе да је [[Константин Родофиникин|Родофиникин]] видевши вождову склоност ка конзумацији алкохола, као и код осталих старешина, пробао Карађорђа да одвикне од пића, дајући му чај са румом, а да је Карађорђе када је нестало рума одбио да пије чај. По карактеру био је шкрт човек. У одевању био је неуредан. Чак су његове старешине биле богатије одевене од њега. Једном приликом Турци су послали преговараче после боја. Када су се нашли међу устаничким старешинама и питали да говоре са Црним Ђорђем, Карађорђе се појавио у прљавој одећи, док су остале устаничке вође биле лепо одевене. Турци су при одласку не верујући да су се срели са Карађорђем поручили осталим вођама да поздраве Црног Ђорђа. Извори наводе да је свој орден свете Ане који су му дали Руси искривио поправљајући неко буре. У последњим годинама устанка, Карађорђе је током свађе са [[Младен Миловановић|Младеном Миловановићем]] доживео нервни слом, што је значајно утицало на његово присуство на фронту.<ref name="automatski_generisano1">Петар Милатовић, Бранко Богдановић, Забавников занимљиви водич кроз Први српски устанак. стр. 50.</ref>

После слома устанка, Карађорђе је у емиграцији био тешко погођен. Дане је проводио плачући. Руски сликар Боровиковски је насликао портрет Карађорђа током његовог боравка у Русији 1816. На портрету се види по тужном погледу да је Карађорђе после слома устанка патио од меланхолије.<ref>[https://www.telegraf.rs/zanimljivosti/zabavnik/2939085-kako-je-stvarno-izgledao-vozd-obozavaju-srbi-karadjordja-ali-ova-dva-portreta-nikada-do-sada-nisu-videli-foto KAKO JE STVARNO IZGLEDAO VOŽD: Obožavaju Srbi Karađorđa, ali ova dva portreta nikada do sada nisu videli (FOTO) | Telegraf — Najnovije vesti<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Такође се наводи да је Боровиковски замолио Карађорђа да обоји косу у црно, што наводи да је вожд у каснијим годинама био сед.{{чињеница | date = 01. 2020.}} [[Урош Кнежевић]] је урадио Карађорђев портрет, скоро копију Боровиковског, а у Музеју кнеза Павла се налазио још један портрет, непознатог аутора, који га је приказивао из полупрофила.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1936/03/06?pageIndex=00007 „Политика”, 6. март 1936]</ref>

== Женидба и одлазак у Аустрију ==
Деветнаестогодишњи Ђорђе Петровић се 1785/1786. године жени [[Јелена Петровић|Јеленом Јовановић]] сиротом девојком, родом из села [[Маслошево|Маслошева]]. Према неким изворима, Јеленини родитељи су били имућнији и нису дали своју кћер, али ју је Ђорђе отео и учинио својом женом. По другом, вероватнијем извору, Ђорђе је девојку у коју се загледао на силу отео из места [[Јагњило (Младеновац)|Јагњила]], где је она код сестре боравила, јер су били у завади младићи Тополе и Јагњила.{{sfn|Давидовић|1848|p=}} После женидбе није дуго остао у [[Србија|Србији]], јер је наводно убио Турчина. По [[Димитрије Давидовић|Давидовићу]], Ђорђе је убио три [[Арнаут]]ина који су му дошли у кућу и насиље чинили. Избегао је због тога у Срем са својом породицом, где се настанио 1787. године у [[манастир Крушедол|манастиру Крушедолу]] и почео да ради као шумар.

У том [[збег]]у се десио догађај који је много оспораван и изазвао велике полемике међу историчарима — оцеубиство. Највероватнија прича је да је његов отац, који је годинама служио код Турака, у једном тренутку одлучио да наговори све да се врате и наставе да живе као до сада, служећи Турке. Сви у збегу су то разумели као претњу да ће се вратити у ропство или у смрт. Када је увидео да мајчино преклињање оца да одустане од повратка не помаже и да има подршку свих, дигао је руку на оца, а потом је његовог оца Петронија дотукао момак из пратње — [[Ђорђе Остојић]].{{sfn|Давидовић|1848|p=}} Убиство је, по [[Вук Стефановић Караџић|Вуку Караџићу]], учињено у љутњи и из љубави, и њиме су спашени сви из збега, а његов отац срамоте и ропства. Године 1796. по повратку у Србију, Карађорђе се наводно исповедио и замолио за опроштај, који је од свештенства добио у манастиру Благовештење, у коме је старешина био архимандрит Глигорије Радојичић. На манастирску славу, Карађорђе доноси по двеста ока ракије, вина и хлеба, како би разделио народу за душу свог покојног оца. Народ је прихватио и оправдао покајање, које је благословом озваничио и архимандрит. Овом духовнику Карађорђе је даровао пет дуката, док је манастиру поклонио вола. Појевши храну и попивши пиће, окупљени су појединачно изговорили: "Бог да му прости што је оца у нужди убио."<ref>{{Cite book|title=Београд вечити град|last=ДИКЛИЋ|first=Александар|publisher=Радио-телевизија Србије|year=2015|isbn=978-86-6195-050-6|location=Београд|pages=151}}</ref>

Карађорђе је убио не само свог оца већ и још једног члана своје породице. Када је устанак почео, средином 1806. обесио је брата Маринка јер је био оптужен да је силовао једну Српкињу у Тополи. Та Карађорђева прекост и суровост уливала је страх свим Србима, који су помислили да се мире са Османлијама, и приморавала их на послушност вођи устанка.{{sfn|Логос|2016|p=423, 425}}<ref>{{Cite web |url=http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2010-01-11&feljton=7550&title_add= |title=Društvo |accessdate=29. 9. 2017 |last= |first= |date= |work= |publisher=[[Вечерње новости]] }}{{Мртва веза}}</ref>

