Вазоконстрикција — разлика између измена
Нема описа измене |
унос новог текста |
||
Ред 26: | Ред 26: | ||
'''Вазоконстрикција''' је [[медицина|медицински]] појам који означава сужавање [[крвни суд|крвног суда]]. Настаје због контракције глатких мишићних ћелија у средњем слоју крвног суда ({{јез-лат|tunica media}}). То је супротни процес од [[Вазодилатација|ваздодилатације]] или ширење крвних судова које настаје због релаксације глатких мишићних ћелија у средњем слоју крвног суда ({{јез-лат|tunica media}}). |
'''Вазоконстрикција''' је [[медицина|медицински]] појам који означава сужавање [[крвни суд|крвног суда]]. Настаје због контракције глатких мишићних ћелија у средњем слоју крвног суда ({{јез-лат|tunica media}}). То је супротни процес од [[Вазодилатација|ваздодилатације]] или ширење крвних судова које настаје због релаксације глатких мишићних ћелија у средњем слоју крвног суда ({{јез-лат|tunica media}}). |
||
Вазоконстрикција као физиолошки процес обично настаје као заштитни механизам након повреда неког крвног суда како би зауставила крварење, и први је корак ка хемостази. |
|||
⚫ | |||
⚫ | |||
== Етиопатогенеза == |
|||
;Значај |
|||
Вазомоконстрикцијом крвног суда остварујууе се важне физиолошке функције: |
|||
* примерено ограничења снабдевање ткива крвљу (хемостаза), |
|||
* регулација крвног притиска и запремине (смањењем протока крви из једног дела тела у други), |
|||
* регулација телесне температуре. |
|||
;Механизми контроле |
|||
Три главна механизма вазоконстрикције су: ауторегулација, нервна регулација и регулација материјама раствореним у крви. |
|||
* ''Ткивна ауторегулација'', контролише сопствени проток крви, стално га прилагођујући својим метаболичким потребама. Ауторегулација је независна од других начинима регулације, а остварује се брзим променама пречника артериола, метаартериола и преткапиларних сфинктера. |
|||
* ''Нервна регулација'' протоко крви је под непосредном контролом вазомоторички центар у продуженој мождини и мосту, из којега потичу симпатичка и парасимпатичком аутономна нервна влакна, која инервишу кардиоваскуларни систем. Парасимпатичком влакна на крвне судове делују сразмерно слабо, али имају важан утицај на рад срца. Симпатичка влакна имају много већи значај у регулацији вазомоторике јер делују вазоконстрикцијски на крвне судове у целом телу, јер њихови завршеци ослобађају норадреналин. |
|||
една је од најважнијих функција аутономног нервног система је у контроли циурлулаторног протока и брзи пораст крвног притиска, које настаје неколико секунди након активирања симпатикуса, примарно као последица стезања артериола (вазоиспазма). Симпатикус стеже и вене, због чега се велика количина крви премешта у срце, па оно сваким ударцем избацује већу количину крви у артерије, што такође, додатно утиче на повишењеу крвног притиска. |
|||
Вазоконстрикција је важна и у регулацији телесне температуре ([[терморегулација]]), успоренљем проток крви кроз циркулаторни систем што има за последицу хипотермију. |
|||
== Вазоконстриктори == |
== Вазоконстриктори == |
||
Вазоконстриктори су средства која се у медицини користе за лијечење [[хипотензија|хипотензије]] (ниског крвног притиска). |
Вазоконстриктори су средства која се у медицини користе за лијечење [[хипотензија|хипотензије]] (ниског крвног притиска). |
||
Најважније материје растворене у крви које делују у регулацији вазоконстрикције су норадреналин, адреналин, ангиотензин и вазопресин. |
|||
==Види још== |
==Види још== |
Верзија на датум 24. мај 2016. у 10:18
Вазоконстрикција | |
---|---|
Идентификатори | |
MeSH | D014661 |
Анатомска терминологија |
Вазоконстрикција је медицински појам који означава сужавање крвног суда. Настаје због контракције глатких мишићних ћелија у средњем слоју крвног суда (лат. tunica media). То је супротни процес од ваздодилатације или ширење крвних судова које настаје због релаксације глатких мишићних ћелија у средњем слоју крвног суда (лат. tunica media).
Вазоконстрикција као физиолошки процес обично настаје као заштитни механизам након повреда неког крвног суда како би зауставила крварење, и први је корак ка хемостази.
Као директна последица вазоконстрикције настаје повећање крвног притиска, успорен проток крви кроз кроз циркулаторни систем и хипотермијом (снижење телесне температуре).
Етиопатогенеза
- Значај
Вазомоконстрикцијом крвног суда остварујууе се важне физиолошке функције:
- примерено ограничења снабдевање ткива крвљу (хемостаза),
- регулација крвног притиска и запремине (смањењем протока крви из једног дела тела у други),
- регулација телесне температуре.
- Механизми контроле
Три главна механизма вазоконстрикције су: ауторегулација, нервна регулација и регулација материјама раствореним у крви.
- Ткивна ауторегулација, контролише сопствени проток крви, стално га прилагођујући својим метаболичким потребама. Ауторегулација је независна од других начинима регулације, а остварује се брзим променама пречника артериола, метаартериола и преткапиларних сфинктера.
- Нервна регулација протоко крви је под непосредном контролом вазомоторички центар у продуженој мождини и мосту, из којега потичу симпатичка и парасимпатичком аутономна нервна влакна, која инервишу кардиоваскуларни систем. Парасимпатичком влакна на крвне судове делују сразмерно слабо, али имају важан утицај на рад срца. Симпатичка влакна имају много већи значај у регулацији вазомоторике јер делују вазоконстрикцијски на крвне судове у целом телу, јер њихови завршеци ослобађају норадреналин.
една је од најважнијих функција аутономног нервног система је у контроли циурлулаторног протока и брзи пораст крвног притиска, које настаје неколико секунди након активирања симпатикуса, примарно као последица стезања артериола (вазоиспазма). Симпатикус стеже и вене, због чега се велика количина крви премешта у срце, па оно сваким ударцем избацује већу количину крви у артерије, што такође, додатно утиче на повишењеу крвног притиска.
Вазоконстрикција је важна и у регулацији телесне температуре (терморегулација), успоренљем проток крви кроз циркулаторни систем што има за последицу хипотермију.
Вазоконстриктори
Вазоконстриктори су средства која се у медицини користе за лијечење хипотензије (ниског крвног притиска).
Најважније материје растворене у крви које делују у регулацији вазоконстрикције су норадреналин, адреналин, ангиотензин и вазопресин.