Џез певач (филм)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Џез певач
JazzSingerAndFox.jpg
Постер за филм
Изворни насловJazzSinger
Жанрмјузикл
РежијаАлан Кросланд
СценариоАлфред Еј Кон по роману Самсона Рејфелсона
ПродуцентДарил Еф Занук
Главне улогеАл Џолсон
Меј Макавој
Ворнер Оланд
Јосел Розенблат
МузикаЛуј Силверс
КамераХал Мор
МонтажаХаролд Макорд
Издавачка кућаWarner Bros.
Година1927.
Трајање96 минута
Земља САД
Језикенглески
Буџет422,000 долара
Зарададолара3.9 million
IMDb веза

Џез певач (енгл. The Jazz Singer) се у историји филма води као први звучни филм. Светска премијера филма била је 6. октобра 1927. у Лос Анђелесу. [1] Иако су само неки делови филма били озвучени (певачке нумере и мањи број дијалога), историјски значај филма је у чињеници да су са филмског платна први пут чуо глас глумаца. Глумац Ал Џолсон је имао част да у филму по први пут изговори речи: “Сачекајте, сачекајте, још нисте чули све…” Годину дана касније снимљен је први потпуно звучни филм, насловљен Светла Њујорка[2] (енгл. Lights of New York), у режији Брајана Фоја.

Редитељ филма (енгл. Alan Crosland) и директор фотографије Хал Мор су код снимања филма користили камеру која је снимала 24 сличице у секунди, што је остао стандард до данашњих дана. Филм представља преломну тачку у историји кинематографије, јер је њиме започела ера звучних филмова (енгл. talkies), што је изазвало значајне промене у начину размишљања филмских гледалаца и њиховој перцепцији филма, а то је у потпуности променило и сам медиј. Студио Ворнер Брос добио је специјалну награду за иновативне звучне ефекте у филму. Чланови Америчке академије за филм нису дозволили да Џез певач буде номинован за Оскара за најбољи филм, јер су сматрали да није поштено да звучни филм буде у конкуренцији са немим филмовима.

Радња филма[уреди]

Филм се заснива [3] на позоришној представи Самсона Рафелсона у коме је описана традиционална јеврејска породица са својим религиозним схватањима живота и света. У тој породици Џејки Рабинович (Jack Robin), кога глуми Ал Џолсон, жели да буде џез певач, на што његов отац има прмедбу јер он жели да он буде певач у синагоги и живи потпуно другачијим начином живота. Његов отац је желео да његов син свој глас који му је Бог подарио посвети синагоги. У том размимоилажењу схватања живота син одлучује до побегне од куће и посвети се џезу. Касније је постао успешан џез певач.

Извори[уреди]