Хафнијум, 72Hf
 |
| Општа својства |
| Име, симбол |
хафнијум, Hf |
| Хафнијум у периодном систему |
|
|
| Атомски број (Z) |
72 |
| Група, периода |
група 4, периода 6 |
| Блок |
d-блок |
| Категорија |
прелазни метал |
| Рел. ат. маса (Ar) |
174,967 u |
| Ел. конфигурација |
[Xe]4f145d26s2 |
|
по љускама
|
2, 8, 18, 32, 10, 2 |
| Физичка својства |
| Боја |
сребрнаста |
| Агрегатно стање |
чврсто |
| Тачка топљења |
2.506 K (2.233 °C) |
| Тачка кључања |
4.876 K (4.603 °C) |
| Густина |
13.310 kg/m3 |
| Моларна запремина |
13,44×10−3 m3/mol |
| Топлота фузије |
24,06 kJ/mol |
| Топлота испаравања |
575 kJ/mol |
| Притисак паре |
1,13×10−3 Pa (2.500 K) |
| Сп. топл. капацитет |
140 J/(kg·K) |
| Атомска својства |
| Оксидациона стања |
4 |
| Особине оксида |
амфотерни |
| Електронегативност |
1,3 (Полинг)
1,23 (Олред) |
| Енергије јонизације |
1: 658,5 kJ/mol
2: 1.440 kJ/mol
3: 2.250 kJ/mol
(остале) |
| Атомски радијус |
155 (208) pm |
| Ковалентни радијус |
150 pm |
| Остало |
| Кристална структура |
збијена хексагонална (HCP)
|
| Брзина звука |
3.010 m/s (293,15 K) |
| Топл. водљивост |
23 W/(m·K) |
| Сп. ел. водљивост |
3,12×106 S/m |
| Мосова тврдоћа |
5,5 |
| CAS број |
7440-58-6 |
| референце • Википодаци |
Хафнијум (Hf, лат. hafnium) метал је IVB групе.[1][2] Име је добио по латинском називу за град Копенхаген.
Заступљеност: хафнијум је заступљен у земљиној кори у количини од 5,3 ppm (енг. parts per million).
Најважнији минерал хафнијума је: алвит (Hf,Th,Zr)SiO4• x H2O
Хафнијум су открили György von Hevesy из Мађарске и Dirk Coster из Холандије. Откривен је 1922. године.
Референце[уреди]
- ↑ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
- ↑ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
Спољашње везе[уреди]
Медији везани за чланак Хафнијум на Викимедијиној остави
Медији везани за чланак Хафнијум на Викимедијиној остави
