Хоаким Родригез

Из Википедије, слободне енциклопедије
Pix.gif Хоаким Родригез Оливер Икона бициклисте
Tour de France 2015, rodriguez (20062621335) (cropped).jpg
Родригез на Тур де Франсу 2015.
Личне информације
Пуно име Хоаким Родригез
Надимак Пурито
Датум рођења (1979-05-12)12. мај 1979.(38 год.) .
Место рођења Барселона (Шпанија)
Држављанство  Шпанија
Висина 1.69 m
Тежина 57 kg
Информације о тиму
Tренутно члан тима завршио каријеру
Дисциплина друмски
Тип возача брдаш
Професионална каријера
2001—2003
2004—2005
2006—2009
2010—2016
Онце Ероски
Дувал
Кез де Парњ
Каћуша
Успеси
Ђиро д’Италија
  Jersey violet.svg Класификација по поенима 1 (2012)
Вуелта а Еспања
  Jersey blue polkadot.svg Брдска класификација 1 (2005)
  Jersey white.svg Класификација комбинације 1 (2015)
Kласичне бициклистичке трке
Флеш Валон 1 (2012)
Ђиро ди Ломбардија 2 (2012, 2013)
Шампионати и друге трке
Национални шампион
(друмска трка)
MaillotEspaña.PNG 1 (2007)
Вуелта а Каталуња 2010 и 2014. године
Вуелта ал Паис Васко 2015. године
Вуелта а Бургос 2011 године
Освојене медаље
Бициклизам
Светско првенство
Бронзана медаља — треће место Мендризио 2009. друмска трка
Сребрна медаља — друго место Фиренца 2013. друмска трка

Ажурирано: 26. новембар 2016.

Хоаким Родригез (шп. Joaquim Rodríguez Oliver; 12. мај 1979) је бивши шпански професионални бициклиста од 2001. до 2016. године. Професионалну каријеру је почео 2001. године, у тиму Онце Ероски, а од 2010. до 2016. године возио је за руски професионални тим Каћуша. Највећи успеси су му друго место на Ђиро д’Италији 2012. године и на Вуелта а Еспањи 2015. године, као и треће место на Вуелти 2012. и на Тур де Франсу 2013. године. Био је национални шампион 2007. године и два пута је освајао медаљу на светском првенству у друмској вожњи, бронзу 2009. и сребро 2013. године, када је у спринту поражен од Португалца Руија Коште. Три пута је био први у UCI рангирању (2010, 2012 и 2013.)

Каријера[уреди]

2000—2003[уреди]

Родригез је започео професионалну каријеру 2001. у тиму Онце Ероски, 2000. је био приправник у тиму. [1] Прва освојена трка била му је трка Монжуик у Барселони 2001. године. [2] 2003. године, освојио је шесту етапу на трци Париз—Ница.[3] Такође, исте године је победио на тимским хронометрима на Вуелта а Каталуњи и Вуелта а Еспањи.

2004—2005[уреди]

2004. године прешао је у шпански Дувал тим, гдје се задржао две године, освојио је трку Каталонски Викенд. 2005. године освојио је брдску класификацију на Вуелта а Еспањи и два друга места, на класику Сан Себастијан и Вуелта а Бургос трци.[4]

2006—2009[уреди]

2006. године прешао је у Кез Де Парњ (данашњи Мовистар), шпански професионални бициклистички клуб. Од значајнијих резултата, победио је на петој етапи трке Париз—Ница, а 2007. године освојио је национално првенство и класик Примавера. 2008. године освојио је трећу етапу на Тирено—Адријатику, када је напао на задњем успону, 1.7 km до циља. Успон је имао деоница са преко 20 % нагиба. Након Родригеза, многи бициклисти су трчали носећи бицикла, због веома тешког успона,[5] завршио је осми на Амстел голд рејсу, Флеш Валону и Лијеж—Бастоњ—Лијежу и шести на Вуелта а Еспањи. 2009. освојио је етапу на Тирено—Адријатику и на Вуелта а Бургос трци, као и друго место на Лијеж—Бастоњ—Лијежу. У другом делу сезоне, завршио је седми на Вуелта а Еспањи и освојио је бронзану медаљу на светском првенству у друмској вожњи, одржаном у Мендиризију.[6]


