Мала хидроелектрана Соколовица
| Мала хидроелектрана „Соколовица” | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Најближе насеље | Чокоњар |
| Река | Велики Тимок |
| Прва синхронизација | 29. новембар 1948. |
| Подаци о језеру | |
| Запремина | 0,011 km³ |
| Подаци о електрани | |
| Број турбина | 3 |
| Тип | прибранска |
| Инсталисана снага | 5,2 MW |
| Тип турбине | Францисова турбина |
| Годишња производња | 11 GWh |
Мала хидроелектрана „Соколовица” је прва хидроелектрана изграђена после Другог светског рата. Пуштена је у рад на Дан републике 29. новембра 1948. на Великом Тимоку код Чокоњара, 22 km низводно од Зајечара.[1]
Била је од великог значаја за целу Тимочку Крајину, посебно за привредни развој тог краја.[2] Изграђена је као прибранско постројење на 100 метара надморске висине. Брана је гравитициона. Висина бране у односу на најнижу коту темеља износи 18 метара, а у односу на коту терена износи 17,5 метара и укупне дужине 100 метара. Пројектована запремина акумулационог језера износи 1.100.000 m³, а максиманлни капацитет прелива при коти нормалног успора износи 750 m³/s. Први агрегат је постављен 1948. и добијен је из ратне одштете. Ради се о Францисовој турбини из 1930.тих година, која је аутономна, може да крене без побуде, док су други и трећи агрегат пројектовали југословенски произвођачи „Раде Кончар” и „Литострој”. Просечна годишња производња износи око 11 милиона kWh. Када је изграђена, била је највећа у Источној Србији.[3]
Мада скромног капацитета по данашњим мерилима, ова хидроелектрана у случају распада електроенергетског система, што се до сада догодило два пута, служи за подизање целог система. С обзиром да једна од турбина може ручно да се пусти у рад, након достизања пуне снаге њеног генератора, могу да се покрену и остала два. Сва три заједно имају снагу довољну за покретање генератора у ХЕ Ђердап II, који затим може да покрене генераторе у ХЕ Ђердапу I, са чиме би се покренули и сви остали.[4]
ХЕ „Соколовица” је једна од ретких у Србији која има такозвану „рибљу стазу”, односно могућност несметаног проласка рибе са обе стране бране, што значајно помаже очувању рибљег фонда.[3]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Босанац 2015, стр. 120.
- ^ Поповић & 30. 12. 2017.
- ^ а б Стојчић & 27. 5. 2016.
- ^ Мајдин & 26. 4. 2012.
Литература
[уреди | уреди извор]- Босанац, Небојша (2016). Ђекић, Мирјана, ур. Конференција са међународним учешћем Технике и технологије кроз време Зборник радова. Београд: Етнографски музеј, Друштво конзерватора Србије, 25 - 26. септембар 2015. ISBN 978-86-7891-090-6.
- Поповић, Јован (30. 12. 2017). „Почеци електрификације у Србији”. Политика онлајн. Београд: Политика новине и магазини д.о.о. Приступљено 4. 3. 2018.
- Стајчић, Саша (27. 5. 2016). „Хидроелектрана Соколовица”. Зајечар: ЗТВ. Архивирано из оригинала 05. 03. 2018. г. Приступљено 4. 3. 2018.
- Мајдин, Зоран (26. 4. 2012). Жарковић, Драгољуб, ур. „Мало по мало до много”. Време. Београд: НП Време. 1112. Приступљено 4. 3. 2018.
