Пређи на садржај

Лантаноидна контракција

С Википедије, слободне енциклопедије

Лантаноидна контракција је израз у хемији којим се објашњава појава смањења јонског полупречника лантаноида, тј. елемената са атомским бројевима од 58 (церијум) до 71 (лутецијум). Наиме, пратећи правилности у Периодном систему елемената јонски полупречник елемената би требало да опада у периоди слева надесно. Узрок томе јесте повећање ефективног наелектрисања језгра. Код ових елемената, лантаноида, долази до одступања јонски полупречник је мањи од очекиваног, као и мањи од следећег у низу те периоде, хафнијума, са редним бројем 72.

Овај термин је први употребио Виктор Мориц Голдсмит, 1925. године.

Узрок лантаноидној контракцији јесте слабо заклањање језгра од стране 4f-електрона.

Елемент Ce Pr Nd Pm Sm Eu Gd Tb Dy Ho Er Tm Yb Lu
Електронска конфигурација атома 4f15d16s2 4f36s2 4f46s2 4f56s2 4f66s2 4f76s2 4f75d16s2 4f96s2 4f106s2 4f116s2 4f126s2 4f136s2 4f146s2 4f145d16s2
Електронска конфигурација Ln3+
4f1
4f2
4f3
4f4
4f5
4f6
4f7
4f8
4f9
4f10
4f11
4f12
4f13
4f14
Јонски полупречник Ln3+ (pm)
(координација 6)
102
99
98,3
97
95,8
94,7
93,8
92,3
91,2
90,1
89
88
86,8
86,1