Остеологија
Остеологија је анатомска целина чији предмет изучавања су кости (ossa).
Скелетни систем (systema skeletale) људског тела чини око две стотине костију.
По форми, кости могу бити подељена на:[1]
- дуге кости (ossa longa)
- кратке кости (ossa brevia)
- пљоснате кости (ossa plana)
- неправилне кости (ossa irregularia)
Код дугих костију (ossa longa) једна димензија је већа у односу на остале две. Карактеристичне су за екстремитете (tibia, femur, ulna). Основни делови дугих костију су тело (corpus, diaphysis), два окрајка (extremitas, epiphysis) и метафиза (metaphysis). У делу метафизе су спојени крај и окрајак. Овај део кости расте у периоду раста.
Све три димензије кратких костију (ossa brevia) су сличних величина. Кратке кости се најчешће налазе у пределима ручја и ножја (ossa carpi et tarsi).
Код пљоснатих костију (ossa plana) једна димензија је знатно мања од остале две. У пљоснате кости убрајају се кости лобањског свода, грудна кост, лопатица, ребра и карлична кост.
По свом облику, неправилне кости (ossa irregularia) не спадају ни у једну од наведених групација. У овој групи, на пример, могу бити набројани кичмени прљшенови, кости базе лобање и кости лица.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Стијак, Лазар (19. 8. 2017). Репетиторијум из анатомије. Београд: Лазар Стијак. ISBN 9788691810535. Архивирано из оригинала 13. 04. 2019. г. Приступљено 13. 04. 2019.
Литература
[уреди | уреди извор]- Стијак, Лазар (19. 8. 2017). Репетиторијум из анатомије. Београд: Лазар Стијак. ISBN 9788691810535. Архивирано из оригинала 13. 04. 2019. г. Приступљено 13. 04. 2019.
- Bass, W. M. 2005. Human Osteology: A Laboratory and Field Manual. 5th Edition. Columbia: Missouri Archaeological Society.
- Buikstra, J. E. and Ubelaker, D. H. (eds.) 1994. Standards for Data Collection from Human Skeletal Remains. Arkansas Archeological Survey Research Series No. 44.
- Cox, M and Mays, S. (eds.) 2000. Human Osteology in Archaeology and Forensic Science. London: Greenwich Medical Media.