Ночера Инфериоре — разлика између измена
м prirpema za ažuriranje; козметичке измене |
|||
Ред 42: | Ред 42: | ||
== Главне знаменитости == |
== Главне знаменитости == |
||
[[Хелена Ангелина Дукаина|Хелена]], удовица [[Манфред Краљ Сицилије|Манфреда, краља Сицилије]], била је затворена у замку и преминула је у њему након |
[[Хелена Ангелина Дукаина|Хелена]], удовица [[Манфред Краљ Сицилије|Манфреда, краља Сицилије]], била је затворена у замку и преминула је у њему након [[битка за Беневенто|битке за Беневенто]] (1268). Овде је такође [[папа Урбан VI]] затворио кардинале који су били присталице [[Антипапа Климент VII|антипапе Клемента VII]]. У замку су такође неко време проводили чувени писци [[Данте Алигијери]] и [[Ђовани Бокачо]]. |
||
У замку су такође неко време проводили чувени писци [[Данте Алигијери]] and [[Ђовани Бокачо]]. |
|||
Око 3 км источно, близу места Ночера Супериоре, је црква ''Санта Марија Мађоре'', из 6. века. |
Око 3 км источно, близу места Ночера Супериоре, је црква ''Санта Марија Мађоре'', из 6. века. |
Верзија на датум 10. октобар 2015. у 18:20
Ночера Инфериоре -Nocera Inferiore- | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Италија |
Регија | Кампанија |
Основан | око 2.000. п. н. е. |
Становништво | |
Становништво | |
— | 45.871 |
— густина | 2.207,46 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 40° 45′ С; 14° 38′ И / 40.75° С; 14.63° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 43 m |
Површина | 20,78 km2 |
Поштански број | 84014 |
Позивни број | 081 |
Веб-сајт | |
[1] |
Ночера Инфериоре (итал. Nocera Inferiore), некадашња Ночера деи Пагани, је град и општина у Кампанији, Италија, у провинцији Салерно, у подножју планине Монте Албино, 20 km источно-југоисточно од Напуља возом.
Историја
У периоду пре римске доминације у јужној Италији, Нучерија Алфатерна је била средиште региона у долини реке Сарно, са градовима попут Херкуланеума, Помпеје, Стабије и Сорента који су јој били потчињени. Задржала је верност Риму до 309. године п. н. е.када се придружила побуњеним Самнитима. 308. године п. н. е. одбачен је покушај Римљана да се населе у долини Сарна, али је 307. године п. н. е. поклекла и освојена. Успела је да издејствује повољне услове и остала верна Риму и после Битке код Кане.
Ханибал је ослабио 216. године п. н. е. изгладњивањем и коначно разорио град. Становници су се вратили када је постигнут мировни споразум. Чак и током Савезничког рата у Риму Нучерија је остала верна Риму, иако су се градови који су били под њеном командом придружили побуњеницима; након тога они су постали независни градови, а Нучерија је добила делове територије Стабије, коју је разорио Корнелије Сула 89. године п. н. е., као компензацију. 73. године п. н. е. опустошио је Спартак.
У раним данима град је постао епископско седиште, и у 12. веку склопио савезништво са Инокентијем II против Руђера II Сицилијанског, због чега је жестоко пропатио. У 13.веку град се називао Нучерија Христиианорум (Ночера Хришћанска), јер је колонију Сарацена населио Фридрих II у град Лучера, некада знан као Ночера Пуљска.
Мала колонија Сарацена је заправо насељена у 9. веку.
Од краја 15. века, до 1806. године имала је епитет „паганска“, (Нучериа Паганорум). Данас постоји град Пагани, око 1.5 км западно од Ночере.
Главне знаменитости
Хелена, удовица Манфреда, краља Сицилије, била је затворена у замку и преминула је у њему након битке за Беневенто (1268). Овде је такође папа Урбан VI затворио кардинале који су били присталице антипапе Клемента VII. У замку су такође неко време проводили чувени писци Данте Алигијери и Ђовани Бокачо.
Око 3 км источно, близу места Ночера Супериоре, је црква Санта Марија Мађоре, из 6. века.
Познати грађани
- Франческо Солимена, познати барокни сликар.
- Јакопо Саназаро, познати песник, хуманиста и епиграмиста.
- Свети Луј Тулушки, канонизован 7. априла 1317. године
- Симоне Бароне, фудбалер, освајач Светског првенства у Немачкој 2006. са репрезентацијом Италије.
- Рафаеле де Мартино, фудбалер
Превоз
Ночера је повезана са Напуљом, Авелином и Салерном железницом.
Види још
Становништво
Референце
Спољашње везе
јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press. Недостаје или је празан параметар |title=
(помоћ)