2010[уреди]

2010. прешао је у руски професионални тим Каћуша, који му је гарантовао место на Тур де Франсу и улогу лидера на неколико битних трка.[6] Са Каћушом је остварио и најбоље резултате. Освојио је Вуелта а Каталуњу, Трку Мигел Индураин (у част петоструком освајачу Тур де Франса), завршио је трећи на Вуелта ал Паис Васко трци, уз освојену етапу. На класик Флеш Валон, дошао је као фаворит, али је остао други, иза Кадела Еванса. На Тур де Франсу завршио је осми, уз победу на етапи до Мендеа[7]

Након Тура, завршио је пети на класику Сан Себастијан и четврти на Вуелта а Еспањи, где је освојио етапу на успону Пења кабарга.[8] Сезону је завршио на првом месту у UCI про тур рангирању. [9]

2011[уреди]

[[Датотека:Joaquim Rodriguez.jpg|thumb|left|upright|Родригез на Критеријуму ди Дофине 2011. 2011. је почео освајањем Вуелта ал Паис Васко трке, а завршио је други, иза Филипа Жилбера на Флеш Валону и Амстел голд рејсу. На Ђиро д’Италији завршио је пети, као и на Критеријуму ди Дофине, месец касније, где је освојио две етапе, брдску и класификацију по поенима. Тур де Франс је прескочио да би се припремио за Вуелта а Еспању, гдје је важио за једног од фаворита.[10] У другом делу сезоне завршио је четврти на класику Сан Себастијан и освојио је Вуелта Бургос трку. Вуелту је почео победама на етапама Валдопењас де Жен и Сан Лоренцо де Ескоријал, где је узео и лидерску мајицу, али је посустао и завршио је Вуелту на 19 месту.[11] У финишу сезоне, завршио је трећи на Ђиро ди Ломбардији.

2012[уреди]

Родригез на Ђиро д’Италији 2012.

2012. године освојио је Флеш Валон на успону Мур де хуј и друго место на Вуелта ал Паис Васко трци. На Ђиро д’Италију је дошао као један од фаворита, уз Ивана Баса и Микелеа Скарпонија. Освојио је две етапе и уочи последње етапе, имао је предност од 31 секунде у односу на Рајдера Хеседала, али на хонометру је изгубио губи 47 секунди и изгубио је Ђиро за 16 секунди, освојивши класификацију по поенима, само 1 поен испред Марка Кевендиша.[12]

Након одличног Ђира, дошао је и на Вуелта а Еспању као претедент за освајање, гдје су му главни ривали били земљаци, Алберто Контадор и Алехандро Валверде, који су били суспендовани две године и Крис Фрум, који је на Тур де Франсу освојио друго место. На трећој етапи је био близу победе, али га је одспринтао Валверде, Родригез је успорио и није видео Валвердеа који га је прошао са десне стране и узео победу и црвену мајицу.[13] На четвртој етапи, Валверде је био умешан у пад и изгубио је време, Родригез је преузео мајицу.[14] На шестој етапи, Крис Фрум је напао, Родригез је једини могао да прати и у финишу га оставио иза себе и освојио је етапу.[15] Исти сценарио поновио је и на етапи 12, након напада Алберта Контадора, Родригез је једини пратио, а затим му отишао, узео етапну победу и 12 бонус секунди и повећао предност.[16] На етапи 14, Контадор је напао на два километра до циља, опет је само Родригез пратио и узео победу у финишу, када је појачао и Контадор није могао да га прати.[17] Родригез је имао лидерску мајицу све до етапе 17, потпуно равне, на којој је Алберто Контадор напао, а Родригез није имао одговор, касније га је напао и Валверде, те је Родригез пао на треће место.[18] Иако је био доминантан у брдским етапама, није успео да надокнади заостатак за водећим двојцем.[19] На последњој етапи, Родригез је изгубио и преостале две мајице које је имао у свом поседу, мајицу за класифијацију по поенима и мајицу за класифијацију комбинације, обе је освојио Алехандро Валверде.

