Хоаким Родригез

Хоакин Родригез
Лични подаци
Пуно име	Хоакин Родригез Оливер
Надимак	Пурито
Држављанство	Шпанија
Висина	1,69 m
Маса	57 kg
Тимске информације
Тренутни тим	Каћуша
Дисциплина	друмски
Тип возача	све/брдске трке
Професионална каријера
2001-2003 2004-2005 2006-2009 2010-	Ероски Дувал Кез де Парњ Каћуша
Успеси
Тур де Франс Тур де Франс 3 место 2013. године. 3 етапне победе.
Ђиро д’Италија Ђиро д’Италија 2 место 2012. године. 2 етапне победе. Класификација по поенима 1 (2012)
Вуелта а Еспања Вуелта а Еспања 2 место 2015. године Брдска класификација 1 (2005) 9 етапних победа.
Првенства
Национални шампион (друмска трка)	1 (2007)
Друге трке
Вуелта Каталонија 2010 и 2014. године Тур Баскијске Земље 2015. године Вуелта Бургос 2011 године Ђиро Ломбардија 2012. и 2013. године Валонска Стрела 2012. године.
Ажурирано: 29. март 2016.

Хоакин Родригез (шп. Joaquim Rodríguez Oliver; рођен 12. маја 1979. у Барселони је шпански професионални бициклиста. Каријеру је почео 2001. године, у тиму ОНЦ Ероски Од 2010. године вози за руски професионални тим Каћуша. Највећи успеси су му друго место на Ђиру 2012. године и на Вуелти 2015. године, као и треће место на Вуелти 2012. и на Туру 2013. године. Био је националнип шампион 2007. године и два пута је освајао медаљу на светском шампионату, бронзу 2009. и сребро 2013. године, када је у спринту поражен од Португалца Руи Коште. Три пута је био први у УЦИ рангирању (2010, 2012 и 2013.)

Каријера

2000 - 2003

Родригез је 2001. године започео своју професионалну каријеру, у тиму ОНЦ Ероски, 2000. је био приправник у тиму. Прва освојена трка била му је трка Монжуик у Барселони 2001. године. 2003. године, освојио је шесту етапу на трци Париз - Ница, такође, исте године је победио на тимским хронометрима на Вуелта Каталонији и Вуелта а Еспањи.

2004 - 2005

2004. године прешао је у шпански Дувал тим, гдје се задржао две године, освојио је трку Каталонски Викенд. 2005. године осваја брдску класификацију на Вуелта Еспањи и два друга места, на класику Сан Себастијан и Вуелта Бургос трци.

2006 - 2009

2006. године прелази у Кез Де Парњ (данашњи Мовистар), шпански професионални бициклистички клуб. Од значајнијих резултата, побеђује на петој етапи трке Париз - Ница, а 2007. године осваја национални шампионат и класик Примавера. 2008. године осваја трећу етапу на Тирено - Адриатико трци и биљежи осма места на Амстеловој Златној Трци, Валонској Стрели и трци Лијеж - Бастоњ - Лијеж. У другом дијелу сезоне, осваја етапу на Вуелта Бургос трци, завршава седми на Вуелта Еспањи и осваја бронзану медаљу на светском шампионату.

2010

2010. године прелази у Каћушу, руски професионални тим, са којим биљежи и најбоље резултате. Осваја Вуелта Каталонију, Трку Мигел Индураин (у част петоструком освајачу Тур де Франса), завршава трећи на Трци Баскијске Земље, уз освојену етапу. На трци Валонска Стрела, долази као фаворит, али остаје други, иза Кадела Еванса. На Тур де Франсу осваја осмо место, уз етапну победу.

2011

2011. годину почиње освајањем трке Баскијске Земље, а завршава други, иза Филипа Жилбера на Валонској Стрели и Амстеловој Златној Трци. На Ђиру завршава пети, као и на Критеријуму Дофине, месец касније, где осваја две етапе и брдску класификацију и класификацију по поенима. Тур де Франс је прескочио да би се припремио за Вуелта Еспању, гдје је важио за једног од фаворита. Прије Вуелта Еспање, завршава четврти на класику Сан Себастијан и осваја Вуелта Бургос трку. На Вуелта Еспањи осваја две етапе, али завршава трку тек на 19 месту. У финишу сезоне, завршава трећи на Ђиро Ломбардија трци.

2012

2012. године осваја Валонску Стрелу и долази на Ђиро као један од фаворита, уз Ивана Баса и Микелеа Скарпонија. Осваја две етапе и уочи последње етапе, има предност од 31 секунде у односу на Рајдера Хеседала, али на хонометру губи 47 секунди и губи Ђиро, освојивши класификацију по поенима. Након одличног Ђира, долази и на Вуелту као претедент за освајање, гдје су му главни ривали, земљаци, Алберто Контадор и Алехандро Валверде, који су били суспендовани две године и Крис Фрум, који је на Тур де Франсу освојио друго место. Пурито осваја три етапе на Вуелти и има лидерску мајицу, све до 17 етапе, потпуно равне, на којој је Алберто Контадор напао, а Родригез није имао одговор, касније га је напао и Валверде, те је Родригез пао на треће место. Иако је био доминантан у брдским етапама, није успео да надокнади заостатак за водећим двојцем. У последњој етапи, Родригез губи и преостале две мајице које је имао у свом поседу. Мајицу по поенима и мајицу комбинације, обе осваја Алехандро Валверде.

2013

2013. године, Родригез завршава пети на Туру Омана, где осваја једну етапу. На Вуелта Каталонији и трци Лијеж - Бастоњ - Лијеж, осваја друга места, иза Данијела Мартина. Одлучио је да не вози Ђиро, већ да се усресреди на Тур де Франс, гдје успева да се домогне подијума, испред двојца Тинкоф - Саксо тима, Алберта Конадора и Романа Кројцигера. На Вуелта Еспањи, циљао је још један подијум, али је завршио четврти, иза Криса Хорнера, Винћенза Нибалија и Алехандра Валвердеа. На светском шампионату, успева да се одвоји са Руи Коштом, али не и да га одспринта и осваја сребро.

2014

Прва Родригезова трка у 2014. години, била је Тур Сан Луис, гдје је завршио седми. Након тога, следе Дубаи Тур и Тур Омана, где осваја четврто место. Пропустио је Тирено - Адриатико трку, да би се припремио за Арденске класике, где није био баш успешан, али осваја Вуелта Каталонију, уз етапну победу. На Ђиру је доживио пад на шестој етапи и није га завршио, те је одлучио да вози Тур де Франс, да би се припремио за Вуелта Еспању. Тур је завршио на 54 месту, без етапне победе и без освојене брдске класификације, гдје је остао осам поена иза Рафала Мајке. На Вуелта Еспањи, још једном остаје ван подијума, на четвром месту.

2015

2015. годину, почиње на Тирено - Адриатико трци, гдје је завршио на 13 месту. Прву победу у сезони, остварио је на Трци Баскијске Земље, где је победио Наира Кинтану и Серхиа Хенаа Монтоју. Наредног дана је поновио победу, на краљевској етапи, а на задњој етапи, на хронометру освоја друго место и тако побеђује Трку Баскијске Земље. У Арденским класицима, осваја четврто место на Валонској Стрели и треће на Лијеж - Бастоњ - Лијеж трци. На Тур де Франсу осваја две етапе, али завршава тек на 28 месту. На Вуелта Еспањи је још једном дошао као претедент на подијум и освојио је друго место, уз једну освојену етапу и класификацију комбинације.

Спољашње везе

• Званична интернет страница
• Профил на бициклистичкој архиви