Конон Баштован — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 2: | Ред 2: | ||
[[Датотека:San Conone.jpg|мини|Свети мученик Конон]] |
[[Датотека:San Conone.jpg|мини|Свети мученик Конон]] |
||
'''Свети мученик Конон Баштован''' је био родом из [[Назарет]]а. Био је благ и незлобив. У време гоњења хришћана од стране цара [[Деције Трајан|Деција Трајана]] мучен је за [[Исус |
'''Свети мученик Конон Баштован''' је био родом из [[Назарет]]а. Био је благ и незлобив. У време гоњења хришћана од стране цара [[Деције Трајан|Деција Трајана]] мучен је за [[Исус|Христа]]. Ипак он је оста чврст у [[хришћанство|хришћанској]] вери, а незнабожачке судије оштро изобличи због њихове глупости. С ексерима у ногама, везан за кола кнежева, овај светитељ био је вучен све дотле докле није сам изнемогао и пао. Тада се и последњи пут помоли [[Бог]]у и предаде Му дух свој [[251]]. године. |
||
[[Српска православна црква]] слави га 5. марта по црквеном, а [[18. март]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]]. |
[[Српска православна црква]] слави га 5. марта по црквеном, а [[18. март]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]]. |
Верзија на датум 25. април 2015. у 09:43
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: чланак је написан хагиографским стилом, а такође је највероватније и историјски неутемељен. |
Свети мученик Конон Баштован је био родом из Назарета. Био је благ и незлобив. У време гоњења хришћана од стране цара Деција Трајана мучен је за Христа. Ипак он је оста чврст у хришћанској вери, а незнабожачке судије оштро изобличи због њихове глупости. С ексерима у ногама, везан за кола кнежева, овај светитељ био је вучен све дотле докле није сам изнемогао и пао. Тада се и последњи пут помоли Богу и предаде Му дух свој 251. године.
Српска православна црква слави га 5. марта по црквеном, а 18. марта по грегоријанском календару.
Напомене
Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.