Апулија

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Пуља (вишезначна одредница).
Апулија
Puglia
Положај Апулије
Застава Апулије
Застава
Грб Апулије
Грб
Држава  Италија
Админ. центар Бари
Председник Микеле Емилијано
Површина 19.358 km2
 — Број ст. 4.079.278
 — Густина ст. 210 ст/km2
Званични веб-сајт

Апулија (итал. Puglia, транскрибовано: Пуља, лат. Apulia) је једна од 20 регија Италије. Налази се у источном делу земље. Главни град је Бари, а познати градови су и Таранто, Фођа, Бриндизи, Лече.

Апулија је позната као „пета“ на "италијанској чизми". Садашњи председник регије је Ники Вендола.

Порекло назива[уреди]

Апулија је добила име по древном народу Апулима, који су настањивали ово подручје у време пре старог Рима. Италијански назив ове покрајине је Пуља.

Положај[уреди]

Апулија је и источна и јужна покрајина Италије. Море окружује покрајину са три стране - на северу Јадранско море, на истоку Отрантска врата и на југу Јонско море. Са западне стране налазе се друге италијанске покрајине:

Природне одлике[уреди]

Предапенински плато Мурге
Окрузи Апулије
Бари је главни град Апулије
Планине Гаргано и Јадран у позадини
Замак из времена Нормана
Необична обала у Саленту
Острвље Тремити

Површина покрајине је 19.358 km² и по овоме је Апулија једна од средње пространих италијанских покрајина. Она чини тзв. „пету“ од „италијанске чизме“, која се завршава Отрантским вратима.

Рељеф: У оквиру Апулије разликује се неколико природних целина у правцу исток - запад. Источни део (53% површине) је равничарско подручје уз море. Међутим, ова равница је прилично сушна, па је пољопривреда развијена на наводњаваном подручју (маслина, агруми, винова лоза). Међутим, крајње избочени део Апулије и Апенинског полуострва, мање полуострво Саленто ("пета“ од „чизме"), је чак има и мочварних крајева. Целина предапенинског побрђа је средња целина и заузима преко готово половину покрајине (45%). Она је позната као Мурђе. То је област винограда и воћњака. Крајње западни и северни део је планински у оквиру система Апенина. Ово је изузетно мала област (1,5% површине покрајине), па је по овоме Апулија „најравнија“ покрајина у целој Италији. Она обухвата планине Дауни и Гаргано у близини Фође.

Клима: Клима у већем делу Апулије је средоземне. Стога су зиме благе, а лета топла и изразито сушна. Једино је у вишим крајевима клима нешто оштрија.

Воде: Апулија је изразито приморска италијанска покрајина. Једино острвске покрајине Сицилија и Сардинија имају дужу обалу. На северу покрајина излази на Јадранско море, а на југу на Јонско (источна обала Тарантског залива). На истоку се налази канал 80 km широка Отранска врата између датих мора, која раздвајају Апулију од Балкана. Морска обала је махом равничарска и слабо разуђена. Једино веће полуострво је Гаргано, док се у Јадрану налазе мала острва Тремити. Што се тиче копнених вода Апулија је њима јако сиромашна. Већина водотока је кратка и нестална, па лети често пресуше. Водом мало богатија једино северна трећина покрајине (околина Фође).

Управна подела[уреди]

Апулија је подељена у 6 округа, одн. провинција са истоименим градовима као управним средиштима:

Историја[уреди]

Праисторија и антика: У прошлости се северни део звао Апулија, а јужни Калабрија. Име „Калабрија“ се касније користи за „врх“ „италијанске чизме“. Покрајину су насељавали најпре Италски народи народи и Грци, који су ту створили колонију Велика Грчка. У 4. веку п. н. е. Римљани освајају део подручја, а у трећем веку после Пировог рата и потпуно то подручје. Ово подручје је било и поприште Другог пунског рата. Касније, у царско време Апулија се развила у веома развијену покрајину, која је извозила жито и маслиново уље.

Средњи век: После пада Рима Апулију најпре заузимају Готи, да би ускоро то подручје је било и поприште Готског рата. Потом власт преузимају Лангобарди, па Византија. Захваљујући бројном грчком становништву византинска власт је трајала неколико векова, све до 11. века. Тада се власт усталила у Барију. Међутим, она није била мирна, јер су били стални упади Сарацена.

У 11. веку Нормани освајају Апулију, па Роберт Гвискар оснива 1059. године војводство Апулију. После норманског освајања Сицилије крајем 11. века Палермо постаје средиште норманске власти, а Апулија постаје само део најпре Краљевства Сицилије, а касније Напуљског краљевства. У овом раздобљу становништво се италијанизирало, а католичка црква је потпуно преузела верску власт. Апулија око 1200. постаје омиљено боравиште царева из династије Хоенштауфен, посебно Фридриха II.

Нови век: На почетку новог века Турци и Млечани имају честе упаде на подручје Апулије, међутим пређашна власт се одржала. Апулија постаје 1861. године део новоосноване Италије. Феудални систем је дуго опстао у сеоским подручјима Апулије, а друштвене и аграрне реформе су биле споре у 19. веку, али су се убрзале у 20. веку. Тако је послдњих деценија Апулија изашла из круга најсиромашнијих делова државе.

Становништво[уреди]

Данас Апулија има преко 4 милиона становника и то је једна од насељенијих покрајина Италије. То је 2 пута више становника него пре једног века, односно за 5% више него пре 25 година.

Густина насељености је преко 200 ст./км², што је веома слично државном просеку (200 ст./км²). Равничарски део покрајине је знатно гушће насељен него Апенинско подручје на западу или област лагуна и мочвара на крајњем истоку. Посебно је густо насељена „економска кичма“ покрајине, линија Фођа - Андрија - Бари - Бриндизи - Таранто.

Етничка слика У покрајини доминира италијанско становништво, а постоје и мале, али старе заједнице Грка. Услед спорог развоја покрајине у последњим деценијама удео становништва са привременим боравком је мали (1,6%, махом Албанци).

Језик Службени језик је италијански од 1861. године. Међутим, локална наречја италијанског веома се разликују од стандардног језика. Поред тога, сасвим мали део становништва говори и грчки и албански.

Привреда[уреди]

Пољоприведа је важна грана, а у задње време индустрија се брзо развија. Главни пољопривредни проиводи су: маслине, грожђе, житарице, бадеми, смокве, дуван. Од стоке значајан је узгој оваца, свиња, говеда и коза. Рибари лове рибу у Тарантском заливу и у Јадранском мору. Недостатак воде је један од великих проблема, па се вода допрема из Кампаније.

Од индустрије Апулије значајна је прерада нафте, хемијска индустрија, индустрија цемента, гвожђа и челика, пластике, прерада хране и индустрија вина.

У последње време све је развијенији туризам, који је везан за море и ходочасништво (мошти Светог Николе у катедрали Барија).

Слике градова покрајине[уреди]

Спољашње везе[уреди]