== Аустријско-турски рат и повратак у Србију ==
На почетку [[Аустријско-турски рат (1787—1791)|Аустријско-турског рата]], 1788. године, код нас познатијег као [[Кочина крајина]], Карађорђе почиње да ратује на страни [[Хабзбуршка монархија|Аустрије]] против Турака, под командом [[Радич Петровић|Радича Петровића]]. Из Срема где су живели, ступио је он прво у Михаљевићев фрајкор, и убрзо постао стражмештер. Ту је научио „егзирцир и запт” војни. За исказану храброст добио је Златну медаљу и подофицирски чин. Као [[подофицир]] ратовао је не оклевајући да се огледа са непријатељем и убија угледне турске јунаке.<ref>{{Cite book|title=Карађорђе и Први српски устанак|last=ЋОРОВИЋ|first=Владимир|publisher=Свет књиге|year=2003|isbn=86-7396-057-6|location=Београд|pages=11}}</ref> Средином [[1791]]. закључује се Свиштовски мир, Карађорђе добија унапређење и медаљу за храброст. Са породицом 1791. године прелази у Тополу, где је и раније живео. По повратку одмеће се у [[Хајдуци|хајдуке]], где предводи велику хајдучку дружину. До опадања хајдучије долази 1793/1794. године и Ђорђе се повукао и скрасио уз породицу, у [[Топола (Србија)|Тополи]]. Почео је да се бави трговином стоке, тргујући преко границе са Хабзбуршком монархијом.{{sfn|Jelavich|1983|p=200}}

== Први српски устанак ==
{{главни чланак|Први српски устанак}}
[[Датотека:Karađorđe, standing.jpg|мини|Велики Вожд Црни Ђорђе у иконографској црној руској генералској долами.]]
[[Датотека:Battle of Mišar, Afanasij Scheloumoff.jpg|мини|Карађорђе предводи српске устанике у [[битка на Мишару|боју на Мишару]], другој великој победи српских револуционара.]]
[[Датотека:Uniform of Karadjordje Petrović.jpg|мини|Карађорђева иконографска црна руска генералска долама]]
[[File:Karadjordje flag.jpg|thumb|Застава из Првог српског устанка]]
Крајем 18. и почетком 19. века повећала су се насиља [[опресија|зулуми]] које су Турци чинили над српским народом. Огромни намети, самовоља и терорисање народа од стране Турака и нарочито [[јањичари|јањичара]], довели су до удруживања познатих српских кнезова и хајдука који су се договарали о побуни.{{sfn|Логос|2016|p=422—423}}

Повод за [[Први српски устанак]] био је крвави догађај, познат као [[сеча кнезова]]. Убијањем виђенијих Срба и њихових кнезова, вође јањичара дахије хтели су да заплаше и обезглаве цео српски народ, како би онемогућили устанак за који су сазнали да се спрема. Није усаглашено колико је угледних Срба убијено крајем јануара и почетком фебруара 1804. године у Шумадији. Процењује се да их је било између 70 и 150. У то време Карађорђе је био познати трговац са имањем у Тополи, испод узвишења Опленац. Дахијске убице су биле послате и на његово имање, али Карађорђе је са својим наоружаним чобанима побио и растерао дахијске снаге. Затим је напустио имање и породицу склонио у збег, а он је отишао свом познанику харамбаши Станоју Главашу.{{sfn|Логос|2016|p=423}}
[[Датотека:Istorijski muzej Srbije-postavka 6.JPG|мини|лево|200п|<center>Карађорђево оружје из<br>Првог српског устанка<br>[[Историјски музеј Србије]]. Карађорђева пушка се налазила у [[Матица српска|Матици српској]] {{sfn|Томановић|2007|p=79}}]]
[[Датотека:Karadorde's amulet, 18 c, Russia.jpg|мини|лево|200п|<center>Карађорђев филактерион [[Историјски музеј Србије]].]]
Дахијска одлука о убијању свих угледних Срба само је убрзала почетак устанка. Пронео се глас да дахије намеравају да побију све Србе у Београдском пашалуку. Зато је у [[Орашац (Аранђеловац)|Орашцу]], у Марићевића јарузи, одржан састанак угледних Срба, кнеза [[Теодосије Марићевић|Теодосија Марићевића]], [[Милан Обреновић (војвода)|војводе Милана Обреновића]], [[Никола Милићевић Луњевица|Николе Милићевића Луњевца]] итд, и њихових пратњи и хајдука. Састанак је највероватније одржан на [[Сретење Господње]], 2. фебруар 1804. године, према старом јулијанском календару који су Срби тада користили. Разлика између јулијанског и грегоријанског календара износила је 12 дана, па је састанак по грегоријанском календару био 14. фебруар 1804. Данас је разлика календара повећана и устанак се обележава [[15. фебруар]]а [[1804]]. На Састанку је било присутно неколико стотина особа из Шумадије, а међу њима и Ђорђе (Георгије) Петровић, снажан и крупан човек, али врло нагле нарави и спреман да лако убије. Пре устанка убио је неколико Османлија и од њих добио надимак Кара (Црни) Ђорђе. На [[збор у Орашцу|Збору у Орашцу]] је био трећи по реду кандидат за вођу [[Први српски устанак|Првог српског устанка]]. Пре њега су [[Станоје Главаш]] и [[Теодосије Марићевић]] одбили да га предводе. То место је прво било понуђено [[Станоје Главаш|Станоју Главашу]], који је одбио пошто је био хајдук, а затим кнезу [[Теодосије Марићевић|Теодосију Марићевићу]], који је одбио јер није имао војничког искуства, односно који је сматрао да у случају неуспеха устанка треба као кнез да заштити народ. Када је требало бирати вођу устанка Карађорђе је имао подршку Станоја Главаша и његових хајдука, али и свих који су желели да вођа постане човек чије име ће створити страх код дахија, а охрабрити Србе. Тако је Карађорђе изабран за вођу устаника. Истог дана устаници су запалили дахијски хан у Орашцу и почела је буна против дахија. То је био и почетак деветогодишње Карађорђеве управе [[Карађорђева Србија|устаничком Србијом]].{{sfn|Логос|2016|p=423, 424}}

Скоро од самог почетка устанка Карађорђев ауторитет оспоравали су многи. Карађорђе је био познат само у Шумадији. У западној Србији главна личност устанка био је [[Јаков Ненадовић]], док су у источној Србији главне личности биле [[Миленко Стојковић]] и [[Петар Добрњац]].{{sfn|Jelavich|Jelavich|1986|p=30}} Карађорђева опозиција се супротстављала покушајима да се створи апсолутистичка власт, и у једном окршају, Карађорђе је смртно ранио Теодосија Марићевића, кнеза који га је на свом имању, у Марићевој јарузи, подржао за вођу устанка.

Карађорђе је лично обилазио народ и договарао са осталим вођама ток борбе и припреме за устанак. Као строг и доследан, уживао је ауторитет у народу и међу другим вођама. Остало је записано да су га се плашили због преке нарави и због спремности да без компромиса дође до циља.