Након Вуелте, Родригез је освојио Ђиро ди Ломбардију, која је вожена по јако хладном времену. Родригез је напао на задњем успону и победио је са 9 секунди испред групе.[20] Захваљујући тој победи, завршио је први у UCI ворлд тур рангирању, испред победника Тур де Франса, Бредлија Вигинса.

2013[уреди]

2013. завршио је четврти на Тур оф Оман трци, где је освојио једну етапу. Касније је освојио пету етапу на Тирено—Адријатику и завршио је пети у генералном пласману, након што је пратио напад Петера Сагана и Винченца Нибалија на шестој етапи и узео време ривалима.[21] На Вуелта а Каталуњи и Лијеж—Бастоњ—Лијежу, освојио је друга места, иза Данијела Мартина. Одлучио је да не вози Ђиро д’Италију, већ да се усресреди на Тур де Франс.

Тур није није почео добро, након хронометра на етапи 11, Родригез је био на 11 месту у генералном пласману, 5 минута иза лидера, Криса Фрума. Форму је поправио у задњој недељи, на етапи 15, на Мон Вентуу завршио је четврти, дан касније је завршио трећи на брдском хронометру. У топ 5 је ушао на етапи 18, Алп ду езу, где је завршио пети, минут испред Фрума. На етапи 20, завршио је други, иза Наира Кинтане, али је узео минут испред двојца Тинкоф—Саксо тима, Алберта Конадора и Романа Кројцигера и узео им је треће место, чиме је успунио свој циљ, завршио је Тур де Франс на подијуму.[22]

Након Тура, узео је паузу и вратио се на Вуелта а Еспању, где је циљао још један подијум. Победио је на етапи 19[23] и завршио је четврти, иза Криса Хорнера, Винченца Нибалија и Алехандра Валвердеа.[24] На светском првенству у друмској вожњи, успио је да се одвоји са Руијем Коштом, али не и да га одспринта и освојио је сребро.

Недељу касније, освојио је Ђиро ди Ломбардију другу годину заредом[25]

2014[уреди]

Родригез на Тур де Франсу 2014.

Прва Родригезова трка у 2014. години, била је Тур де Сан Луис, гдје је завршио седми. Након тога, возио је Дубаи Тур и Тур оф Оман, где је освојио четврто место.[26] Пропустио је Тирено—Адријатико први пут након четири године, да би се припремио за Арденске класике, где није био баш успешан. На Вуелта а Каталуњи победио је на трећој етапи и освојио је трку други пут у каријери.[27] На Ђиро д’Италији, доживио је тежак пад на шестој етапи, сломио је ребро и повредио палац, због чега је морао да напусти Ђиро.[28] Након неуспеха на Ђиру, Родригез је одлучио да вози Тур де Франс, да би се припремио за Вуелта а Еспању. Тур је завршио на 54 месту, без етапне победе и без освојене брдске класификације, гдје је остао осам поена иза Рафала Мајке.[29] На Вуелта а Еспањи, још једном је остао ван подијума, на четвром месту, иза Алберта Контадора, Криса Фрума и Алехандра Валвердеа.[30]

2015[уреди]

2015. годину, почео је на Тирено—Адријатику, где је завршио на 13 месту. Прву победу у сезони, остварио је на Вуелта ал Паис Васко трци, где је на трећој етапи победио у спринту Наира Кинтану и Серхиа Енаа након спуста у Зумараги.[31] Наредног дана је поновио победу, на краљевској етапи, у Аратеу.[32] На хронометру, на задњој етапи, освојио је друго место и освојио је Вуелту ал Паис Васко.[33] На Арденским класицима, освојио је четврто место на Флеш Валону[34] а затим је освојио треће место на Лијеж—Бастоњ—Лијежу, где је изгубио у спринту од Алехандра Валвердеа и Жулијана Алафилипа.[35]

На Тур де Франсу, Родригез је освојио трећу етапу, која се завршавала на успону Мур де Хуј[36] Родригез је такође освојио и етапу 12, чији је циљ био на успону Плато де бељ[37] Тур је завршио на 28 месту у генералном пласману. [38]

На Вуелта а Еспању је још једном дошао као претедент на подијум. Црвену мајицу је имао до хронометра на етапи 17, где је изгубио много времена и пао је на треће место, иза Тома Думулина и Фабија Аруа.[39] На етапи 20, Думулин је имао лош дан, са првог је пао на пето место, а Родригез је добром вожњом одбранио своју позицију од Рафала Мајке и освојио је друго место, уз једну освојену етапу и класификацију комбинације.[40]

