Пређи на садржај

Коприва

С Википедије, слободне енциклопедије

Коприва
Urtica dioica subsp. dioica
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
U. dioica
Биномно име
Urtica dioica

Коприва[1] или велика коприва, жара, пасја купина, коприва обична (лат. Urtica dioica), је вишегодишња, зељаста, једнодома или дводома биљка из породице коприве (Urticaceae).

Корен је жиличаст. Стабло је усправно, четвртасто, дужине око 1,5 м. Листови су издужено јајасти, тестерасто назубљени и храпави. Смештени су на дршкама. Биљка је прекривена маљама и дводома.[2] Цвет је двополан, зелено-жуте боје, малих димензија, груписан у висеће цвасти.[2] Цвета од јула до септембра. Семе је врло ситно али бројно, и има велики потенцијал клијања и преживљавања неповољних услова.[2]

Расејавање и размножавање

[уреди | уреди извор]

Расејава се ветром, док се размножава вегетативно или семеном.

Ареал распрострањења

[уреди | уреди извор]

Присутна је на свим континентима. Среће се у шумама, ивицама шума, на ливадама, пашњацима, поред путева.

Употреба и лековитост

[уреди | уреди извор]

Млади изданци и листови су богати минералима, гвожђем, калцијумом, фосфором, витамином Ц и пигментима, па се користе у исхрани као салата или као додатак различитим јелима. Чај од листова или цветова коприве се користи као диуретик или код реуматских тегоба.[2] Корен се може употребити код проблема са упалом простате или као додатак шампону за јачање косе.[2]

Тинктура од устајале коприве се често користи као инсектицид у вртовима и баштама.[2]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 01. 10. 2020. г. Приступљено 28. 04. 2019. 
  2. ^ а б в г д ђ „Kopriva (Urtica dioica)”. Plantea (на језику: хрватски). 2014-10-18. Приступљено 2019-09-04. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]