У [[Топола (Србија)|Тополи]] је финансирао изградњу [[Карађорђева црква у Тополи|цркве Рођења Пресвете Богородице]] која је започета 1811. а окончана 1813. На вратима цркве је, по писмима [[кнез Павле|кнеза Павла]] Кости Ст. Павловићу, писало да је благословена у присуству Карађорђа и његовог старијег сина [[Алекса Карађорђевић|Алексе]].<ref name="MajkaITrojniPakt">{{cite web|url=https://www.27mart.com/images/File/Kosta%20St.%20Pavlovic.pdf#page=21|title=Двадесетпетогодишња преписка са Кнезом Павлом (1950—1976) (21. страна)|author=Коста Ст. Павловић|date=јун 1980.|website=27mart.com|access-date = 17. 2. 2023.|quote=Крај 21. стране у документу}}</ref>

При дизању устанка, аустријски генерал Женеј је позвао Турке и Србе у Земун на измирење, а том приликом су Срби прочитали списак оптужби на рачун Турака. Потом су Срби показали куће које су Турци попалили преко Саве и Карађорђе је рекао Турцима: „Још ћете ви бојева видети.” Током [[Битка код Баточине (1804)|битке на Баточини]], Карађорђе је рекао устаницима да се „Турци боре за господство, а Срби да дану душом.” Појављивао се на свим важнијим бојиштима и иза њега су остале многе победе често над знатно бројнијом и боље наоружаном турском војском: [[Бој на Иванковцу|Иванковац]], [[Битка на Мишару|Мишар]], [[Битка код Новог Пазара|Нови Пазар]], [[Варваринска битка|Варварин]].

Карађорђе је [[Наполеон I Бонапарта|Наполеону]] нудио да окупира српске градове, тврдећи да су Срби независни и слободни, као и да Срби из Србије могу придобити своје сународнике из Босне, Херцеговине и Македоније да се боре за Француску.{{sfn|Ковић|2021|p=158}} Српски представници успели су да организују састанак са француским министром спољних послова Жан-Батистом де Шампањијем, који их је у име императора известио да Француска не може прихватити њихову понуду и да Француска жели да настави одржавање добрих односа са Турском.{{sfn|Ковић|2021|p=159}}

У Србију је августа 1807. дошао агент руске војске [[Константин Родофиникин]]. Родофикин се одмах умешао у раздор између српским устаницима, стајући на страну Карађорђевих противника, који су желели да ограниче његову власт.{{sfn|Jelavich|2004|p=16}} Разочаран што очекивана руска помоћ није стигла до тог тренутка, Карађорђе се у помоћ обратио Француској и Аустрији, али без успеха.{{sfn|Jelavich|2004|p=17}}

Руска војска је јула 1810. године по други пут дошла у Србију, а овај пут је дошло и до некакве кооперације. Српским устаницима је послато оружје, муниција и лекови, док је маршал [[Михаил Кутузов]] учествовао у планирају заједничких акција.{{sfn|Jelavich|Jelavich|2012|p=34}} Руска помоћ је српским устаницима дала наду у победу, међутим, Русија, суочена са могућом [[Наполеон I Бонапарта|Наполеоновом]] инвазијом, је желела да склопи дефинитивни мировни споразум са Турцима и тако је деловала против српских интереса.{{sfn|Jelavich|Jelavich|2012|p=34}} Устаници нису били обавештени о преговорима, само су сазнали за коначне услове мира са Турцима.{{sfn|Jelavich|Jelavich|2012|p=34}} Ово друго руско повлачење је дошло на врхунцу Карађорђеве моћи и пораста српских очекивања. Преговори који су довели до [[Букурешки мир (1812)|Букурешког мира]] имали су 8. члан, који се тицао Срба. У њему је стајало да се српска утврђења сруше ако нису били од важности за Турске, да се турска војска врати у своје гарнизоне од пре 1804. године, а заузврат је Порта обећала општу амнестију и извесну самоуправу, по којој би Срби контролисали управу над својим пословима и прикупљали фиксан порез.{{sfn|Jelavich|Jelavich|2012|p=34}} Реакције у Србији су биле јаке, а посебно брига била је препуштање тврђава и градова и страх од одмазди.{{sfn|Jelavich|Jelavich|2012|p=34}}

=== Слом устанка ===
[[Датотека:Karadjordjev pecat.png|мини|лево|150п|Карађорђев печат]]
[[Датотека:Wiki Šumadija XVI Radovanjski lug 293.jpg|200п|мини|Место у [[Радовањски луг|Радовањском лугу]] где је Карађорђе био сахрањен после убиства.]]
[[Датотека:Church of St. George in Topola (by Pudelek) 2.JPG|мини|десно|200п|Карађорђев гроб у [[Црква Светог Ђорђа на Опленцу|Цркви-маузолеју на Опленцу]]]]
После неколико година борби против Турака и владавине у ослобођеној Србији, 1812. године Карађорђе се морао суочити са вестима да су Руси миром у [[Букурешт]]у одобрили повратак турске војске у [[Карађорђева Србија|устаничку Србију]]. Карађорђе те године после свађе са Младеном Миловановићем око организовања одбране државе 18. јула доживљава нервни напад, па вођење државе преузима његов секретар Јанићије Димитријевића Ђурић.<ref name="automatski_generisano1" /> Покушао је организовати одбрану устаничке српске државе 1813. године, али су знатно бројнији Турци односили победе на свим бојиштима. Карађорђе је увидео да је даља борба узалудна и почетком октобра 1813. године прелази у [[Аустрија|Аустрију]]. Прешао је преко Саве, са породицом и пратњом 21. септембра 1813. године у Земунски контумац. Он је после премештања у Голубинце и Петроварадинску тврђаву, стигао у Грац, док је породица остала у Карловцима. У њу су се склониле и десетине хиљада избеглих Срба; по М. Костићу — 85.272 лица.<ref>„Зборник Матице српске за друштвене науке”, Нови Сад 1955. године</ref> У Аустрији, Карађорђе је провео око годину дана, а 1814. године прешао је у Русију, у Бесарабију.{{sfn|Логос|2016|p=435—436, 441}} У Русији, Карађорђе је чекао на пријем код руског цара. Према неким сведочењима, српски вожд је после слома устанка, услед нервног слома и болести патио од меланхолије (депресије), што се може видети и на портрету који је насликан од стране Бориковског у Русији, на коме се у вождовим очима види велика туга због трагичних догађаја који су уследили. Чак је и један руски песник забележио: „Његове очи су пуне некакве туге…”

