Пређи на садржај

Нови Пављани

Координате: 45° 51′ 26″ С; 16° 50′ 45″ И / 45.857245266485° С; 16.8459677696228° И / 45.857245266485; 16.8459677696228
С Википедије, слободне енциклопедије
Нови Пављани
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаБјеловарско-билогорска
ГрадБјеловар
Становништво
 — 2011.150
Географске карактеристике
Координате45° 51′ 26″ С; 16° 50′ 45″ И / 45.857245266485° С; 16.8459677696228° И / 45.857245266485; 16.8459677696228
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Нови Пављани на карти Хрватске
Нови Пављани
Нови Пављани
Нови Пављани на карти Хрватске
Нови Пављани на карти Бјеловарско-билогорске жупаније
Нови Пављани
Нови Пављани
Нови Пављани на карти Бјеловарско-билогорске жупаније
Остали подаци
Позивни број043
Регистарска ознакаBJ

Нови Пављани су насељено место у саставу града Бјеловара, у Бјеловарско-билогорској жупанији, Република Хрватска.

Историја

[уреди | уреди извор]

Место је насељено почетком 17. века

Почетком 20. века Нови Пављани су село - православна парохија и црквена општина. Њој припадају околна места: Брезовац, Галовац, Кокинац, Коријеново, Обровица и Стари Пављани.

Политичка општина се 1905. године налази у месту Гудовац. Од јавних здања ту су православна црква и комунална школа. Најближа пошта и телеграф су били у граду Беловару. Нови Пављани су имали тада 833 дома, од којих на српске отпада 324. Од укупног броја становника - 4177, Срба православаца је било 1511 душа или 36%.

Председник месне црквене општине 1905. године био је Драгољуб Царевић, а перовођа Станко Царевић. Православна парохија је 3. платежне класе, има парохијски дом и земљишну сесију. Православни храм је подигнут још 1680. године и посвећен је Св. апостолу Павлу.[1] Темпло је осликао 1848. године сликар Јосиф Кућедрвић. Православни парох 1905. године био је поп Петар Босанац, рођен 1865. године у Липовчанима. Православне матрикуле су заведене 1780. године.

Месна основна школа је комунална по статусу. Има једно школско здање у којем раде, учитељ Милан Рогуља и учитељица Љубица Маловић. Редовну наставу похађа 87 ученика а пофторну још 15 ђака старијег узраста.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Насеље је према попису становништва из 2011. године имало 150 становника.[2]

Националност[3] 1991.
Хрвати 89 (53,61%)
Срби 43 (25,90%)
Југословени 26 (15,66%)
остали и непознато 8 (4,81%)
Укупно 166

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Сремски Карловци 1910.
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 17. 3. 2016. 
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]