Тимок
Тимок | |
---|---|
Тимок у Бугарској | |
Опште информације | |
Дужина | 203 km |
Басен | 4.630 km2 |
Пр. проток | 24 m3⁄s |
Слив | Црноморски |
Водоток | |
Извор | Сврљишке планине |
Ушће | Дунав |
Географске карактеристике | |
Држава/е | ![]() ![]() |
Насеља | Зајечар, Брусник (Србија) Брегово, Балеј (Бугарска) |
Притоке | Црни Тимок, Бели Тимок, Вражогрначка река |
Река на Викимедијиној остави |
Тимок (лат. Timacus) је река у источној Србији. У ствари Тимок је скуп река са истим именом и придевом испред (Црни Тимок, Бели Тимок, Сврљишки Тимок, Трговишки Тимок, Велики Тимок). Од извора Сврљишког Тимока до ушћа Великог Тимока у Дунав има 203 km. Река тече кроз Србију, а последњих 15 km представља границу Србије и Бугарске. Ушће се налази на надморској висини од 28 m, што представља и најнижу тачку у Србији. Тимок је део Црноморског слива са протоком од 24 m³/s, а може да досегне и 40 m³/s. Тимок је десна и последња притока Дунава У Србији.
Опис[уреди | уреди извор]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/02/Timok-region.png/220px-Timok-region.png)
Тимок је широк 35 m, а дубок 0,5-1,5 m. Његова највећа лева притока је Вражогрначка река (45 km), а потом улази у епигенетску Вражогрначку клисуру дубоку око 150-240 м, која се пружа у дужини 4,5 km. Одатле протиче кроз ерозивно проширење код села Трнавца и улази у Велику клисуру или Соколовицу са многим меандрима. Једна од њих је Стражевица (висећи меандар), који се налази са десне стране Тимока. Он тече по алувијалној равни широкој 300-1000 м, до села Вељкова и на дужини од 18 km по алувијалној равни Дунава.
Утиче у Дунав 10 km источније од Неготина, на 30 м надморске висине и то је најнижа кота Србије. На том делу Тимок представља границу према Бугарској у дужини 15,5 km.
Дужина Великог Тимока је 88 km, а површина слива 1.222km². Заједно са Белим и Трговишким Тимоком дугачак је 201,7 и има површину слива 4.630 km². Његов протицај је највећи у близини ушћа и износи 300 m³/s, а најмањи свега око 3 m³/s, што показује да река има бујичарске одлике. На Тимоку је мала хидроелектрана Соколовица (3,84 MW) која производи годишње само 17 милиона kWh електричне енергије. Електрана је пуштена у рад 1949. године, а њено проточно језеро одавно је засуто наносима, те хидроелектрана ради на проточној води.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/71/Ra%C4%91anje_Timoka.jpg/220px-Ra%C4%91anje_Timoka.jpg)
Тимок је дао име области кроз коју протиче (Тимочка Крајина), буни против Милана Обреновића 1883. године (Тимочка буна), једном словенском племену које се ту настанило у 7. веку (Тимочанима) и једном трачком племену из античког доба (Тимахима).
Економија; загађеност[уреди | уреди извор]
Код села Чокоњар у Источној Србији између 1947. и 1951. године изграђена је хидроцентрала Соколовица. Целокупан хидроенергетски потенцијал није искоришћен.
Последњих деценија река је знатно загађивана отпадним водама из Борског басена што је последично изазвало загађење Дунава оловом, бакром и кадмијумом.
Кроз долину реке пролази магистрални пут и пруга Ниш-Прахово.
Песме[уреди | уреди извор]
Река Тимок се спомиње у песми "Тамо Далеко"
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.