== Смрт ==
[[Датотека:The Assassination of Karadjordje, 1863. National Museum, Belgrade.jpg|мини|[[Мор Тан]] — Карађорђево убиство 1817]]
Касније, 1816. године Карађорђе се преко свог писара [[Наум Крнар|Наума Крнара]], придружио [[Хетерија|Хетерији]], [[Грци|грчком]] покрету за ослобођење у жељи да настави борбу за протеривање Турака и из Србије. Следеће године је дошао тајно у [[Србија|Србију]], са Крнаром и још једним Грком, како би се са [[Милош Обреновић|Милошем Обреновићем]] договорио о заједничкој акцији, али је по Милошевој наредби убијен. Убиство Карађорђа и Крнара се десило у ноћи између 24. и 25. јула 1817. године у селу [[Радовање (Велика Плана)|Радовању]], код [[Велика Плана|Велике Плане]]. Милош је знао да је Карађорђе у контакту Хетеријом. Организатор убиства је био [[Вујица Вулићевић]], Карађорђев кум,{{sfn|Singleton|1985|p=85}} а извршилац лично [[Никола Новаковић – Црногорац]], родом Колашинац, досељеник из смедеревске Јасенице.<ref>„Политика”, Београд 26. јул 1927. године</ref> Милош је наредио да се Карађорђева глава препарира и пошаље султану у [[Истанбул]].{{sfn|Singleton|1985|p=85}}<ref>{{cite news |last1=Љушић |first1=Радош |title=ФЕЉТОН - СУРОВИ ОБРАЧУН У РАДОВАЊУ: Кнез Милош је своју главу откупио Карађорђевом |url=https://www.novosti.rs/vesti/feljton/1084281/feljton-surovi-obracun-radovanju-knez-milos-svoju-glavu-otkupio-karadjordjevom |access-date=12. 3. 2022 |work=Вечерње новости |date=10. 2. 2022}}</ref>

Према тврдњи [[Милорад Екмечић|Милорада Екмечића]], трагови иза Карађорђевог убиства упућује на центре моћи у [[Лондон]]у и [[Беч]]у. Нестајањем Карађорђа са политичке сцене, смањује се могућности за урушавање Турске и јачање Русије на Балкану, што је било супротно њиховим интересима.{{sfn|Ковић|2021|p=185}}

Када је Карађорђева глава допремљена султану, првобитна намера била је да се глава истакне на коцу, на капију, како би сви пролазници видели тријумф Отоманске царевине над Балканским побуњеницима, као и опомена шта ће се десити са сваким ко дигне руку на царску власт. Међутим неко у Порти се сетио да је Карађорђе носио црну доламу руског пуковника. Из тог разлога, Порта је донела закључак да је боље да Карађорђеву главу не истичу на капију каква је била намера, како не би наљутили Русију.

== Одликовања ==
* [[Датотека:Order of Saint Anne Ribbon.PNG|50px]] [[Орден свете Ане]] ([[Руска Империја]])<ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/dijalog/redakcijski-komentar/najvisi-orden/|title=Najviši orden - Redakcijski komentar - Dnevni list Danas|date=2019-01-10|language=sr-RS|access-date=2023-06-26}}</ref>

== Наслеђе ==
''[[Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа]]'', први српски и балкански неми играни филм који је заснован на биографији вође Првог српског устанка Великог Вожда Карађорђа снимљен је [[1911]]. године у продукцији [[Светозар Боторић|Светозара Боторића]]. Редитељ и сценариста пионирског подухвата српске кинематографије био је славни српски глумац и боем [[Чича Илија Станојевић]], а у главној улози вожда Карађорђа био је један од најпознатијих српских глумаца тога времена, [[Милорад Петровић (глумац)|Милорад Петровић]].<ref name="Именован-20240419103535">[http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/401/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BC+%D0%B8+%D0%A2%D0%92/998166/%D0%A0%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BD+%D0%BD%D0%B0%D1%98%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8+%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC.html ''Рестауриран најстарији српски играни филм''], 26. новембар 2011, РТС.</ref><ref name="Именован_2-20240419103535">{{YouTube|SWPe1hj1akg|Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа}}, Први домаћи неми играни филм.</ref>

[[Петар II Петровић Његош]] је [[Горски вијенац]] посветио Карађорђу.

Карађорђе је оснивач српске и југословенске кнежевске и краљевске лозе [[Карађорђевићи|Карађорђевића]], његови синови су били [[Алекса Карађорђевић|Алекса]] и [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александар Карађорђевић]].

По њему се зову основне школе [[оШ „Карађорђе” Топола|у Тополи]] и [[ОШ „Карађорђе” Велика Плана|у Великој Плани]] и [[Карађорђева црква у Тополи]].

