Пређи на садржај

Миоцен

С Википедије, слободне енциклопедије

Миоцен (симбол M[1]) је геолошка епоха неогена која покрива период од пре око 23,03 до 5,332 милиона година. Миоцен је именовао сер Чарлс Лајел. Назив „миоцен“ води порекло од речи грч. μείων и грч. καινός,[2] и значи „мање недавно“, јер има 18% мање морских бескичмењака него плиоцен. Миоцен прати епоху олигоцена, а праћен је плиоценом.

Живи свет

[уреди | уреди извор]

Примати су се раширили подељени током епохе миоцена, постајући широко распростањени по старом свету. У ствари, до краја ове епохе, људски преци су се одвојили од предака шимпанзи пратећи њихов сопствени еволуциони пут. Као и у олигоцену, травната површина је наставила да се шири док је опсег шуме ишчезавао. У миоценским морима, шуме алги су се први пут појавиле и ускоро су постале један од најпродуктивнијих земљиних екосистема.[3] Животиње и биљке миоцена биле су потпуно прилагођене. Птице и сисари били су добро утемељени. Ајкуле, делфини и алге су се ширили. Миоценска епоха је од посебног значаја за геологе и палеоклиматологе јер су се главне фазе подизања Хималаја догодиле током ње, утичући на монсунске циклусе у Азији, који су повезани са глацијацијама на северној хемисфери.[4]

Стадијуми

[уреди | уреди извор]
Панонско море на подручју данашње Србије и средње Европе у епохи миоцена

Миоцен је епоха неогена и према подели Међународне комисије за стратиографију (ICS) из 2018. дели се на шест векова: месиниј, тортониј, серавалиј, лангиј, бурдигалиј и аквитаниј.[5]

Период Епоха Век Почетак (Ma) Крај (Ma)
Квартар Плеистоцен Желасиј 2,58 1,8
Неоген Плиоцен Пјачентиј 3,6 2,58
Занклиј 5,333 3,6
Миоцен Месиниј 7,246 5,333
Тортониј 11,63 7,246
Серавалиј 13,82 11,63
Лангиј 15,97 13,82
Бурдигалиј 20,44 15,97
Аквитаниј 23,03 20,44
Палеоген Олигоцен Хатиј 27,82 23,03

Старија подела

[уреди | уреди извор]

Према старијој подели Међународне комисије за стратиографију, стадијуми фауне миоцена од најмлађег ка најстаријем су:[6]

Неоген
Периода Епоха Век Почетак (Ma) Крај (Ma)
Неоген
Плиоцен Желасиј
Пјачентиј
Занклиј
Миоцен Понтиј
Панониј
Сарматиј
Бадениј
Карпатиј
Отнангиј
Егенбургиј
Егериј

Ове подподеле у оквиру миоцена дефинисане су релативним обиљем различитих врста кречњачких нанофосила и фораминифера (једноћелијских протиста с наговештајем љуске).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Geologic Age Symbol Font (StratagemAge)” (PDF). USGS. 99-430. Приступљено 22. 06. 2011. 
  2. ^ „Miocene”. Online Etymology Dictionary. Приступљено 23. октобар 2013. 
  3. ^ „Миоцен, ВВС”. Архивирано из оригинала 13. 06. 2016. г. Приступљено 23. 10. 2013. 
  4. ^ An Zhisheng, John E. Kutzbach, Warren L. Prell & Stephen C. Porter (2001). „Evolution of Asian monsoons and phased uplift of the Himalaya Tibetan plateau since Late Miocene times”. Nature. 411 (6833): 62—66. doi:10.1038/35075035. 
  5. ^ „International Stratigraphic Chart v2018/08”. International Commission on Stratigraphy. Приступљено 23. 3. 2021. 
  6. ^ Rohde, Robert A. (2005). „GeoWhen Database”. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Cox, C. Barry & Moore, Peter D. Biogeography. An ecological and evolutionary approach (5th ed.). . Cambridge: Blackwell Scientific Publications. 1993. ISBN 978-0-632-02967-9. 
  • Ogg, Jim (2004): Overview of Global Boundary Stratotype Sections and Points (GSSP's)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]