Пеги Ли — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Музичар |име = Пеги Ли |слика =Peggy Lee 1950.JPG |опис_слике = Пеги Ли 1950. |ширина_с…
 
мНема описа измене
Ред 23: Ред 23:
|потпис =
|потпис =
}}
}}
'''Пеги Ли''' ({{јез-шпа|Peggy Lee}}; [[Џејмстаун (Северна Дакота)|Џејмстаун]], [[26. мај]] [[1920]] — [[Бел Ер]], [[21. јануар]] [[2002]]), рођена као '''Норма Делорис Егсторм''', била је америчка певачица, текстописац и глумица. Била је један од најпопуларнијих вокала америчке [[џез]] сцене током четрдесетих, педесетих и шездесетих година двадестог века.{{sfn|Henderson|Stacey|2014|p =367}} Први велики пробој у свет музике остварила је након што је заменила [[Хелен Форест]] у оркестру [[Бени Гудман|Бенија Гудмана]] 1941. Следеће године снимила је хитове ''-{I Got it Bad and That Ain’t Good}-'' и ''-{Why Don’t You Do Right?}-''. Педесетих је освојила топ листе албумом и истоименим хитом ''-{Black Coffee}-'' (1953), меланхоличном баладом ''-{Where Can I Go Without You}-'', као и песмама у [[ритам и блуз]] стилу ''-{Hallelujah, I love Him so}-'' и ''-{Fever}-'', која остаје њена најпознатија песма у ширем кругу слушалаца. Прославила се и као текстописац, написавши неколико песама које су временом постали џез стандарди: ''-{Mañana}-'', ''-{Don't Smoke in Bed}-'' и ''-{What More Can a Woman Do?}-''
'''Пеги Ли''' ({{јез-енгл|Peggy Lee}}; [[Џејмстаун (Северна Дакота)|Џејмстаун]], [[26. мај]] [[1920]] — [[Бел Ер]], [[21. јануар]] [[2002]]), рођена као '''Норма Делорис Егсторм''', била је америчка певачица, текстописац и глумица. Била је један од најпопуларнијих вокала америчке [[џез]] сцене током четрдесетих, педесетих и шездесетих година двадестог века.{{sfn|Henderson|Stacey|2014|p =367}} Први велики пробој у свет музике остварила је након што је заменила [[Хелен Форест]] у оркестру [[Бени Гудман|Бенија Гудмана]] 1941. Следеће године снимила је хитове ''-{I Got it Bad and That Ain’t Good}-'' и ''-{Why Don’t You Do Right?}-''. Педесетих је освојила топ листе албумом и истоименим хитом ''-{Black Coffee}-'' (1953), меланхоличном баладом ''-{Where Can I Go Without You}-'', као и песмама у [[ритам и блуз]] стилу ''-{Hallelujah, I love Him so}-'' и ''-{Fever}-'', која остаје њена најпознатија песма у ширем кругу слушалаца. Прославила се и као текстописац, написавши неколико песама које су временом постали џез стандарди: ''-{Mañana}-'', ''-{Don't Smoke in Bed}-'' и ''-{What More Can a Woman Do?}-''