2016[уреди]

На почетку 2016. није остваривао добре резултате због болести.[41] Опоравио се до почетка Вуелте ал Паис Васко, где је завршио пети.[42]

На Тур де Франс је дошао у покушају да заврши у топ 10. Након етапа у Пиринејима био је трећи.[43] На првом дану одмора на Тур де Франсу, Родригез је објавио да ће завршити каријеру на крају сезоне.[44] Након неколико лоших дана, а нарочито хронометра на етапи 12, Родригез је пао на 12 место. Вратио се у форму у задњој недељи, а на задњој брдској, етапи 20, до Морзина, Родригез је напао и попео се на седмо место, где је и завршио Тур. На задњој етапи, Родригез је предводио групу на улазу у Јелисејска Поља, да би обележио своје задње учешће на Туру.[43]

Након Тур де Франса, возио је Класик Сан Себастијан и завршио га је на четвртом месту и добио је награду за најагресивнијег возача на трци, након чега је објавио да му је то била задња трка у Шпанији и задња за тим, чиме је одбацио могућност да вози Вуелта а Еспању.[45]

На Олимпијским играма у Рио де Женеиру, Родригез је у свом првом и једином наступу освојио пето место, у борби за четврто место одспринтао га је Жулијан Алафилип. Након Олимпијских игара, изјавио је да завршава каријеру, иако је првобитно планирао да вози до краја сезоне.[46] Ипак, у септембру је објављено да ће Родригез морати да вози за Каћушу на класику Тритико ди Аутуно, Ломбардији и на Абу Даби Туру, јер му уговор са тимом истиче 31. децембра 2016.[47]

Након Олимпијских игара, Родригез није тренирао и у лошој форми је дошао на Ђиро ди Ломбардију, коју није успио да заврши.[48]

Првобитно је одлучио да не заврши каријеру и потписао је уговор са тимом Бахрејн Мерида за 2017. сезону, након чега је планирано да остане у тиму као део менаџерског кадра. Изјавио је: Моја одлука да напустим бициклизам је увек била ту, али из тима Бахрејн Мерида су ми предложили веома занимљив пројекат и уверили су ме да ћу се осећати угодно и мотивисано са њима и одлучио сам да вратим број на леђа још једну годину.[49] Ипак, у децембру 2016. Родригез је одлучио да ипак не вози 2017. и завршио је професионалну каријеру, оставши у тиму Бахрејн—Мерида као амбасадор тима.[50]

Надимак[уреди]

