Биљке — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене 188.246.71.220 (разговор) на последњу измену корисника Milicevic01
Ред 24: Ред 24:
*** [[equisetophyta|-{Equisetophyta}-]]
*** [[equisetophyta|-{Equisetophyta}-]]
*** [[Папрати|-{Pteridophyta}-]]
*** [[Папрати|-{Pteridophyta}-]]
*** -{[[Psilotlophyta]]}-
*** -{[[Psilotophyta]]}-
*** -{[[Ophioglossophyta]]}-
*** -{[[Ophioglossophyta]]}-
*** '''''-{[[Spermatophyta]]}- (биљке са семеном, семенице)'''''
*** '''''-{[[Spermatophyta]]}- (биљке са семеном, семенице)'''''
Ред 36: Ред 36:
'''Биљке''' су [[организам|организми]] које карактерише примарно присуство [[пигмент]]а [[хлорофил]]а (неке биљке су га секундарно изгубиле). Захваљујући присуству хлорофила, биљке су у могућности да у процесу [[фотосинтеза|фотосинтезе]] електромагнетну [[енергија|енергију]] сунчевог зрачења преведу у енергију хемијских веза органских молекула (тј., биљке су фотосинтетски организми). Оваква трансформација енергије олакшава везивање неорганског [[угљен-диоксид|угљеник(IV)-оксида]] у [[органска једињења]] - [[угљени хидрат|угљене хидрате]], који представљају основну [[храна|храну]] организама (тј, биљке су аутотрофни организми). Могуће је, дакле, биљке дефинисати и као '''фотоаутотрофне организме'''.
'''Биљке''' су [[организам|организми]] које карактерише примарно присуство [[пигмент]]а [[хлорофил]]а (неке биљке су га секундарно изгубиле). Захваљујући присуству хлорофила, биљке су у могућности да у процесу [[фотосинтеза|фотосинтезе]] електромагнетну [[енергија|енергију]] сунчевог зрачења преведу у енергију хемијских веза органских молекула (тј., биљке су фотосинтетски организми). Оваква трансформација енергије олакшава везивање неорганског [[угљен-диоксид|угљеник(IV)-оксида]] у [[органска једињења]] - [[угљени хидрат|угљене хидрате]], који представљају основну [[храна|храну]] организама (тј, биљке су аутотрофни организми). Могуће је, дакле, биљке дефинисати и као '''фотоаутотрофне организме'''.


Биљкама су најпре сматрани сви познати, а непокретни организми (укључујући и [[гљиве]] и [[лишај|лишајеве]]), а са открићем [[Mikroorganizam|микроорганизама]] у биљке су сврстане и [[бактерија|бактwерије]], [[вирус]]и, једноћелијске [[алге]]. Зелена боја није таксономски карактер за разликовање биљака од осталих организама - постоје и животиње зелене боје (нпр. [[сунђери]], који су притом и сесилни), а исто тако постeоје и биљни организми других боја, или безбојни.
Биљкама су најпре сматрани сви познати, а непокретни организми (укључујући и [[гљиве]] и [[лишај|лишајеве]]), а са открићем [[Mikroorganizam|микроорганизама]] у биљке су сврстане и [[бактерија|бактерије]], [[вирус]]и, једноћелијске [[алге]]. Зелена боја није таксономски карактер за разликовање биљака од осталих организама - постоје и животиње зелене боје (нпр. [[сунђери]], који су притом и сесилни), а исто тако постоје и биљни организми других боја, или безбојни.
Основним карактеристикама биљака сматране су непокретност, присуство [[ћелијски зид|ћелијског зида]] и могућност аутотрофије.
Основним карактеристикама биљака сматране су непокретност, присуство [[ћелијски зид|ћелијског зида]] и могућност аутотрофије.



Верзија на датум 23. април 2016. у 17:28

Plantae
Временски распон: средњи Ордовицијум - данас
Научна класификација
Домен:
Царство:
Plantae

Haeckel, 1866
раздели

Биљке су организми које карактерише примарно присуство пигмента хлорофила (неке биљке су га секундарно изгубиле). Захваљујући присуству хлорофила, биљке су у могућности да у процесу фотосинтезе електромагнетну енергију сунчевог зрачења преведу у енергију хемијских веза органских молекула (тј., биљке су фотосинтетски организми). Оваква трансформација енергије олакшава везивање неорганског угљеник(IV)-оксида у органска једињења - угљене хидрате, који представљају основну храну организама (тј, биљке су аутотрофни организми). Могуће је, дакле, биљке дефинисати и као фотоаутотрофне организме.

Биљкама су најпре сматрани сви познати, а непокретни организми (укључујући и гљиве и лишајеве), а са открићем микроорганизама у биљке су сврстане и бактерије, вируси, једноћелијске алге. Зелена боја није таксономски карактер за разликовање биљака од осталих организама - постоје и животиње зелене боје (нпр. сунђери, који су притом и сесилни), а исто тако постоје и биљни организми других боја, или безбојни. Основним карактеристикама биљака сматране су непокретност, присуство ћелијског зида и могућност аутотрофије.

Са развојем биологије, полако се одустаје од овако широког схватања појма биљка.

Под зеленим биљкама подразумевамо монофилетску групу биљака са хлорофилима а и б, у оквиру које можемо издвојити две велике скупине -

  1. примарно водену групу зелених алги, и
  2. из њих еволуиралу групу копнених биљака.
Најважније групе васкуларних биљака

Види још

Спољашње везе

Базе података