Иван Крамској

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иван Крамској
Kramskoi by Repin.jpg
Крамској (аутор слике - Иља Рјепин)
Датум рођења (1837-05-27)27. мај 1837.
Место рођења Острогошк
Руска Империја
Датум смрти 6. април 1887.(1887-04-06) (49 год.)
Место смрти Санкт Петербург
Руска Империја
Правац/традиција реализам
передвижници

Иван Николајевич Крамској (Острогошк, 27. мај 1837Санкт Петербург, 6. април 1887) био је руски сликар и ликовни критичар. Био је интелектуални вођа руског демократског уметничког покрета у периоду 1860-1880.

Биографија[уреди]

Крамској је дошао из осиромашене буржујске породице. Од 1857. до 1863. студирао је на Академији уметности у Санкт Петербургу. Реаговао је против академске уметности и био је иницијатор „побуне четрнаесторице“ која је резултовала избацивањем са академиије групу својих дипломираних студената, који су организовали “Банду уметника” (рус. Артель художников).

Крамској је био један од главних оснивача и идеолога “Друштва за путујуће ликовне изложбе” (передвижници). У периоду 1863-1868 предавао је у школи цртања друштва за промоцију примењених уметности. Он је створио галерију портрета значајних руских писаца, научника, уметника и јавних личности (Лав Толстој 1873, Иван Шишкин 1973, Павел Третјаков 1876, Михаљ Шредрин 1879, Сергеј Боткин 1880) у којима је изразио једноставност композиције и јасноће представљања наглашавањем дубоких психолошких елемената карактера. Демократски идеали Крамскоја нашли су најсјајнији израз у његовим портретима сељака, који показују богатство карактерних детаља у представницима обичних људи.

У једној од Крамскојевих најпознатијих слика, Христ у пустињи (1872, Третјаковска галерија) он је наставио хуманистичку традицију Александра Иванова третирања религиозних субјеката у морално-филозофским условима. Он је прожео своју слику Христа драматичним искуствима у дубокој психолошкој и виталној интерпретацији, евоцирајући идеју његовог херојског жртвовања.

У стремљењима да прошири идеолошку изражајност својих слика, Крамској је створио уметност која је постојала на врху портретисања и жанр-сликарства („Некрасов у периоду Последњих песама“, 1877-78; „Непозната жена“, 1883; „Неутешна туга“, 1884; све из Третјаковcке галерије). Ове слике откривају сложене и искрене емоције својих субјеката, њихове личности и судбине. Демократска оријентација Крамскојеве уметности, његових акутних критичких судова о томе и његовог упорног трагања за објективним јавним критеријумима за вредновање уметности извршили су огроман утицај на развој демократске уметности и естетике у Русији у последњој трећини 19. века.

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]