Неодијум

Из Википедије, слободне енциклопедије

{{Хемијски елемент | група_низ = Pr - Nd - Pm | периода_низ = Pr
Pa | периодни_систем = Pr-TableImage.png | име = Неодијум | симбол = Nd | атомски_број = 60 | скуп = лантаноиди | група = n/a | периода = 6 | густина = 6640 kg/m3 | тврдоћа = 2,5 | боја = сребрножута | слика = Nd,60.jpg | опис_слике = | атомска_маса = 144,242 u | атомски_радијус = 181 (247) pm | ковалентни_радијус = 201±6 pm | ван_дер_Валсов_радијус = без података | електронска_конфигурација = [Xe]4f36s2 | енергетски_нивои = 2, 8, 18, 22, 8, 2 | оксидациони_број = 3 | особине_оксида = средње базни | кристална_структура = дупла хексагонална збијена | агрегатно_стање = чврсто | температура_топљења = 1204 K (931 °C) | температура_кључања = 3793 K (3520 °C) | молска_запремина = 20,8×10-3 m3 /mol | топлота_испаравања = 296,8 kJ/mol | топлота_топљења = 6,89 kJ/mol | притисак_засићене паре = 1,333224×10-6 Pa
(1.070 K) | брзина_звука = 2.280 m/s (293,15K) | електронегативност = 1,13 (Паулинг)
1,07 (Алред) | специфична_топлота = 193 J/(kg*K) | специфична_проводљивост = 1,48×106 S/m | топлотна_проводљивост = 12,5 W/(m*K) | I_енергија_јонизације = 527 kJ/mol | II_енергија_јонизације = 1,020 kJ/mol | III_енергија_јонизације = 2,086 kJ/mol | IV_енергија_јонизације = 3,761 kJ/mol | изотопи1 =

изотоп заст. в. п. р. н. р. e.r. MeV п. р.
141Pr 100% стабилни изотор са 82 неутрона
142Pr (веш.) 19,12 сати з. е. 0,745 142Ce
β- 2,162 142Nd
143Pr (веш.) 13,57 дана β- 0,934 143Nd
145Pr (веш.) 5,98 сати β-   145Nd

}}

Неодијум (Nd, лат. neodymium) - је лантаноид.[1][2] Име је добио од грчких речи neos и didymos које спојене имају значење „нови близанац“.

Заступљеност: Неодијум је заступљен у земљиној кори у количини од 38 ppm (енгл. parts per million). Најважнији минерали неодијума су:

  • монацит (Ce,La,Th,Nd,Y,Pr)PO4 и
  • (Ce,La,Nd,Y,Pr)CO3F

Извори[уреди]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]