Родригез је у професионалном бициклизму познат као "Пурито", тај надимак је добио на почетку каријере, у Ероски тиму, када је, на једном мањем успону, оставио своје тимске колеге иза себе и на врху гестикулирао као да пуши цигару, алудирајући на то да се попео без много труда. То се његовим сувозачима није свидело и касније током вечери, натјерали су га да пуши праву цигару. Од тог тренутка, остао је у каравану познат као Пурито - "Мала цигара". [51]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Biografía”. KEC Pro Sport SL. Приступљено 26. 11. 2016. 
  2. „38th Escalada a Montjuic – Rodriguez ascends to the top in Barcelona”. Cycling News. 21. 10. 2001. Приступљено 26. 11. 2016. 
  3. Maloney, Tim (15. 3. 2003). „Rodríguez profits, as Vino maintains Paris-Nice lead”. Cycling News. Приступљено 26. 11. 2016. 
  4. „Joaquim Rodríguez, del equipo Saunier Duval, Rey de la Montaña en la Vuelta”. Sonitron.net. 20. 9. 2005. Приступљено 26. 11. 2016. 
  5. Brown, Gregor (14. 3. 2008). „Joaquím Rodríguez howls on Montelupone”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 26. 11. 2016. 
  6. 6,0 6,1 „Joaquim Rodríguez ready for fresh start with Katusha”. velonation.com. 2. 1. 2010. Приступљено 26. 11. 2016. 
  7. Atkins, Ben (16. 7. 2010). „Tour de France: Joaquin Rodriguez climbs to victory in Mende as Alberto Contador goes on the offensive”. Velo Nation. Приступљено 26. 11. 2016. 
  8. „"Purito" Rodríguez ya conocía las mieles del liderato”. EFE. elcorreo.com. 7. 9. 2010. Приступљено 26. 11. 2016. 
  9. Wynn, Nigel (18. 10. 2010). „Rodriguez tops 2010 World Ranking”. Cycling Weekly. Приступљено 26. 11. 2016. 
  10. „Classics, Giro and Vuelta for Rodriguez in 2012”. Cycling News. 2. 11. 2011. Приступљено 26. 11. 2016. 
  11. Hood, Andrew (27. 8. 2011). „Joaquim Rodriguez takes stage 8, lead in 2011 Vuelta a España”. Velo News. competitor.com. Приступљено 26. 11. 2016. 
  12. Cossins, Pete (27. 5. 2012). „Ryder Hesjedal wins the Giro d'Italia”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 26. 11. 2016. 
  13. Daniel Benson (21. 8. 2012). „Valverde claims photo finish on Eibar”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 26. 11. 2016. 
  14. Ben Atkins (21. 8. 2012). „Vuelta a España: Simon Clarke wins in stage four breakaway as Valverde loses to a crash”. Velo Nation. Velo Nation LLC. Приступљено 26. 11. 2016. 
  15. „Joaquim Rodriguez defends Vuelta lead with stage-6 victory”. Velo News. 2012 Competitor Group, Inc. 23. 8. 2012. Приступљено 26. 11. 2016. 
  16. Shane Stokes (30. 8. 2012). „Vuelta a España: Rodriguez scoops second stage win with powerful finishing surge”. Velo Nation. Velo Nation LLC. Приступљено 26. 11. 2016. 
  17. Shane Stokes (1. 9. 2012). „Vuelta: Devastating surge sees Rodriguez overhaul Contador for another stage win”. Velo Nation. Velo Nation LLC. Приступљено 26. 11. 2016. 
  18. Susan Westemeyer (5. 9. 2012). „Contador solos to stage win, Vuelta lead”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 26. 11. 2016. 
  19. „Menchov prevails on the Bola del Mundo”. Cycling News. Future Publishing Limited. 8. 9. 2012. Приступљено 26. 9. 2016. 
  20. Ben Atkins (29. 9. 2012). „Joaquim Rodríguez solos to a rainy Lombardia victory and grabs WorldTour lead”. CyclingNation. CyclingNation LLC. Приступљено 26. 11. 2016. 
  21. „Sagan wins wild Tirreno-Adriatico stage 6”. VeloNews. Competitor Group, Inc. 11. 3. 2013. Приступљено 26. 11. 2016. 
  22. Andrew Hood (20. 7. 2013). „After late-Tour surge, Joaquim Rodriguez casts one eye toward Vuelta”. VeloNation. VeloNation LLC. Приступљено 26. 11. 2016. 
  23. Simon McMichael (13. 9. 2013). „Vuelta Stage 19: Joaquin Rodriguez takes the stage – and Chris Horner snatches race lead”. RoadCC. Farrelly Atkinson Ltd. Приступљено 26. 11. 2016. 
  24. Daniel Benson (15. 9. 2013). „Vuelta a espana 2013/stage-21/results”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 11. 2016. 
  25. Simon McMichael (6. 10. 2013). „Joaquim Rodriguez doubles up to win il Lombardia for second year running”. RoadCC. Farrelly Atkinson Ltd. Приступљено 26. 11. 2016. 
