Портрет непознате жене
 | |
| Уметник | Иван Крамској |
|---|---|
| Година | 1883 |
| Техника | уље на платну |
| Димензије | 75,5 cm × 99 cm cm |
| Место | Третјаковска галерија |
Портрет непознате жене, познате и као Непозната жена,[1] Непозната дама или Странац[2] (рус. Неизвестнаиа)[3] је слика руског уметника Ивана Крамскоја настала 1883. Модел, чији идентитет није познат, је жена тихе снаге и отвореног погледа.[4] Слика је једно од најпознатијих руских уметничких дела, иако су бројни критичари били огорчени када је слика први пут изложена и осудили су оно што су доживели као приказ охоле и неморалне жене. Популарност дела је расла са променом јавног укуса.[5]
Слика се налази у Третјаковској галерији у Москви, док се ранија верзија, такође из 1883. године, налази у Кунстхајле Килја.[6]
Опис и пријем
[уреди | уреди извор]Портрет непознате жене комбинује елементе жанровске и портретне традиције у уметности.[7]
Жена је обучена је у капут од црног крзна и сомота, крзнену капу, са кожним рукавицама. Она седи у отвореној кочији на Аничковом мосту у Санкт Петербургу.[8]
Њен идентитет нису утврдили историчари уметности. Крамској је слику насловио Непозната и није је поменуо ни у било којем писму или запису, што је довело до многих спекулација и потоње загонетне репутације слике.[4]
Портрет непознате жене изазвао је сензацију када је први пут слика била изложена, више због теме него због естетике дела.[1] Бројни критичари су претпоставили да је жена била проститутка. Један критичар је слику описао као приказ „кокете у кочији“, док је други писао о „провокативно лепој жени, сва у сомоту и крзну, која вам баца подругљиво сензуални поглед из луксузне кочије – није ли ово један од излива великих градова који пуштају на улице презрене жене обучене у одећу купљену за цену њихове женске чедности“.[1][5] Крамској је приметио: „Неки људи су рекли да се не зна ко је ова жена. Да ли је пристојна, или се продаје? Али у њој је читава епоха“.[4]
Павел Третјаков је одбио да купи слику за своју галерију. Међутим, популарност слике је брзо расла, делимично јер је лепота греха постала популарна тема међу следећом генерацијом руских уметника.[5] Портрет је описан као „необично светао, густо обојен и опуштен. Крамској је очигледно настојао да заблиста својим изузетним сликарским мајсторством.“[5]
Слика је коришћена као омот за нека издања Ане Карењине Лава Толстоја.[9] Године 2008, кустос Гугенхајма Валери Хилингс приметила је да „Многи људи само мисле да је онабепти попут Ане Карењине. Она има тај неки посебан осећај, ту посебну рускост“.[10]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Wachtel, стр. 58
- ^ "Ivan Kramskoi". russianartgallery.org. Retrieved on 17 March 2010.
- ^ Hutchings, Stephen C. & Vernitski, Anat. "Russian and Soviet film adaptations of literature, 1900–2001: screening the word". Routledge, 2004. 29. ISBN 0-415-30667-1
- ^ а б в Baumgaertner, Margaret Carter (Peggy). "Ivan Kramskoy Архивирано 2009-12-24 на сајту Wayback Machine". American Society of Portrait Artists. Retrieved on 17 March 2010.
- ^ а б в г An Unknown Lady Архивирано 2011-07-16 на сајту Wayback Machine. Tretyakov Gallery. Retrieved on 17 March 2010
- ^ "The collection of the Kunsthalle zu Kiel"
- ^ "Kramskoy, Ivan Nikolayevich Архивирано 2011-07-16 на сајту Wayback Machine". Tretyakov Gallery. Retrieved 27 March 2010.
- ^ The Anichkov Palace can be seen in the background.
- ^ Back Cover – Tolstoy, Leo; Translated by Rosemary Edmonds (1978). Anna Karenin
(1978 изд.). Penguin Classics. ISBN 0-14-044041-0.
- ^ Benjamin, Scott. "Rethinking Russian Art". CSB News, 8 January 2006. Retrieved on 17 March 2010.