Глумачки деби је остварила у филму ''[[Господин музика]]'' из 1950. Потом се појавила у остварењу ''[[Џез певач (филм из 1953)|Џез певач]]'' (1953), римејку [[Џез певач (филм)|истоименог филма]] из 1927, да би 1953. тумачила улогу певачице алкохоличарке у филму ''[[Блуз Пита Келија]]'' за који је номинована за [[Оскар за најбољу глумицу у споредној улози|Оскара за најбољу глумицу у споредној улози]]. Исте године снимила је две песме ''-{He's a Tramp}-'' и ''-{The Siamese Cat Song}-'' за [[Дизни]]јев цртани филм ''[[Маза и Луња]]'', у којем је позајмила глас за четворо анимираних ликова: Пег, Дарлинг и сијамским мачкама. Њено умеће да песмом пробуди расположење чежње најбоље је осликано у последњем великом хиту ''-{Is That All There Is?}-'' (1969). Након дуге борбе са [[дијабетес]]ом, срчаним проблемима и професионалним неуспесим током садамдесетих и осамдесетих, Пеги Ли је последњи пут привука медијску пажњу објавивши аутобиографију 1989.{{sfn|Henderson|Stacey|2014|p =367}}
Глумачки деби је остварила у филму ''[[Господин музика]]'' из 1950. Потом се појавила у остварењу ''[[Џез певач (филм из 1953)|Џез певач]]'' (1953), римејку [[Џез певач (филм)|истоименог филма]] из 1927, да би 1953. тумачила улогу певачице алкохоличарке у филму ''[[Блуз Пита Келија]]'' за који је номинована за [[Оскар за најбољу глумицу у споредној улози|Оскара за најбољу глумицу у споредној улози]]. Исте године снимила је две песме ''-{He's a Tramp}-'' и ''-{The Siamese Cat Song}-'' за [[Дизни]]јев цртани филм ''[[Маза и Луња]]'', у којем је позајмила глас за четворо анимираних ликова: Пег, Дарлинг и сијамским мачкама. Њено умеће да песмом пробуди расположење чежње најбоље је осликано у последњем великом хиту ''-{Is That All There Is?}-'' (1969). Након дуге борбе са [[дијабетес]]ом, срчаним проблемима и професионалним неуспесим током садамдесетих и осамдесетих, Пеги Ли је последњи пут привука медијску пажњу објавивши аутобиографију 1989.{{sfn|Henderson|Stacey|2014|p =367}}

Верзија на датум 29. фебруар 2016. у 12:59

Пеги Ли
Пеги Ли 1950.
Лични подаци
Име по рођењуНорма Делорис Егсторм
Друга именаПеги Ли
Датум рођења(1920-05-26)26. мај 1920.
Место рођењаЏејмстаун, Северна Дакота, Сједињене Америчке Државе
Датум смрти21. јануар 2002.
Место смртиБел Ер, Калифорнија, Сједињене Америчке Државе
Занимањепевачица
Музички рад
Жанрџез, традиционални поп
Инструментвокал

Пеги Ли (енгл. Peggy Lee; Џејмстаун, 26. мај 1920Бел Ер, 21. јануар 2002), рођена као Норма Делорис Егсторм, била је америчка певачица, текстописац и глумица. Била је један од најпопуларнијих вокала америчке џез сцене током четрдесетих, педесетих и шездесетих година двадестог века.[1] Први велики пробој у свет музике остварила је након што је заменила Хелен Форест у оркестру Бенија Гудмана 1941. Следеће године снимила је хитове I Got it Bad and That Ain’t Good и Why Don’t You Do Right?. Педесетих је освојила топ листе албумом и истоименим хитом Black Coffee (1953), меланхоличном баладом Where Can I Go Without You, као и песмама у ритам и блуз стилу Hallelujah, I love Him so и Fever, која остаје њена најпознатија песма у ширем кругу слушалаца. Прославила се и као текстописац, написавши неколико песама које су временом постали џез стандарди: Mañana, Don't Smoke in Bed и What More Can a Woman Do?

Глумачки деби је остварила у филму Господин музика из 1950. Потом се појавила у остварењу Џез певач (1953), римејку истоименог филма из 1927, да би 1953. тумачила улогу певачице алкохоличарке у филму Блуз Пита Келија за који је номинована за Оскара за најбољу глумицу у споредној улози. Исте године снимила је две песме He's a Tramp и The Siamese Cat Song за Дизнијев цртани филм Маза и Луња, у којем је позајмила глас за четворо анимираних ликова: Пег, Дарлинг и сијамским мачкама. Њено умеће да песмом пробуди расположење чежње најбоље је осликано у последњем великом хиту Is That All There Is? (1969). Након дуге борбе са дијабетесом, срчаним проблемима и професионалним неуспесим током садамдесетих и осамдесетих, Пеги Ли је последњи пут привука медијску пажњу објавивши аутобиографију 1989.[1]

Референце

  1. ^ а б Henderson & Stacey 2014, стр. 367.

Литература

Спољашње везе