  26. Westby, Matt (23. 2. 2014). „Chris Froome retains Tour of Oman title as Andre Greipel triumphs on final stage”. Sky Sports. BSkyB. Приступљено 26. 11. 2014. 
  27. „Rodriguez seals second Tour of Catalunya triumph”. Yahoo Eurosport. TF1 Group. Reuters. 30. 3. 2014. Приступљено 26. 11. 2016. 
  28. Brown, Gregor (15 мај 2014). „GC contender Rodriguez abandons Giro after stage 6 crash”. VeloNews. Competitor Group, Inc. Приступљено 26. 11. 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  29. „Tour de France 2014: stage-21 results”. Cyclingnews.com. Future plc. 14 септембар 2014. Приступљено 26. 11. 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  30. „Contador seals overall 2014 Vuelta a España victory”. Cyclingnews.com. 27. 7. 2014. Приступљено 26. 11. 2016. 
  31. Stuart Clarke (8. 4. 2015). „Joaquim Rodriguez pips Sergio Henao to win Tour of the Basque Country stage three”. Cycling Weekly. IPC Media Sports & Leisure network. Приступљено 26. 11. 2016. 
  32. Kirsten Frattini (9. 4. 2015). „Pais Vasco: Rodriguez wins stage 4 in Arrate”. Cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. 11. 2016. 
  33. Stephen Puddicombe (11. 4. 2015). „Joaquim Rodriguez wins Tour of the Basque Country”. Cyclingweekly. Приступљено 26. 11. 2016. 
  34. „Valverde wins La Fleche Wallonne 2015”. Cyclingnews.com. Future plc. 22. 4. 2015. Приступљено 26. 11. 2016. 
  35. Nigel Wynn (26. 4. 2015). „Alejandro Valverde wins Liege-Bastogne-Liege 2015”. Cycling Weekly. IPC Media Sports & Leisure network. Приступљено 26. 11. 2016. 
  36. Powlison, Spencer (6. 7. 2015). „Rodriguez wins Tour stage 3, Froome takes yellow jersey”. VeloNews. Competitor Group, Inc. Приступљено 26. 11. 2016. 
  37. Wynn, Nigel (16. 7. 2015). „Chris Froome safe in Tour de France lead as Joaquim Rodriguez wins stage 12”. Cycling Weekly. Time Inc. UK. Приступљено 26. 11. 2016. 
  38. „Tour de France 2015: stage 21 rssults”. Cyclingnews.com. Time Inc. UK. 26. 7. 2015. Приступљено 26. 11. 2016. 
  39. Patrick Fletcher (9. 9. 2015). „Vuelta a Espana: Dumoulin smashes Burgos time trial, Dutchman powers into race lead but Aru rallies”. Cyclingnews. com. Приступљено 26. 11. 2016. 
  40. „Vuelta a Espana: Degenkolb wins final stage in Madrid, Aru celebrates first Grand Tour overall win”. Cyclingnews.com. 13. 9. 2015. Приступљено 26. 11. 2016. 
  41. Fotheringham, Alasdair (2. 4. 2016). „Rodriguez warns poor weather could make tough Vuelta al Pais Vasco even harder”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 11. 2016. 
  42. Benson, Daniel (9. 4. 2016). „Contador wins final time trial to secure overall title at Vuelta al Pais Vasco”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 11. 2016. 
  43. 43,0 43,1 O'Shea, Sadhbh (25. 7. 2016). „Rodriguez bids emotional goodbye to Tour de France”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 11. 2016. 
  44. „Joaquim Rodriguez announces that he will retire at the end of 2016”. cyclingnews.com. 11. 7. 2016. Приступљено 26. 7. 2016. 
  45. „Purito Rodriguez says 'adios' to Spain at the Clasica San Sebastian”. cyclingnews.com. 31. 7. 2016. Приступљено 26. 11. 2016. 
  46. „Rodriguez calls time on his career after Olympic Games debut”. cyclingnews.com. 7. 8. 2016. Приступљено 26. 11. 2016. 
  47. Clarke, Stuart (8. 9. 2016). „Joaquim Rodriguez forced to shelve immediate retirement plans”. Cycling Weekly. Приступљено 26 новембар 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  48. „Chaves wins WorldTour finale Il Lombardia”. Cyclingnews.com. 1. 10. 2016. Приступљено 26 новембар 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  49. „Joaquim Rodriguez delays retirement to race with Bahrain-Merida in 2017”. Cyclingnews.com. 20. 10. 2016. Приступљено 26. 11. 2016. 
  50. „Joaquim Rodriguez decides not to race in 2017”. Cyclingnews. com. 9. 12. 2016. Приступљено 25. 5. 2017. 
  51. „Rodríguez aims for the top”. letour.fr. 18. 4. 2011. Приступљено 26. 11. 2016. 

Спољашње везе[уреди]