=== У култури ===
[[Датотека:Pesn o slučajnom vozmušćenii v Serbii priključivšemsja i o izobraženii del Serbianov v dejstvii proizvedenih cover 1804.jpg|мини|''Пѣснь о случайномь возмущенiи въ Сербiи приключивьшемся и о изображенiи дѣлъ Сербiяновъ вь дѣйствiи произведенныхь'' (1804)]]
*[[Доситеј Обрадовић]], објавио је у лето [[1804.]] године у [[Венеција|Венецији]] песму ''Востани Сербије'' посвећену Карађорђу. 
*[[Земун]]ски књиговезац [[Гаврило Ковачевић]] објавио је у [[Будим]]у у јесен [[1804.]] године ''Песму о случајно буни против Дајиа''
*У [[1805.]] години, [[Георгије Михаљевић]] објавио је у Будиму ''Пјесна храбрим Сербијаном''
* Године [[1812]], у тек основаном [[пешта]]нском позоришту Рондела постављена је представа на [[Мађарски језик|мађарском]] Црни Ђорђе, аутора Иштвана Балога, која је имала за тему тадашња савремена збивања из Српског устанка и подвиге Карађорђа и устаника у борбама за ослобођење Србије.<ref>„Политика”, Београд 30. јануара 1913. године</ref> Прва јавна позоришна представа на српском [[Јоаким Вујић|Јоакима Вујића]] Крешталица (Папагај) приређена је [[12. август]]а 1813. године у „Мажарском театру” Рондели.
* [[Вук Стефановић Караџић|Вук Ст. Караџић]] записао је од слепог гуслара [[Филип Вишњић|Филипа Вишњића]] [[1815]]. године епску народну песму ''[[Почетак буне против дахија]]'' једну од најпознатијих и најлепших народних песми о борби за ослобођење Србије.
* [[Александар Пушкин|Александар Сергејевич Пушкин]] написао је песму ''Кћери Црног Ђорђа'' [[1820]]. године, као и ''Песму о Црном Ђорђу'' (Песнь о Георгии Черном) [[1830]]. године.
* [[Јоаким Вујић]], написао је историјску драму ''Сербскиј вожд Карађорђе иначе наречени Црни, или Отјатије Београда од Турака''. Објављено у Новом Саду [[1843]]. године
* [[Петар II Петровић Његош]], објавио је национално-херојски, лирско-епски спев ''[[Горски вијенац]]'' [[1847]]. године, који је посветио Црном Ђорђу.
* [[Сима Милутиновић Сарајлија]], написао је такође драмски спев ''Трагедија српскога господара и вожда Карађорђа'' 1847. године.<ref>[http://www.korisnaknjiga.com/tragedija-srpskoga-gospodara-i-vozda-karadjordja-polovna-knjiga-16684 Трагедија српског господара и вожда Карађорђа], Пера Тодоровић, Група издавача, 1990.</ref>
* [[Јоксим Новић-Оточанин|Јоксим Новић]], издао у Новом Саду [[1865]]. године спев ''Карађорђе избавитељ Србије''.
* [[Пера Тодоровић]] објавио је [[1896]]. године историјски [[роман]] ''Смрт Карађорђева''.<ref>[http://www.korisnaknjiga.com/smrt-karadjordjeva-polovna-knjiga-39142 Смрт Карађорђева], Пера Тодоровић, Графичар Ивањица, 1984.</ref>
[[Датотека:Karađorđe, 1911 film.jpg|мини|десно|Приказ Карађорђа после боја на Мишару у филму ''Живот и дело бесмртног вожда Карађорђа'' из 1911.]]
* ''[[Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа]]'', први српски и балкански неми играни филм који је заснован на биографији вође Првог српског устанка Великог Вожда Карађорђа снимљен је [[1911]]. године у продукцији [[Светозар Боторић|Светозара Боторића]]. Редитељ и сценариста пионирског подухвата српске кинематографије био је славни српски глумац и боем [[Чича Илија Станојевић]], а у главној улози вожда Карађорђа био је један од најпознатијих српских глумаца тога времена, [[Милорад Петровић (глумац)|Милорад Петровић]].<ref name="Именован-20240419103535"/><ref name="Именован_2-20240419103535"/>
* У Калемегданском парку, [[1913]]. године, у време [[Балкански ратови|Балканских ратова]], свечано је отворен први споменик вожду Карађорђу. Споменик је открио уз присуство државног и војног врха, грађана и дипломатског кора краљ [[Петар I Карађорђевић|Петар I]]. Споменик је дело [[сплит]]ског сликара [[Пашко Вучетић|Паскоја — Пашка Вучетића]]. Читава свечаност је забележена филмском камером. Споменик је порушен [[1916]]. године у окупираној Србији за време [[Први светски рат|Првог светског рата]]. На месту порушеног споменика [[1930]]. године свечано је откривен [[Споменик захвалности Француској]] .
* На [[Видовдан]] [[28. јун]]а [[1924]]. године отворен је [[Стадион Карађорђе|стадион „Карађорђе”]] два фудбалска клуба, [[ФК Војводина|Војводине]] и Јуде Макаби, на месту старог [[бицикл]]истичког велодрома из [[1888]]. године, који је окупљао српску и [[Јевреји|јеврејску]] заједницу. Свечано је отворен на 120-годишњицу од Првог српског устанка. Помоћ изградњи стадиона дали су навијачи и симпатизери оба клуба, а значајна средства прикупљена су од гостовања [[сједињене Америчке Државе|америчких]] оперских група „Лузијана” и „Плав птица”.
* [[Стојан Живадиновић]] објавио је трилогију историјских романа: ''Карађорђе'' (1930), ''Хајдук Вељко'' (1932) и ''Вујица Вулићевић'' (1933).<ref>[http://www.juznevesti.com/Kultura/Nepravedno-zaboravljeni-Sokobanjac-Stojan-Zivadinovic.sr.html Неправедно заборављен сокобањац], Јужне вести, Марика Живковић, 28. децембар 2015.</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.talijaizdavastvo.rs/korpa/knjige/39-stojan-zivadinovic-karadorde-i-karadorde.html |title=Карађорђе, Стојан Живадиновић, Талија издаваштво |access-date=03. 11. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161104074924/http://www.talijaizdavastvo.rs/korpa/knjige/39-stojan-zivadinovic-karadorde-i-karadorde.html |archive-date=04. 11. 2016 |url-status=dead }}</ref>
* У [[Топола (Србија)|Тополи]], у оквиру [[Карађорђев град|Карађорђевог града]], подигнут је пред почетак Другог светског рата [[Споменик вожду Карађорђу у Тополи|споменик вожду Карађорђу]].
[[Датотека:Марка Карађорђе 1954.jpg|мини|десно|200п|[[Поштанска марка|Пригодна поштанска марка]] са ликом Карађорђа из серије (низа) која обележава 150-годишњицу од Првог српског устанка у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославији]].]]
* ''[[Песма са Кумбаре]]'', играни филм у режији [[Радош Новаковић|Радоша Новаковића]] снимљен је [[1955]]. године у продукцији [[Авала филм]]а док се радња одвија у време Првог српског устанка и ослобођења Београда под вођством Карађорђа 1806. године.
* [[Душан Баранин]] објавио је [[1957]]. године историјски роман ''Карађорђе''.
[[Датотека:Никад робом - Хероји Чегра.jpg|мини|десно|200п|''Хероји са Чегра'' бр. 66, [[1966]], едиција [[Никад робом]]. Текст и цртежи: [[Живорад Атанацковић]]. Српска револуција против феудалног Османског царства била је честа тема домаћег стрипа, који се развио под утицајем [[италија]]нског вестерн стрипа и стрип јунака као што су [[Велики Блек]] и [[Командант Марк]], у другој половини [[20. век]]а]]
* [[Рој (филм)|Рој]], играни филм у режији [[Мића Поповић|Миће Поповића]] снимљен 1966. године, по узору на филмско остварење ''[[Рашомон (филм)|Рашомон]]'' [[јапан]]ског редитеља и сликара [[Акира Куросава|Акире Куросаве]], у продукцији Авала филма.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:346977-Projekcija-filmova-Mice-Popovica Пројекција филмова Миће Поповића] , Вечерње новости, М. Краљ, 28. септембар 2011.</ref> Радња филма одвија се у првим судовима устаничке Србије.
* Споменик Карађорђу у [[Бронза|бронзи]], рад [[Сретен Стојановић|Сретена Стојановића]], подигнут је [[1979]]. године на платоу испред нове [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке]], свечано отворене шест година раније, [[1973]]. године, на [[Врачар (Београд)|Врачару]] у Београду. Споменик има укупну висину 3,2 m. На том месту, шест година касније, на предратним темељима, након 45 године, [[1985]]. године, настављени су радови на изградњи [[Храм Светог Саве у Београду|Храма Светог Саве]].
* ''[[Карађорђева смрт]]'', телевизијски филм према сценарију Данка Поповића у режији [[Ђорђе Кадијевић|Ђорђа Кадијевића]] снимљен је [[1983]]. године у продукцији [[Радио-телевизија Србије|РТБ]]-а. Лик Карађорђа глуми [[Марко Николић]].<ref>[http://www.imdb.com/title/tt0085772/ Карађорђева смрт] на IMDB</ref><ref>{{YouTube|-m4VKfnqFJg|Карађорђева смрт}}, Званични канал РТС Културно — уметнички програм</ref>
* ''[[Вук Караџић (ТВ серија)|Вук Караџић]]'', телевизијска серија према сценарију [[Милован Витезовић|Милована Витезовића]] у режији Ђорђа Кадијевића снимљена је [[1987]]. године док је лик Карађорђа такође одиграо глумац Марко Николић.<ref>{{IMDb title|0092478|Вук Караџић}}</ref><ref>{{YouTube|sAHlK9C60lc|Вук Караџић}} ТВ серија</ref>
* [[Радомир Смиљанић]] објавио је историјски роман Карађорђе — вожд сербски [[1988]]. године.<ref>[http://www.smiljanic-pisac.com/biografija/knjizevna-dela/ Књижевна дела Радомира Смиљанића] {{Wayback|url=http://www.smiljanic-pisac.com/biografija/knjizevna-dela/ |date=20161104074845 }}, пишчева званична веб страница</ref>
* Емисија ''Убиство Карађорђа'' староградског музичког серијала [[Код златног коња]] уредника [[Božidar Boško Pantić|Божидара Пантића]] снимљена је [[2000]]. године у режији [[Тање Феро]], у продукцији [[РТС|РТБ-РТС]] док су водитељи били [[Милан Михаиловић]] и [[Владан Живковић]].
* [[Споменик Карађорђу у Орашцу|Споменик Карађорђу]] у селу [[Орашац (Аранђеловац)|Орашац]], на 200-годишњицу од почетка Српске револуције, свечано је открио [[2004]]. године председник Скупштине Србије и в. д. председник [[Драган Маршићанин]], који су потом освештали патријарх [[Патријарх српски Павле|Павле]] и свештеници [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Споменик је дело [[Дринка Радовановић|Дринке Радовановић]], висок је 3,40 m и израђен је од белог венчачког [[мермер]]а.
* Списатељица [[Светлана Велмар-Јанковић|Светлана Велмар Јанковић]] објавила је роман о Карађорђу ''Востаније'' 2004. године.<ref>[http://www.delfi.rs/knjige/3848_vostanije_knjiga_delfi_knjizare.html Востаније] {{Wayback|url=http://www.delfi.rs/knjige/3848_vostanije_knjiga_delfi_knjizare.html |date=20161104023550 }}, Светлана Велмар Јанковић, Стубови културе.</ref>
* ''[[Трагом Карађорђа]]'', документарна телевизијска серија снимљена је 2004. године док лик Карађорђа глуми [[Небојша Кундачина]].<ref>{{IMDb title|id=tt0429448|title = На трагу Карађорђа}}</ref><ref>[http://www.youtube.com/playlist?list=PLG6HMr6sRAxmy6-0yuDeEJTC8rmme8UJW Трагом Карађорђа] Документарна ТВ серија</ref>
* [[Споменик Карађорђу у Вишевцу|Споменик Карађорђу]] у селу [[Вишевац]] свечано је открио министар правде [[Зоран Стојковић]] 2004. године. Споменик је рад вајара [[Станимир Павловић|Станимира Павловића]]. Споменик је висок 2,9 m, а тежак је једну тону, изливен је у [[Бакар|бакру]] од чаура које је дала [[Војска Србије и Црне Горе]].
* ''[[Црни Груја]]'' је телевизијски [[комедија ситуације|ситком]], снимљен [[2003]]. године, у продукцији [[БК ТВ|РТВ БК]] „Телекома” и „БС Групе” док карикатурни лик Карађорђа игра [[Никола Којо|Никола Која]].
* Карађорђе је такође приказан у филму ''[[Шејтанов ратник]]'', у коме улогу Карађорђа глуми [[Марко Николић]].

