Перјамош
Перјамош рум. Periam | |
---|---|
Насеље | |
Координате: 46° 2′ 59″ N 20° 52′ 0″ E / 46.04972° С; 20.86667° И | |
Земља | Румунија |
Округ | Тимиш |
Општина | Периам |
Надморска висина | 88 m (289 ft) |
Становништво (2012)[1] | |
• Укупно | 6.563 |
Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
• Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
Геокод | 671138 |
Перјамош (рум. Periam) је село и једино насеље истоимене општине Перјамош, која припада округу Тимиш у Републици Румунији.
Положај насеља
[уреди | уреди извор]Село Перјамош се налази у источном, румунском Банату, у Поморишју, на 30 километара удаљености од Србије. Од Темишвара село је удаљено око 60 км. Сеоски атар је у равничарском делу Баната, близу Мориша.
Почетком 20. века у месту живи 65 православних Срба.[2]
Прошлост
[уреди | уреди извор]По "Румунској енциклопедији" место се помиње 1332. године. Власник насеља "Пријамус" тада је Имре Бечеји. Током сељачке буне Ђерђ Доже 1514. године насеље је уништено. Године 1657. пописано је у селу само седам кућа. Немци су колонизовани у више наврата, 1723, 1749, 1756-1762, и 1764-1765. године. Истовремено власт гони Србе и Влахе да се одселе другде и препусте земљу насељеницима. Због велике поплаве реке Мориша село је премештено на нову, данашњу локацију.
Констатовао је 1774. године аустријски царски ревизор Ерлер да је то место у Модошком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било претежно влашко.[3] Године 1797. Перјамош је парохијска филијала Светог Петра.[4]
Становништво
[уреди | уреди извор]По последњем попису из 2002. године село Перјамош имало је 4.464 становника, од чега Румуни чине 85%. До пре 50ак година село је било претежно насељено Немцима, који данас чине свега 5% становништва. Срби су такође присутни у насељу и чине око 1%. Последњих деценија број становништва опада.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Statistical Yearbook 2011” (PDF). Comisia Centrală pentru Recensământul Populaţiei şi Locuinţelor. Приступљено 2015-07-05.
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Етничка слика насеља хабзбуршког дела Румуније 1880-2002. Архивирано на сајту Wayback Machine (7. октобар 2022) (мађарски језик)