Вуелта а Еспања

Из Википедије, слободне енциклопедије
Logo vuelta.png

Вуелта а Еспања (шп. Vuelta ciclista a España) је тронедељна бициклистичка етапна трка око Шпаније. Прва трка датира из 1935. године, а од 1955. одржава се сваке године и сматра се заједно са Тур де Франсом и Ђиром д'Италија наважнијом трком у календару светске бициклистичке федерације.

Традиционално је трка одржавана у пролеће, али је од средине деведесетих премештена за крај лета. Без обзира на крај сезоне у септембру ова трка привлачи сваке године све више и више учесника. Маршута ове бициклистичке трке варира од године до године, састоји се од 20 етапа у укупном износу око 3.000 km. Последња етапа се традиционално завршава у Мадриду, главном граду.

Списак победника[уреди]

Актуелни победник трке је шпански бициклиста Алберто Контадор. Он је на циљ после три недеље вожње стигао испред Левија Лајпхајмера из САД, клупског колеге из тима Астане. Контадоров успех је утолико већи, јер је успео да обједини титуле на три највећа бициклистичка такмичења - Вуелти, Тур д’ Франсу и Ђиро д’ Италији. То је пре њега за руком пошло само четворици возача - Французима Жаку Анкетилу и Бернару Иноу, Италијану Феличеу Ђимонди и Белгијанцу Едију Мерксу.

Вуелта 2009.[уреди]

Вуелта 2009. године је вожена у 21 етапи, почела је 29. августа у холандском граду Асену и први пут од 1997. године, након Лисабона, стартовала из стране земље. Након старта у Асену, бициклисти су још две етапе возили у Холандији, након чега је караван прешао у Белгију. Трка се, затим, наставила у Шпанији и возила се дуж Медитеранске обале, пре него што је почела серија планинских етапа. Планинска вожња (174 километара) са успоном на 1.870 метара, завршила се 19. етапом, а затим је одвежен хронометар у Толеду, да би се последњом етапом 20. септембра трка завршила у Мадриду. На Вуелти, последњој од три највеће бициклистичке трке у сезони 2009. године је тријумфовао шпански бициклиста Алехандро Валверде. Победник последње, 21. етапе, вожене од Ривас Масијамадрида до Мадрида, дуге 110 километара, био је Немац Андре Грајпел из тима Колумбија, најбољи сринтер на Вуелти и 107. у генералном пласману. Валверде је стазу прешао за 84h 10min 32s, а други је Шпанац Самуел Санчез, олимпијски шампион у друмској вожњи са 55 секунди заостатка, док је треће место заузео Кадел Еванс из Аустралије, са минутом и 32 секунде заостатка.

Најуспешнији такмичари на Вуелти су Швајцарац Тони Ромингер и Шпанац Роберто Ерас са по три победе:

Статистика[уреди]

Вуелта 2003. године

Највише победа имају Шпанци (28), Французи (9), затим Белгијанци са 7 победа. Остали резултати су наведени у следећој листи:

Статистика по земљама
Држава број победа
Застава Шпаније Шпанија 28
Застава Француске Француска 9
Застава Белгије Белгија 7
Застава Швајцарске Швајцарска 5
Застава Немачке Немачка 4
Застава Италије Италија 4
Застава Русије Русија 2
Холандија Холандија 2
Застава Казахстана Казахстан 1
Застава Републике Ирске Република Ирска 1
Статистика по броју освојених етапа
Бициклиста број победа
Шпанија Делио Родригез 39
Италија Алесандро Петаки 19
Француска Лоран Жалабер 18
Белгија Рик ван Лој 18
Република Ирска Шон Кели 15
Холандија Гербен Карстенс 13
Белгија Фреди Мартенс 13
Швајцарска Тони Ромингер 12
Шпанија Доминго Перурена 11
Шпанија Хулијан Берендеро 11
Укупан број победа
Бициклиста број победа
Швајцарска Тони Ромингер 3
Шпанија Роберто Ерас 3
Белгија Густаф Делор 2
Шпанија Хулијан Берендеро 2
Шпанија Хосе Мануел Фуенте 2
Француска Бернар Ино 2
Шпанија Педро Делгадо 2
Швајцарска Алекс Цуле 2
Русија Денис Мењшов 2
Победе у класификацији на поене
Бициклиста број победа
Република Ирска Шон Кели 4
Француска Лоран Жалабер 4
Немачка Ерик Забел 3
Холандија Јан Јенсен 2
Шпанија Доминго Перурена 2
Немачка Уве Раб 2
Норвешка Тор Хушовд 1
Италија Алесандро Петаки 1
Италија Данијеле Бенати 1
Победе у класификацији брдских етапа
Бициклиста број победа
Шпанија Хосе Луис Лагија 5
Шпанија Хосе Марија Хименез 4
Шпанија Делио Родригез Барос 3
Шпанија Антонио Кармани 3
Шпанија Хулио Хименез 3
Шпанија Андрес Олива 3
Шпанија Хулијан Берендеро 2
Шпанија Федерико Бајамонтес 2
Швајцарска Тони Ромингер 2

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]