== Породица ==
Био је кум на венчању [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]] и [[Љубица Обреновић|кнегиње Љубице]],<ref>{{cite web|url=https://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:428591-Na-Ljubici-oci-ostale|title=Na Ljubici “oči ostale“|author=Љиљана Чубрић|date = 9. 4. 2013.|website=novosti.rs|access-date = 17. 2. 2023.}}</ref> а крстио им је и ћерку [[Петрија Обреновић|Петрију]].<ref>{{cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/514971/Perka-Obrenovic-Bajic-zena-dobrog-srca|title=Перка Обреновић Бајић, жена доброг срца|author=Драган Станковић|date = 23. 8. 2022.|website=politika.rs|access-date = 17. 2. 2023.}}</ref> Био је таст првом начелнику београдске општине [[Илија Чарапић|Илији Чарапићу]], пошто је он оженио његову ћерку Станку.

Преко своје ћерке [[Сава Карађорђевић|Саве Карађорђевић]] је директан предак сликарке [[Милена Павловић Барили|Милене Павловић−Барили]].

Његов млађи брат Марко Петровић је такође имао потомство. Нема пуно података о њима у јавности, али је остало забележено да је приликом прве посете Тополи као краља Србије, Петру I Карађорђевићу и његовој породици пришла и представила се Маркова ћерка или унука.<ref>{{cite web |url=https://digarhiv.nbs.rs/WebSite/Content/DigitalniArhiv/SrpskeNovine/pages/1903/1903-08-13-001.jpg |title=С пута његовог величанства краља |date = 12. 8. 1903. |website=digarhiv.nbs.rs |publisher=Српске новине |access-date=8. јул 2023. |quote=Трећи пасус друге колоне}}</ref>

=== Супружник ===
{| class="wikitable sortable"
|- "
! style="width:10%;"|име!! style="width:2%;"|слика!! style="width:10%;"|датум рођења!! style="width:10%;"|датум смрти
|-
| [[Јелена Петровић|Јелена Јовановић]] || [[Датотека:Jelena Karađorđević.jpg|мини|50п]] || [[1765]]. или [[1771]]. || [[9. фебруар]] [[1842]].
|}

