Тербијум
 |
|||||||
| Општа својства | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол | тербијум, Tb | ||||||
| Тербијум у периодном систему | |||||||
|
|||||||
| Атомски број (Z) | 65 | ||||||
| Група, периода | група Н/Д, периода 6 | ||||||
| Блок | f-блок | ||||||
| Категорија | лантаноид | ||||||
| Рел. ат. маса (Ar) | 158,92534 u | ||||||
| Ел. конфигурација | [Xe]4f96s2 | ||||||
|
по љускама
|
2, 8, 18, 27, 8, 2 | ||||||
| Физичка својства | |||||||
| Боја | сребрносива | ||||||
| Агрегатно стање | чврсто | ||||||
| Тачка топљења | 1.629 K (1.356 °C) | ||||||
| Тачка кључања | 3.503 K (3.230 °C) | ||||||
| Густина | 8.219 kg/m3 | ||||||
| Моларна запремина | 19,3×10−3 m3/mol | ||||||
| Топлота фузије | 10,8 kJ/mol | ||||||
| Топлота испаравања | 330,9 kJ/mol | ||||||
| Сп. топл. капацитет | 180 J/(kg·K) | ||||||
| Атомска својства | |||||||
| Оксидациона стања | 4 | ||||||
| Особине оксида | средње базни | ||||||
| Електронегативност | 1,20 (Полинг) 1,10 (Олред) |
||||||
| Енергије јонизације | 1: 565,8 kJ/mol 2: 1.110 kJ/mol 3: 2.114 kJ/mol (остале) |
||||||
| Атомски радијус | 175 (225) pm | ||||||
| Остало | |||||||
| Кристална структура | збијена хексагонална (HCP)
 |
||||||
| Брзина звука | 2.620 m/s (293,15K) | ||||||
| Топл. водљивост | 11,1 W/(m·K) | ||||||
| Сп. ел. водљивост | 0,889×106 S/m | ||||||
| Мосова тврдоћа | 2,5 | ||||||
| CAS број | 7440-27-9 | ||||||
Terb (Tb, лат. terbium), јесте хемијски елеменат из групе лантаноида.[1][2]
Један је од 4 елемената који су добили име по шведском граду Ytterb Заступљеност: Гадолинијум је заступљен у Земљиној кори у количини од 1,1 ppm.
Најважнији минерал му је монацит: (Ce,La,Th,Nd,Y,Pr,Tb)PO4.
Референце[уреди]
- ↑ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
- ↑ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
Спољашње везе[уреди]
Медији везани за чланак Тербијум на Викимедијиној остави
