Морган Цвангирај
Морган Цвангирај | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||
Датум рођења | 10. март 1952. | ||||||||||||
Место рођења | Гуту, Јужна Родезија | ||||||||||||
Датум смрти | 14. фебруар 2018.65 год.) ( | ||||||||||||
Место смрти | Јоханезбург, Јужна Африка | ||||||||||||
Држављанство | Зимбабве | ||||||||||||
Професија | политичар | ||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||
Политичка странка | Покрет за демократске промене – Цвангирај | ||||||||||||
| |||||||||||||
Потпис |
Морган Ричард Цвангирај (енгл. Morgan Richard Tsvangirai; Гуту, 10. март 1952 – Јоханезбург, 14. фебруар 2018) био је зимбабвеански политичар, синдикалист, борац за људска права, председник странке Покрет за демократске промене – Цвангирај и други премијер Зимбабвеа (од 2009. до 2013. године).
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Гутуу, у тадашњој британској колонији Јужној Родезији, као најстарији од деветоро деце. Отац му је био зидар и тесар. Рано је напустио школу и запослио се у руднику, где је остао да ради 10 година. Успео се до положаја предрадника. Такође се укључио у синдикални покрет и био секретар кровног синдикалног удружења.
Када је 1980. коначно изборена независност Зимбабвеа, Морган је имао 28 година. Испрва је био велики присталица странке Афрички национални савез Зимбабвеа – Патриотски фронт, чији је вођа Роберт Мугабе, чак поставши један од најважнијих чланова странке[1]. До 1989. је постао генерални секретар Конгреса синдиката Зимбабвеа.
Опозиција
[уреди | уреди извор]Међутим, када је Мугабе доспео на функцију председника Зимбабвеа и наредио одмазду над групом становништва у Матабелеланду, због сумње да су учествовали у припремању пуча под вођством Џошуе Нкомоа, Цвангирај се од њега полако удаљио.
Био је и председник Националне Уставотворне скупштине (НУС), организације састављене од разних удружења цивилног друштва, коју су водиле кампању за доношење новог устава Зимбабвеа[2].
Када је 1999. године основан Покрет за демократске промене, Морган је одступио као председник НУС-а. Ипак, ПЗДП и НУС повели су кампању којом је 2000. године одбијен уставни референдум предложен од стране Мугабеове владе.
Полиција га је хапсила 2000[3][4], 2003.[5] и 2007. због сумњи за антидржавно деловање[6]. Након пуштања из затвора 2007. непознати починиоци су га претукли, па је на неколико дана завршио у болници. Са многим западњачким државницима разговарао је о смени власти, а Европска унија је рекла да ће да призна владу само ако он буде премијер.
На председничким изборима марта 2008. у првом је кругу освојио 47%, а Мугабе 43% гласова[7]. Пошто нико није освојио најмање 50% потребних, одржан је други круг у којем је надмоћно победио Мугабе. Цвангирај се повукао из другог круга избора због застрашивања.
Премијер
[уреди | уреди извор]Пошто је политичка криза у Зимбабвеу била неодржива, јужноафрички председник Табо Мбеки је од 22. јуна 2008. године организовао преговоре да се опозиционари Цвангирај и Артур Мутамбара укључе у владу. Компромис је постигнут септембра исте године, када су Мугабе, Цвангирај и Мутамбара у Харареу потписали споразум према којему Мугабе остаје председник, Цвангирај постаје премијер, а Мутамбара заменик премијера[8][9][10][11]. Цвангирај је преузео функцију премијера 11. фебруара 2009. године[12].
Добитник је многих међународних признања. Био је ожењен али није имао деце.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Is Tsvangirai a leader?”. New Statesman. UK.
- ^ „NCA task force”. NCA. Архивирано из оригинала 10. 07. 2004. г. Приступљено 10. 02. 2013.
- ^ BBC News (15. 10. 2004). „Profile: Morgan Tsvangirai”.
- ^ „Tsvangirai denies he plotted to eliminate Mugabe”.
- ^ „Morgan Tsvangirai arrested on Friday afternoon”. Zvakwana. Архивирано из оригинала 15. 02. 2005. г. Приступљено 10. 02. 2013.
- ^ „Zimbabwe opposition leader arrested”. Al Jazeera English.
- ^ „Zimbabwe announces poll results”. BBC News. 2. 5. 2008.
- ^ Chris McGreal, Africa correspondent (12. 9. 2008). „guardian.co.uk, Zimbabwe deal gives power to Tsvangirai”. The Guardian. UK. Приступљено 10. 2. 2013.
- ^ „capetimes.co.za, Zimbabwe rivals reach historic power deal”. Cape Times. 5. 5. 2010. Приступљено 10. 2. 2013.
- ^ „GNU deal between Mugabe and Tsvangirai agreed on”. Harare Tribune. Архивирано из оригинала 10. 05. 2011. г. Приступљено 10. 2. 2013.
- ^ „www.msnbc.msn, Zimbabwe power-sharing deal signed”. MSNBC. 15 9. 2008. Приступљено 10. 2. 2013. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=
(помоћ) - ^ „Tsvangirai sworn in Zimbabwe PM”. BBC News. BBC. 11. 2. 2009. Приступљено 10. 2. 2013.