Празеодијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Празеодијум,  59Pr
Pr,59.jpg
Општа својства
Име, симбол празеодијум, Pr
Празеодијум у периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон


Pr

Pa
церијумпразеодијумнеодијум
Атомски број (Z) 59
Група, периода група Н/Д, периода 6
Блок f-блок
Категорија   лантаноид
Рел. ат. маса (Ar) 140,90765 u
Ел. конфигурација [Xe]4f36s2
по љускама
2, 8, 18, 21, 8, 2
Физичка својства
Боја сребрножута
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 1.204 K (931 °‍C)
Тачка кључања 3.793 K (3.520 °C)
Густина 6.640 kg/m3
Моларна запремина 20,8×10−3 m3/mol
Топлота фузије 6,89 kJ/mol
Топлота испаравања 296,8 kJ/mol
Притисак паре 1,333224×10−6 Pa (1.070 K)
Сп. топл. капацитет 193 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 3
Особине оксида средње базни
Електронегативност 1,13 (Полинг)
1,07 (Олред)
Енергије јонизације 1: 527 kJ/mol
2: 1.020 kJ/mol
3: 2.086 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 185 (247) pm
Ковалентни радијус 165 pm
Остало
Кристална структура дупла збијена хексагонална
(dHCP)
Дупла хексагонална збијена кристална структура за празеодијум
Брзина звука 2.280 m/s (293,15K)
Топл. водљивост 12,5 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 1,48×106 S/m
Мосова тврдоћа 2,5
CAS број 7440-10-0
референцеВикиподаци

Празеодијум (Pr, лат. praseodymium), је хемијски елеменат из групе лантаноида.[1][2] Име је добио од грчких речи πρασιoς (prasios) и διδυμoς (didymos) које заједно имају значење „зелени близанац“.

Заступљеност: Празеодијум је заступљен у Земљиној кори у количини од 9,5 ppm (енгл. parts per million).

Најважнији минерали празеодијума су:

  • монацит (Ce,La,Th,Nd,Y,Pr)PO4 и
  • (Ce,La,Nd,Y,Pr)CO3F

Референце[уреди]

  1. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  2. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Празеодијум на Викимедијиној остави