=== Деца ===
{| class="wikitable sortable"
|- "
! style="width:10%;"|име!! style="width:2%;"|слика!! style="width:10%;"|датум рођења!! style="width:10%;"|датум смрти!! style="width:10%;"|супружник
|-
| Сима Карађорђевић |||| [[1788]].|| 1788. || умро у детињству
|-
| [[Сава Карађорђевић]] || [[Датотека:Sava Karadjordjevic, eldest daughter of Karađorđe Petrović.jpg|мини|50п]] || [[1793]]. || 1847. || [[Антоније Ристић]]
|-
| [[Сара Карађорђевић (Карађорђе)|Сара Карађорђевић]] || [[Датотека:Princess Sara Karadjordjevic (1795-1852), daughter of Karađorđe Petrović.jpg|мини|50п]] || [[1795]]. || [[1852]]. || [[Никола Кара-Марковић]]; [[Теодор Бојанић]]
|-
| [[Полексија Карађорђевић (Карађорђе)|Полексија Карађорђевић]] |||| [[1797]]. || 1812. || [[Јовица Милановић]]
|-
| [[Стаменка Карађорђевић]] || [[Датотека:Stamenka_Karađorđević_Čarapić.jpg|мини|50п]] || [[1799]]. || [[1875]]. || [[Димитрије Ристић]]; [[Илија Чарапић]]
|-
| [[Алекса Карађорђевић]] |||| [[1801]].|| 1830. ||  [[Марија Карађорђевић (1806—1827)|Марија Трокин]]
|-
| Кнез [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александар]] || [[Датотека:PrinceAlexander I w.jpg|мини|50п]] || [[11. октобар]] 1806. || [[3. мај]] [[1885]]. || [[Персида Карађорђевић|Персида Ненадовић]]
|}

=== Породично стабло ===
[[Датотека:Church of Saint Sava (Belgrade, Serbia).jpg|мини|Споменик Карађорђу поред [[Храм Светог Саве у Београду|храма Светог Саве]] на [[Врачар (Београд)|Врачару]]]]
[[Датотека:KaradjordjeviciFamilyTree.png|840п]]

[[Медиј:KaradjordjeviciFamilyTree.png|Погледајте слику породичног стабла (3722x1891, 339 Kb)]]

