Лолита (филм из 1997)
| Лолита | |
|---|---|
 Постер филма | |
| Изворни наслов | Lolita |
| Жанр | драма |
| Режија | Едријан Лајн |
| Сценарио | Стивен Шниф |
| Продуцент | Марио Касар Џол Б. Мајклс |
| Главне улоге | Џереми Ајронс Мелани Грифит Френк Ланџера Доминик Свејн |
| Музика | Енио Мориконе |
| Директор фотографије | Хауард Етерон |
| Монтажа | Дејвид Бренер Џули Монро |
| Продуцентска кућа | Pathé |
| Дистрибутер | The Samuel Goldwyn Company |
| Година | 1997. |
| Трајање | 137 минута[1] |
| Земља |  САД Француска |
| Језик | енглески |
| Буџет | 62 000 000 долара |
| Зарада | 1 100 000 (САД)[2] |
| IMDb веза | |
Лолита (енгл. Lolita) америчко-француски је филм из 1997. године у режији Ејдријана Лајна и на основу сценарија Стивена Шнифа. Представља другу филмску адаптацију истоименог романа Владимира Набокова. Главне улоге Хамберта Хамберта и Долорес „Лолиту” Хејз тумаче Џереми Ајронс и Доминик Свејн, док споредне улоге Шарлоте Хејз и Клер Квилтија играју Мелани Грифит и Френк Ланџера. Заплет филма започиње када Хамберт, средовечни професор француског језика, одлучује да изнајми собу у кући удовице Шарлот Хејз јер га сексуално привлачи њена тринаестогодишња ћерка Долорес, коју сви зову Ло или Лолита.
Лајнова филмска адаптација је веродостојна мрачним тоновима романа, посебно у односу на прву филмску верзију из 1962. у режији Стенлија Кјубрика где су сексуални наговештаји имали комичну сврху.
Филм је имао потешкоћа с проналаском америчког дистрибутера[3] стога је премију имао у Европи, па је тек онда био приказан у Америци. Права на приказивање у Сједињеним Америчким Државама преузео је Шоутајм, кабловска мрежа, да би коначно Семјуел Голдвин Компани омогућила биоскопску дистрибуцију.[4] Иако су поједини филмски критичари хвалили веродостојност књижевном предлошку а публика била импресионирана глумом Ајронса и Свејнове, филм је у Сједињеним Америчким Државама наишао на подељен пријем међу филмским критичарима. Лолита је изазвала контроверзу у Аустралији, где је своју биоскопску премијеру имала тек априла 1999. године.
Радња
[уреди | уреди извор]
У раној младости, Хамберт се безнадежно и трагично заљубио у девојчицу својих година, и како је одрастао у одраслој доби, никад није изгубио опседнутост „нимфетама”, тинејџерима који се шетају фином линијом између девојке и жене. Док тражи место за живот након што се запослио као наставник, упознаје Шарлот Хејз, претенциозну и неугодну жену која изгледа очајно усамљено и коју очигледно привлачи Хамберт. Хамберт јој посвећује мало пажње, све док не упозна њену тринаестогодишњу кћерку Лолиту, слику девојчице коју је Хамберт некада волео. Хамберт се усељава у дом Хејзових као подстанар и на крају се жени Шарлот како би био ближе Лолити. Када Шарлот сазна за привлачност Хамберта својој кћерки, она бесно напушта кућу, само да би била убијена у саобраћајној несрећи. Не откривајући Лолити детаље о мајчиној судбини, Хамберт је одводи на путовање аутопутевима, где њихова веза почиње да се креће даље од...
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „LOLITA (18)”. British Board of Film Classification. 18. 3. 1998. Приступљено 2. 2. 2016.
- ^ „Movie Lolita – Box Office Data”. The Numbers. Приступљено 15. 8. 2011.
- ^ James, Caryn (31. 7. 1998). „'Lolita': Revisiting a Dangerous Obsession”. The New York Times. Приступљено 28. 3. 2010.
- ^ Black, Joel (2002). The Reality Effect: Film culture and the graphic imperative. New York: Routledge. стр. 262. ISBN 0-415-93721-3.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Лолита на сајту IMDb (језик: енглески)
- Лолита на сајту Box Office Mojo (језик: енглески)
- Лолита на сајту Rotten Tomatoes (језик: енглески)
- Лолита на сајту Metacritic (језик: енглески)
- Филмски стилови из Лолите
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
