Енио Мориконе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Енио Мориконе
Ennio Morricone Cannes 2012.jpg
Мориконе на Канском филмском фестивалу 2012. године
Датум рођења(1928-11-10)10. новембар 1928.(90 год.)
Место рођењаРим
Краљевина Италија
Период1946—данас

Енио Мориконе (итал. Ennio Morricone; Рим, Италија, 10. новембар 1928) је италијански композитор и диригент.[1] Његов рани опус обухвата симфонијску и камерну музику, а углед је градио првенствено пишући музику за филм, али и за позориште и телевизију. Компоновао је и уредио партитуре за више од 500 филмских и телевизијских продукција.[2] Мориконе се сматра једним од најутицајнијих филмских композитора са краја 1950-их. Добро је познат по својој дугорочној сарадњи са међународно признатим редитељима, као што су Серђо Леоне, Брајан де Палма, Бари Левинсон и Ђузепе Торнаторе.

Написао је својствене филмске партитуре за Леонове шпагети-вестерне: За шаку долара (Fistful of Dollars, 1964); За долар више (For a Few Dollars More, 1965); Добар, лош, зао (The Good, the Bad and the Ugly, 1966) и Било једном на Дивљем западу (Once Upon a Time in the West, 1968). 1980-их Мориконе компонује партитуре за: хорор-филм Џона Карпентера, Створ (The Thing, 1982); Леонеов Било једном у Америци (Once Upon a Time in America, 1984); Мисију (The Mission, 1986) Роланда Жофеа (Roland Joffé); Де Палмине Недодирљиве (The Untouchables, 1987) и Кино "Paradiso“ (Cinema Paradiso, 1988) Ђузепеа Торнатореа.

Његове новије композиције укључују партитуре за: Потпуни заокрет (U Turn, 1997) Оливера Стоуна, Торнатореове Легенде о 1900 (The Legends of 1900, 1998), Малена (Malèna, 2000), Мисија на Марсу (Mission to Mars, 2000) Брајана де Палме, Fateless (2005), Барија: капија ветрова (Baarìa – La porta del vento, 2009) и Подлих осам (The Hateful Eight, 2015) Квентина Тарантина. Енио Мориконе је добио два Гремија (Grammy Award), два Златна глобуса (Golden Globe Award) и пет награда Ентони Есквит за филмску музику од БАФТА-е у периоду од 1979-1992. Био је номинован за пет Оскара за најбољу музику, оригиналну музику у периоду од 1979-2001. Мориконе је добио Почасног Оскара у 2007 „за своје величанствене и вишестране доприносе уметности филмске музике“. Он је био други композитор који је добио ову награду послије њеног увођења 1928.

Биографија[уреди]

Класична музика[уреди]

Енио Мориконе диригује у седишту Уједињених нација

Мориконе се родио у Риму као син Либере (Libera) и Марија (Mario) Мориконеа, џез-трубача. Образовао се на Националној академији Свете Сесилије (Accademia Nazionale di Santa Cecilia) за трубу, композицију, хорску музику, и хорско дириговање под Гофредом Петрасијем (Goffredo Petrassi), који је јако утицао на њега и коме је Мориконе посветио концертне комаде.

Мориконе није био само музички напредан. Написао је своје прве композиције кад је имао 6 година, али је смишљено охрабриван да развија овај природни таленат и обучаван је да буде спреман да преузме улоге оца, како у кући, тако и на послу.

Приморан од стране свог оца да узме трубу, он је прво отишао у Санта Сесилију да узима часове на инструменту кад је имао 9 година. Мориконе је званично ушао у конзерваторијум 1940. са 12 година, уписавши четворогодишњи програм за хармонију. Према различитим извештајима, он га је завршио или за две године или за шест месеци (приближан датум). То су биле тешке године Другог светског рата у жестоко бомбардованом „отвореном граду"; композитор је приметио да је оно што је највише упамтио тих година била глад. Многе године су проведеве у учењу, дајући му изузетан ниво техничке способности да изложи своју музику. Његова искуства из рата утицала су на многе његове партитуре за филмове у том периоду.

Мориконе је наступао у Србији 14. фебруара 2009. са симфонијским оркестром „Рома синфонијета“ (итал. Roma Sinfonietta), солисткињом Сузаном Ригачи (итал. Susanna Rigacci) и академским хором „Обилић“ из Београда. Концерт је одржан у Београдској арени пред око 15.000 гледалаца, а Мориконе се три пута враћао на бис продуживши тако концерт са предвиђених 2 сата на пуна 3 сата.

Референце[уреди]

  1. ^ „Morricone Sig. Ennio”. www.quirinale.it. 27. 12. 2017. Приступљено 17. 10. 2018. 
  2. ^ „Quentin Tarantino says The Hateful Eight will have Ennio Morricone score”. www.theguardian.com. 11. 7. 2015. Приступљено 13. 07. 2015. 

Литература[уреди]

  • Lhassa, Anne, and Jean Lhassa: Ennio Morricone: biographie. Les Planches. Lausanne: Favre; [Paris]: [diff. Inter-forum]. 1989. ISBN 978-2-8289-0418-0..
  • Sorbo, Lorenzo: 'The Dramatic Functions of Italian Spaghetti Western Soundtracks: A Comparison between Ennio Morricone and Francesco De Masi' In: Stoppe, Sebastian (2014). Film in Concert. Film Scores and their Relation to Classical Concert Music. Glücksstadt, Germany: VWH Verlag. стр. 161—174. ISBN 978-3-86488-060-5. 
  • Wagner, Thorsten. "Improvisation als 'weiteste Ausdehnung des Begriffs der aleatorischen Musik': Franco Evangelisti und die Improvisationsgruppe Nuova Consonanza". In ... hin zu einer neuen Welt: Notate zu Franco Evangelisti, edited by Harald Muenz.48–60, Saarbrücken: Pfau-Verlag. 2002. ISBN 978-3-89727-177-7..
  • Webb, Michael D. Italian 20th Century Music: The Quest for Modernity. London: Kahn & Averill. ISBN 978-1-871082-89-0...
  • Wenguang Han: Ennio Morricone Fans Handbook, 2013 (China). ISBN 978-988-16794-2-0.
  • Horace, B. Music from the Movies, film music journal double issue 45/46, 2005: ISSN 0967-8131
  • Miceli, Sergio. Morricone, la musica, il cinema. Milan: Mucchi/Ricordi. 1994. ISBN 978-88-7592-398-3.
  • Miceli, Sergio. "Morricone, Ennio". The New Grove Dictionary of Music and Musicians, 2nd edition, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell. London: Macmillan Publishers.
  • Poppi, R., M. Pecorari. Dizionario del cinema italiano. I film vol. 3. Dal 1960 al 1969. Gremese. 1993. ISBN 978-88-7605-593-5..
  • Poppi, R., M. Pecorari. Dizionario del cinema italiano. I film vol. 4. Dal 1970 al 1979* A/L. Gremese. 1996. ISBN 978-88-7605-935-3..
  • Poppi, R., M. Pecorari. Dizionario del cinema italiano. I film vol. 4. Dal 1970 al 1979** M/Z. Gremese. 1996. ISBN 978-88-7605-969-8..
  • Poppi, R., M. Pecorari. Dizionario del cinema italiano. I film vol. 5. Dal 1980 al 1989* A/L. Gremese. 2000. ISBN 978-88-7742-423-5..
  • Poppi, R., M. Pecorari. Dizionario del cinema italiano. I film vol. 5. Dal 1980 al 1989** M/Z. Gremese. 2000. ISBN 978-88-7742-429-7..

Спољашње везе[уреди]