== Види још ==
* [[Карађорђев град]]
* [[Карађорђев конак]]
* [[Карађорђев законик]]
* [[Карађорђево брдо]]
== Референце ==
{{извори|30em}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Љушић| first =Радош| last2=| first2 =| title =Вожд Карађорђе| url =https://www.korisnaknjiga.com/vozd-karadjordje-naslov-116004|year=2005| publisher =Београд: Завод за уџбенике и наставна средства|isbn=978-86-17-13159-1|pages=550}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Ћоровић| first =Владимир| last2=| first2 =| title =Карађорђе и Први српски устанак| url =https://www.svetknjige.net/knjiga/karadjordje-i-prvi-srpski-ustanak/|year=2003| publisher =Београд: Свет књиге|isbn=86-7396-057-6|pages=112}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Десница| first =Гојко| last2=| first2 =| title =Карађорђе - целокупна историја вожда Србије (1768-1817)| url =https://www.antikvarne-knjige.com/knjige/detail-item_id-13168|year=1977| publisher =Београд: Школа "Вук Караџић"|isbn=|pages=448}}
* {{Cite book| ref =harv| last =Страњаковић| first =Драгослав| last2 =| first2 =| title =Карађорђе| url=https://www.google.rs/books/edition/Kara%C4%91or%C4%91e/ATkKAQAAIAAJ?hl=sr| year =1938| publisher =Београд: Геца Кон| isbn =| pages =299}} 
* {{Cite book| ref=harv| last=М. Вукићевић| first =Миленко| last2=| first2 =| title =Карађорђе 1752-1804, Књ. 1| url =https://knjigeobradovic.com/polovne-knjige/karadorde-milenko-m-vukicevic-u-2-knjige/|year=1986| publisher =Београд: ИРО Слобода (Библиотека фототипских издања, репринт изд. из 1907)|isbn=|pages=413}} 
* {{Cite book| ref=harv| last=М. Вукићевић| first =Миленко| last2=| first2 =| title =Карађорђе: Историја устанка од 1804. до 1807, Књ. 2| url =https://knjigeobradovic.com/polovne-knjige/karadorde-milenko-m-vukicevic-u-2-knjige/|year=1986| publisher =Београд: ИРО Слобода - Београд (Библиотека фототипских издања, репринт изд. из 1912.)|isbn=|pages=689}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Савић| first =Велибор Берко| last2=| first2 =| title =Карађорђе: Документи 1804 - 1809, Књ. 1| url =https://www.kucazasunce.com/detalji.php?p=15951&naziv=Kara%C4%91or%C4%91e%20(dokumenti)%201-3&autor=Velibor%20Berko%20Savi%C4%87 |year=1988| publisher =Горњи Милановац: Дечје новине|isbn=86-367-0135-X|pages=647}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Савић| first =Велибор Берко| last2=| first2 =| title =Карађорђе: Документи 1810 - 1812, Књ. 2| url =https://www.kucazasunce.com/detalji.php?p=15951&naziv=Kara%C4%91or%C4%91e%20(dokumenti)%201-3&autor=Velibor%20Berko%20Savi%C4%87 |year=1988| publisher =Горњи Милановац: Дечје новине|isbn=86-367-0135-X|pages=567}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Савић| first =Велибор Берко| last2=| first2 =| title =Карађорђе: Документи 1813 - 1817, Књ. 3| url =https://www.kucazasunce.com/detalji.php?p=15951&naziv=Kara%C4%91or%C4%91e%20(dokumenti)%201-3&autor=Velibor%20Berko%20Savi%C4%87 |year=1988| publisher =Горњи Милановац: Дечје новине|isbn=86-367-0135-X|pages=556}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Радусиновић| first =Милорад П.| last2=| first2 =| title =Вожд Карађорђе у руским хроникама| url =https://www.svetknjige.net/knjiga/vozd-karadjordje-u-ruskim-hronikama/|year=2022| publisher =Београд: Свет књиге|isbn=978-86-7396-832-2|pages=150}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Савић| first =Велибор Берко| last2=| first2 =| title =Савременици о Карађорђу| url =https://www.antikvarne-knjige.com/knjige/detail-item_id-26205|year=2000| publisher =Ваљево: Ауторско издање|isbn=|pages=236}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Милићевић| first =Милан Ђ.| last2=| first2 =| title =Карађорђе у говору и твору| url =https://portalibris.rs/product/karadjordje-u-govoru-i-u-tvoru-milan-dj-milicevic/|year=2021| publisher =Београд: ПортаЛибрис|isbn=978-86-367-7818-0|pages=120}}
* {{cite book |ref=harv |last1=Давидовић |first1=Димитрије |title=Живот Кара-Ђорђа Петровића |date=1848 |location=Београд |language=sr}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|title = Војводина и Србија у време Првог устанка|year=1974|location=Нови Сад|publisher=Институт за изучавање историје Војводине|url=https://books.google.com/books?id=1EEBAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|title = Личности и догађаји из доба Првог српског устанка|year=1996|location=Нови Сад|publisher=Матица српска}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Логос|first=Александар А. |title = Историја Срба, 2. измењено издање |year=2016|location= Београд|isbn=978-86-85117-31-2|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Томановић|first=Лазар|authorlink=Лазар Томановић|year=2007|title=Путописна проза|url=|publisher=Градска библиотека и читаоница Херцег Нови|pages=}}
* {{Cite book|url=|title=Велике силе и Срби|last=Ковић|first=Милош|date=2021|publisher=Catena Mundi|isbn=978-86-6343-163-8|language=sr}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* [https://www.youtube.com/watch?v=mu9nAo7OkBI Карађорђе (Центар за друштвену стабилност — Званични канал)]
* [https://www.youtube.com/watch?v=7A9FGjnAW20 Карађорђева смрт (Центар за друштвену стабилност — Званични канал)]
* [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=394 „Карађорђе истина и мит”] {{Wayback|url=http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=394 |date=20170403221934 }}, Проф. др [[Радош Љушић]], ''Вечерње новости'', фељтон, 18 наставака, 24. август — 10. септембар 2003.
* [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=407 „Вождови граничари са Дрине”]{{Мртва веза}}, Др Миладин Стевановић, ''Вечерње новости'', фељтон, 24 наставака, 23. децембар — 18. јануар 2003/04.
* [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=409 „Одјеци устанка у Европи”]{{Мртва веза}}, Небојша Богуновић, ''Вечерње новости'', фељтон, 13 наставака, 19 — 31. јануар 2004.
* [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=423 „Востаније” Вожда Карађорђа]{{Мртва веза}}, Светлана Велмар-Јанковић, Вечерње новости, фељтон, 11 наставака, 27. јун — 7. јул 2004.
* [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:278133-Udar-iz-cetiri-kolone „1806. КОЕКУДО СРБИЈО”], Небојша Богуновић, ''Вечерње новости'', фељтон, 14 наставака, 19. новембар — 2. децембар 2006.
* Краљевски дом Србије: [http://royalfamily.org/index.php?sr_r_Породично-стабло,81 „Породично стабло Карађорђевића”], приступ 12. април 2013
* [http://www.oplenac.rs/ Опленац — маузолеј династије Карађорђевић]
* [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:366507-Vozd-Karadjordje-plakao Вожд Карађорђе плакао („Вечерње новости”, 15. фебруар 2012)]
* [http://www.scribd.com/doc/233285064/Milorad-Bošnjak-Slobodan-Jakovljević-KARAĐORĐEVIĆI-skrivena-istorija Kompletna knjiga „Karađorđevići — skrivena istorija”]
* [http://berane.blogspot.com/2006/01/vasojeviko-porijeklo-karaora.html?m=1 Vasojevićko porijeklo Karađorđa]
* [https://www.academia.edu/37934112/Mitolo%C5%A1ki_zbornik_37_Dva_veka_od_smrti_srpskog_vo%C5%BEda_%C4%90or%C4%91a_Petrovi%C4%87a_Kara%C4%91or%C4%91a_Ra%C4%8Da_2017_Mithology_collection_37_Karadjordje_Ra%C4%8Da_2017.pdf Митолошки зборник 37 — два века од смрти српског вожда Ђорђа Петровића Карађорђа (2017)]
* [https://www.academia.edu/40744634/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BD_%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B8%D1%9B_-_%D0%92%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%BE_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B2%D0%BE%D0%B6%D0%B4%D0%B0_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B0_%D1%83_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D1%83_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%BE_%D0%B1%D1%83%D0%B4%D1%83%D1%9B%D0%B5%D0%BC_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%83_%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5_%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%B5 Митолошки зборник 27 — Карађорђе корифеј Првог српског устанка (2012)]
* [https://www.youtube.com/watch?v=DScBpfb54uM Трибина „Карађорђе и Српска револуција 1804 године — рађање слободе”]

{{s-start}}
{{s-hou|[[Карађорђевићи|Карађорђевић]]|16. новембар|1768|24. јул|1817}}
{{s-reg}}
{{s-bef|before=''титула успостављена''}}
{{s-ttl|title=[[Велики вожд Србије]]|years=14. фебруар 1804. — 21. септембар 1813.}}
{{s-aft|after=[[Милош Обреновић]]<br><small>''као књаз Србије''</small>}}
{{s-off}}
{{S-bef|before=[[Јаков Ненадовић]]}}
{{s-ttl|title= председник [[Правитељствујушчи совјет сербски|Правитељствујушчег совјета сербског]]|years=22. јануар 1811. — 3. октобар 1813.}}
{{s-aft|after=[[Младен Миловановић]]}}
{{s-end}}

{{Карађорђевићи}}
{{Војсковође Српске револуције}}
{{Председници Владе Србије}}
{{Српски владари}}
{{100 најзнаменитијих Срба}}
{{подножје|Биографија|Историја|Војна историја Срба|Србија}}

{{СОРТИРАЊЕ:Петровић, Ђорђе Карађорђе}}
[[Категорија:Карађорђе Петровић| ]]
[[Категорија:Рођени 1762.]]
[[Категорија:Умрли 1817.]]
[[Категорија:Рачани]]
[[Категорија:Карађорђевићи|Ђорђе]]
[[Категорија:Убијени српски политичари]]
[[Категорија:Владари Србије]]
[[Категорија:Председници Правитељствујушчег совјета сербског]]
[[Категорија:Учесници Првог српског устанка]]
[[Категорија:100 најзнаменитијих Срба по групи академика САНУ]]
[[Категорија:Српске војсковође]]
[[Категорија:Српски револуционари]]
[[Категорија:Страдали у атентату]]
[[Категорија:Кочина крајина]]
[[Категорија:Карађорђева породица]]
[[Категорија:Личности Аустријско-турских ратова]]
[[Категорија:Носиоци Ордена Свете Ане]]