Хафнијум
Иди на навигацију
Иди на претрагу
![]() | |||||||
Општа својства | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Име, симбол | хафнијум, Hf | ||||||
У периодном систему | |||||||
| |||||||
Атомски број (Z) | 72 | ||||||
Група, периода | група 4, периода 6 | ||||||
Блок | d-блок | ||||||
Категорија | прелазни метал | ||||||
Рел. ат. маса (Ar) | 178,49(2)[1] | ||||||
Ел. конфигурација | [Xe]4f145d26s2 | ||||||
по љускама | 2, 8, 18, 32, 10, 2 | ||||||
Физичка својства | |||||||
Боја | сребрнаста | ||||||
Агрегатно стање | чврсто | ||||||
Тачка топљења | 2.506 K (2.233 °C) | ||||||
Тачка кључања | 4.876 K (4.603 °C) | ||||||
Густина | 13.310 kg/m3 | ||||||
Моларна запремина | 13,44×10−3 m3/mol | ||||||
Топлота фузије | 24,06 kJ/mol | ||||||
Топлота испаравања | 575 kJ/mol | ||||||
Притисак паре | 1,13×10−3 Pa (2.500 K) | ||||||
Сп. топл. капацитет | 140 J/(kg·K) | ||||||
Атомска својства | |||||||
Оксидациона стања | 4 | ||||||
Особине оксида | амфотерни | ||||||
Електронегативност | 1,3 (Полинг) 1,23 (Олред) | ||||||
Енергије јонизације | 1: 658,5 kJ/mol 2: 1.440 kJ/mol 3: 2.250 kJ/mol (остале) | ||||||
Атомски радијус | 155 (208) pm | ||||||
Ковалентни радијус | 150 pm | ||||||
Остало | |||||||
Кристална структура | збијена хексагонална (HCP) | ||||||
Брзина звука | 3.010 m/s (293,15 K) | ||||||
Топл. водљивост | 23 W/(m·K) | ||||||
Сп. ел. водљивост | 3,12×106 S/m | ||||||
Мосова тврдоћа | 5,5 | ||||||
CAS број | 7440-58-6 | ||||||
Хафнијум (Hf, лат. hafnium) метал је IVB групе, познате и као група прелазних метала.[2][3] Име је добио по латинском називу за град Копенхаген.
Заступљеност: хафнијум је заступљен у земљиној кори у количини од 5,3 ppm (енг. parts per million).
Најважнији минерал хафнијума је: алвит (Hf,Th,Zr)SiO4• x H2O
Хафнијум су открили Георг фон Хевеси (György von Hevesy) из Мађарске и Дирк Костер (Dirk Coster) из Холандије. Откривен је 1922. године.
Референце[уреди]
- ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
Спољашње везе[уреди]
![]() |
Хафнијум на Викимедијиној остави. |