Неодијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Неодијум
Nd,60.jpg
Општа својства
Име, симбол неодијум, Nd
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон


Nd

U
празеодијумнеодијумпрометијум
Атомски број (Z) 60
Група, периода група Н/Д, периода 6
Блок f-блок
Категорија   лантаноид
Рел. ат. маса (Ar) 144,242(3)[1]
Ел. конфигурација [Xe]4f36s2
по љускама
2, 8, 18, 22, 8, 2
Физичка својства
Боја сребрножута
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 1.204 K (931 °‍C)
Тачка кључања 3.793 K (3.520 °C)
Густина 6.640 kg/m3
Моларна запремина 20,8×10−3 m3/mol
Топлота фузије 6,89 kJ/mol
Топлота испаравања 296,8 kJ/mol
Притисак паре 1,333224×10−6 Pa (1.070 K)
Сп. топл. капацитет 193 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 3
Особине оксида средње базни
Електронегативност 1,13 (Полинг)
1,07 (Олред)
Енергије јонизације 1: 527 kJ/mol
2: 1.020 kJ/mol
3: 2.086 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 181 (247) pm
Ковалентни радијус 201±6 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структурадупла збијена хексагонална
(dHCP)
Дупла хексагонална збијена кристална структура за неодијум
Брзина звука 2.280 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 12,5 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 1,48×106 S/m
Мосова тврдоћа 2,5
CAS број 7440-00-8
референцеВикиподаци

Неодијум (Nd, латински: neodymium) је хемијски елеменат из групе лантаноида.[2][3] Име је добио од грчких речи neos и didymos које спојене имају значење „нови близанац“.

Заступљеност: Неодијум је заступљен у Земљиној кори у количини од 38 ppm (енглески: parts per million). Најважнији минерали неодијума су:

  • монацит (Ce,La,Th,Nd,Y,Pr)PO4 и
  • (Ce,La,Nd,Y,Pr)CO3F

Референце[уреди]

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Неодијум на Викимедијиној остави